ФЕЉТОН - НИ СРБИЈАНСКИ ПАТЕНТ : Исти однос према национализмима је била вештачка симетрија на штету Србије

НА САСТАНКУ делегација Босне и Херцеговине и Србије, 28. септембра 1981, позицију . медија из Србије је бранио Шпиро Галовић, члан Председништа ЦК СКС.

Шпиро Галовић и Слободан Милошевић на почетку политичке каријере, Фото Архов породице Галовић

Његов наступ  је личио на политичко предавање о косовском питању и кризи југословенске федерације. У њему се препознавало незадовољство Србије положајем после Устава из 1974, посебно стањем у САП Косово и држањем покрајинских руководилаца пре албанских демонстрација. За Србију су две теме биле кључне: одговорност за политику у покрајини, која је подгревала албански национализам пре нереда, и спровођење нове политике, која је подразумевала успостављање јединства републике. Однос према косовском питању, првенствено према питању одговорности за политику која је вођена до албанског насиља 1981, за Галовића је било много важније питање од брига које су имали представници БиХ.

Говорио је о потреби сагледавања узрока за „контрареволуцију" на Косову, сматрао је оп- равданим то што су се тим питањем највише бавили медији и политичари у Србији, иако је оно било проблем целе Југославије.

Узроке за стање у покрајини је тражио у чиниоцима унутрашње политике, сматрајући да је ескалација кризе обележила крах погрешне политике, пре свега руководства Косова, у економији, култури, образовању и националним односима. Суштина његовог става, којим је бранио писање штампе о покрајини, било је уверење да се не може изаћи из кризе без критичке анализе погрешне политике, што је подразумевало одговорност покрајинског руководства. Став Србије је био да је критика те политике била од суштинског значаја („не може се само окренути лист" и поћи исправним путем). Инсистирао је на томе да су бројни докази показивали да је покрајинско руководство знало за јачање албанског национализма и припреме насиља и да су те податке скривали од СКС и СКЈ.

ГАЛОВИЋ је подсетио је да је било потребно два месеца политичких напора да би се добила сагласност за објављивање текстова о одговорности Махмута Бакалија. Веровао је да политика која је вођена у покрајини после албанског насиља неће бити делотворна, јер се базирала на репресивним мерама и акцији против оних који растурају пароле, док је изостајала борба на идеолошком фронту, па су заговорници албанског национализма из јавног живота остајали поштеђени критике. Из речи: „Годинама смо избегавали сваки критички осврт на политику косовског руководства и та је уздржаност прешла сваку меру" видело се његово разумевање за то што је штампа интензивно јављала о косовским темама.

Опомињао је да су и оне промене које су се у покрајини десиле извршене тек под притиском, да нико од смењених руководилаца није партијски саслушан, те да из покрајине не стиже чак ни иницијатива да шеф државне безбедности, под чијим је руководством служба скоро разбијена, буде искључен из ЦК СКС.

ОДБАЦИВАО је Галовић покушаје да се поново успостави вештачка симетрија на штету Србије под видом изједначавања свих национализама. Јасно је правио разлику између захтева за одговорношћу за догађаје на Косову, са једне, и српског национализма, са друге стране. Није желео да се уместо дискусије о одговорности развије дискусија о писању штампе у Београду, да се створи уверење да су Срби и Србија остављени на цедилу од неких република, да су се Срби препустили реваншизму и да више није основни проблем како превладати албански национализам већ како заштитити Косово од опасности враћања на политику неравноправности. Галовић је био спреман на борбу против српског национализма, али је одбијао да опасност од њега буде подигнута на ниво опасности од албанског национализма. Осуђивао је тенденције да се „жив, дејствујући, еруптивно ис- пољен национализам" (албански) стави на исту раван са српским. Упозорио је да се не могу изједначити национализам који је уздрмао целу земљу и довео до тешке друштвене кризе (албански) и онај који је „онемогућен у својим основним аспирацијама и увелико протеран са јавне сцене" (српски).

Није негирао стари комунистички постулат да су сви национализми опасни, али је у датим околностима за њега најопаснији био албански, јер је довео до друштвене кризе. Српски национализам је видео као одговор на албански, поменуо да се он манифестовао реваншизмом после албанских демонстрација у виду петнаестак насртаја на интегритет Албанаца у Србији (разбијање излога), али је подвукао да је српско руководство реаговало политичком акцијом и репресивним мерама и да су скоро сви случајеви расветљени. Док је за босанско-херцеговачке политичаре кључни проблем било писање штампе, за Галовића је то био положај Срба у САП Косово.

ОПОМИЊАО је да је исељавање било и даље у порасту, док су албански националисти подгревали дискусију да ли је било притисака на Србе или не и тако само појачавали осећај несигурности код њих. ( „Људима није тешко само то што им стока упада у њиве, што им секу воћњак, пале сено, скрнаве гробље, а свега тога има, има и горих ствари, тешко им је што не виде одлучност на највишим местима која би могла да их охрабри у уверењу да ће се томе стати на пут".)

Из Галовићевог излагања била је видљива жеља да се са Србије коначно скине хипотека централизма и унитаризма. Навео је да је СКС био против жалопојки о расцепљености републике и сужавању на београдски пашалук, али и против тенденција које су стварно значиле расцепканост на три одвојена дела и свођења јединства Србије на формално и спољашње обележје. Проговорио је речником нетипичним за српске комунисте осудивши то што је опасност од централизма везивана за Србе и Србију уместо за одређене друштвене снаге и нагласивши да послератни централизам није био „ни српски ни србијански патент", већ систем после револуционарног преузимања власти који није био у интересу ове више него других република.

ОДВАЈАЊЕ КОСМЕТА

ШПИРИ  Галовићу су од писања штампе били важнији односи у федерацији, положај Србије и однос са покрајинама. Говорио је о тенденцијама потпуног одвајања покрајина од Србије.

Парола „Косово република" за њега није била фолклорног већ бирократског порекла.

Сматрао је да није тек тако избачена у уличним демонстрацијама и да је њоме била опседнута бирократска структура у покрајини. Зато је за српско руководство државно-правни моменат био битан да би се сузбило претварање покрајина у државе.

СУТРА: РАЗЛИКЕ У ПРИСТУПУ КОСОВСКОМ ПИТАЊУ

Препоручујемо

Политика

0 0

ФЕЉТОН - ОПШТА ХАЈКА НА СРПСКУ ШТАМПУ: Поприште напада на београдске медије биле су седнице савезних органа

01. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАПАДИ ИЗ САРАЈЕВА И ЗАГРЕБА НА СРБИЈУ: Партијски врх био је патолошки опседнут београдском штампом

31. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације