ФЕЉТОН - ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ: Београдска гласила нису престајала да критикују функционере

ПОСЛЕ вишемесечног политичког притиска на јавна гласила, Централни комитет СКС је 7. фебруара 1983. сумирао резултате акције и задужио Председништво ЦК СКС да сачини програм активности у вези с информативном делатности.

Да би преузели " Дугу" променили су оснивача, Фото "Википедија"

После те седнице партија је настојала да контролу над "Дугом" преузме преко Основне организације СК "Дуга".

Комунисти из овог листа су морали да прихвате оптужбе ЦК СКС да су у текстове објављене у листу продрли националистички ставови. Осуђен је начин на који је лист писао о Косову, критикован је интервју са Николом Милошевићем, а као "крупан идеолошко-политички промашај" оцењен је интервју са Антонијем Исаковићем. Притиском власти издејствована је сагласност БИГЗ-а и ССРН Србије да се оснивачка права над листом "Дуга" пренесу с БИГЗ-а на Републичку конференцију Социјалистичког Савеза, како би била обезбеђена политичка контрола над листом. У "Зум репортеру" су вршене кадровске промене, смењен је Зоран Богавац, главни и одговорни уредник, како би била измењена уређивачка политика.

Председништво ЦК СКС је 26. априла 1983. закључило да су промене биле споре. Из констатација Радише Гачића да нису постигнуте очекиване позитивне промене у средствима информисања, да су кадровске промене у "Политици" и "Дуги" спровођене споро, да је у "Књижевним новинама" "ескалација негативних појава у далеко већој мери него што је раније био случај" и његових упозорења да СК губи утицај у култури, те Чкребићеве опаске да је растао национализам, било је видљиво да је СКС желео још већу контролу над писањем листова.

ИВАН Стамболић је био изричит - "Књижевне новине" и "Политика" биле су тачке на којима се "проба снага Савеза комуниста". Био је веома незадовољан партијском немоћи да преко комуниста у "Политици" у потпуности овлада писањем листа: "Тешко је признати да ми немамо већину у тој редакцији од 250 новинара", коју је оценио као "најмоћнију редакцију у земљи". Стамболићева дефиниција улоге штампе била је следећа: "Ми се морамо изборити за штампу која ће помагати, а да не будемо задовољни тиме што је неутрална. Она не може бити неутрална, независна, грађанска штампа. Она мора бити друштвено-одговорна у социјалистичком друштву." Душан Чкребић је тражио радикалнији приступ према "Политици". Коначно, СКС је за главног уредника "Политике" изабрао Александра Бакочевића.

До јесени 1983. велики политички напори ЦК СКС да се штампа дисциплинује дали су опипљивије резултате. Јован Лакићевић је крајем септембра 1983. обавестио Председништво ЦК СКС да је успех постигнут посебно у информативним гласилима, али и у неким ревијама које су почеле да се ослобађају "од сензационализма и јефтине политизације". Међутим, сваки новински текст који је у условима опште кризе измицао партијском надзору наилазио је на осуду. У ревијама су опстајали садржаји "субкултуре и потрошачког менталитета којима се праве компромиси с вредностима туђим нашем човеку и нашем друштву". Приметна је била "осека деструктивне, рушилачке критике", али је и даље било садржаја којима су оспораване вредности револуције, улоге и места СК и система самоуправљања.

ШТАМПА није престајала да критикује функционере и то на начин који је Лакићевић сматрао "критизерством" које је у новинске текстове стизало из "чаршије" у виду "паушалних напада" на руководиоце. Да би штампа била сасвим стављена под контролу, Лакићевић је оценио да је партији, као ретко када, била потребна већа "офанзивност у пропаганди сопствених вредности". Из Лакићевићевог прецизирања да информације о социјалној политици нису смеле бити само предмет редакцијских већ и партијских расправа, и да ниједан текст о идејно неприхватљивим идејама није смео бити објављен без јасних политичких оцена, видело се шта је властима највише сметало и у којим сегментима су желеле пуну потчињеност штампе - економска криза, посебно њена социјална димензија, и политичко-идејна непријатељска струјања (национализам, угрожавање Титовог лика, револуције, самоуправљања).

Зато су у партијском врху нападали текстове у "Борби" и "Дуги", у којима је писано о суспензији самоуправљања, функционерским фразама и привилегијама функционера, јер су такви текстови из угла власти значили дизање социјалне тензије и политичке напетости. Сваки текст у штампи о идејно непожељним појавама који није садржао јасну критику тих појава, био је за ЦК СКС израз "неутрализма и ћутолошког односа" према негативним појавама у друштву, култури, књижевности, публицистици...

ТО ШТО је "Политика експрес" објављивала писма читалаца о томе да је атмосфера у партији као у чекаоници и да СК губи поверење радника, а није се од њих ограђивала, значило је да власт још није сасвим овладала тим листом. Власт је знала да је немогуће да спречи штампу да пише о негативним појавама у друштву, јер је девијација било на сваком кораку међутим, када су текстови о корупцији сугерисали постојање нереда, хаоса, неодговорности и безизлаза, били су неприхватљиви. Један важан циљ контроле над штампом ЦК СКС је постигао током 1983. - у Србији је смањен број текстова "свађалица" о другим републикама.

Партијском акцијом је на чело "Политике" доведен Александар Бакочевић. Превладана је "криза партијског деловања" и дошло је до "политичког и идејног прегруписавања", што је у партијском речнику значило да су комунисти преузели одлучујући утицај на уређивачку политику. Лист је почео ангажованије да се бави економском стабилизацијом, укључио се у борбу против национализма, објавио је политички подобан фељтон о књижевној десници, на страницама "Политике" су апострофирани позитивни примери из економије. У "Политици експрес" је била уочљива већа "ауторска ангажованост, конструктивност и документованост", редакција се трудила да подржава партијску линију у области економске стабилизације. Лист је подржавао партијску акцију у култури (однос према Удружењу књижевника Србије, укидање Записа). Међутим, редакција је направила озбиљан политички прекршај одступањем од договора да се извештавање са сахране Ранковића заснива само на службеним Танјуговим информацијама.

ПРОМЕНА ИМЕНА И КОНЦЕПЦИЈЕ

У "ПОЛИТИКИНОМ" издању " Ауто свет" није промењено само име у "Свет" већ је и концепција листа уподобљена партијским узусима. Интервенција у "Илустрованој политици" је довела до напуштања "негативне политизације" у писању о културноисторијским и националним темама. У "Интервјуу" су промене биле мање изражене, јер се часопис није ослобађао "афераштва и деструктивности" у "критици свега постојећег" и националистичких тонова. НИН је партијску линију следио текстовима о појавама из сфере културе (о Ћосићевој књизи "Стварно и могуће", о Симовићевим "Источницама" , књизи Чавошког и Коштунице). "Дуга" и "Зум репортер" су и после партијских интервенција залазили у озбиљне друштвене теме, али без "усиљене политизације".

СУТРА: НАПАДИ ИЗ САРАЈЕВА И ЗАГРЕБА НА СРБИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА СЕ ПЛАШИ ИСТИНЕ О ПРОШЛОСТИ: Медији нису могли да сакрију показатеље економске кризе

28. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - НОВИНЕ СУ ПОСТАЛЕ ОСАМОСТАЉЕНА СИЛА: Економска криза је удаљила партијски врх од стварног живота

29. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације