ФЕЉТОН - ПРЕКО ФУДБАЛА ПЛАСИРА СЕ ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА ИГРА: Играче Звезде у Загребу спасло божје провиђење

РАСПАДА се партија (СКЈ), али се због тога неће распасти држава (СФРЈ) – умиривао је југосовенску и светску јавност савезни премијер Анте Марковић, након што је пукао Четрнаести (ванредни) конгрес СКЈ (1990), када га је минирала делегација Словеније.

Звонимир Бобан напада милиционера, Фото Јутјуб

То што је држава остала без идеолошког окова, годило је амбициозном Марковићу. Постао је водећа политичка фигура: заживела је његова привредна реформа, динар је проглашен конвертибилним, а Европска заједница му је обећала финансијску подршку и убрзани приступ под своје скуте. А да би зауставио најезду нових Титића, комунистичких лидера пресвучених у националистичко рухо, Марковић је основао и своју федералну странку, Савез реформских снага; своју телевизију (Јутел)... И када га се и његова Хрватска одрекла (на изборима победио Фрањо Туђман), Марковић није устукнуо, био је вођен само економском логиком.

Шта је Марковић кључно превидео? Заварала га је друштвена својина. Да су грађани поседовали приватну имовину, своје фирме и поседе, сигурно би се другачије односили пред искушењем распада државе.

А КОЛИКО је једна фудбалска утакмица утицала на прилагођавање реформских снага?
Недеља, 13. мај 1990.

У Загребу се играла утакмица између Динама и Црвене звезде. Београдски тим је већ био обезбедио титулу првака, играло се само за престиж. Мало ли је?

Увертира: дивно вече, шаренило на пуним трибинама стадиона у Максимиру. Тренери Драгослав Шекуларац (Звезда) и Јосип Куже (Динамо) одлучили су се:

Динамо: Ладић, Цупан, Прељевић, Панадић, Прскало, Шкрињар, Младеновић, Шукер, Бобан, Деверић.

Звезда: Стојановић. Јурић, Маровић, Канатларовски, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Савићевић, Панчев, Стојковић,. Шабанаџовић.

Национални састав тимова: Југославије у малом.

Док су се играчи загревали, навијачи су се сами међусобно забављали. Звезду је допратило око две хиљаде ватрених присталица. Били су лако уочљиви и гласни, изазивачки расположени. Домаћи навијачи, било их је педесетак хиљада, дочекали су оно што су и прижељкивали: како бодови нису били важни, да они преузму главну улогу. Прилика је била да се изравнају и бројни стари рачуни, а однос снага је био 1:25!

ЗВЕЗДАШИ су били раздвојени, на две трибине. Кад је била нападнута група на источној трибини, друга је кренула да јој помогне. Истовремено им је у сусрет пошла и група накострешених домаћих, такође продрла на главни терен, и у коју су се сливали навијачи са свих страна...

Полицајци, обезбеђење, да би спречили окршај, чеони судар, испречили су се. Ту је један од играча Динама, Звонимир Бобан, искористио „гол-шансу“: физички је насрнуо и оборио полицајца на траву!

Ерупција одушевљења, налик оној која прати тренутак кад се затресе противничка мрежа.

Бобан, млади талентовани репрезентативац, доживи тада велику славу. Навијачи су га и опевали (Загребачки бан, Звоне Бобан...), а јавност Хрватске пала у транс. Сви који су ту сцену видели, уживо или посредством тв, били су убеђени да је жртва, полицајац, српске националности. Доста је Срба било у загребачкој и хрватској полицији па су и самом униформом навукли грех. Прилика је за освету...

А то, што се касније испоставило, да је полицајац био Рефик Ахметовић. Муслиман, није било важно. Била је то прилика да и нова власт прочисти полицију и по националном саставу.

ИГРАЧИ Звезде су се брзо провукли, бункерисали у свлачионици, али како су успели њени навијачи да избегну најгоре? Постојали су сви услови за масакр који би надмашио и већ познате, од Аустралије, Африке, Јужне Америке, све до Хејсела.

А преко фудбалске, играла се годинама и висока политичка игра. Преко клубова се обезбеђивао престиж, али и постицао и економски развој градова, све до републике-покрајине. У једном тренутку Словенци су одлучили да уздигну Олимпију до моћног прволигаша. То су правдали, како би били равноправни са осталим републикама!

Колико је фудбал био значајан, показало је и вођење клубова, финансирање и довођење-одвођење играча. Звезде нису премештали фудбалски менаџери и цена, већ су актери били генерали и министри полиције.

Кад су се у нас формирале политичке странке, значај фудбалских клубова је знатно умањен. Он је, међутим, неуништив. И данас смо сведоци како би навијачи, независно од гласача, постављали „државне капитене“, па и саме председнике државе.

 „ОВИМ решењем успео сам да подавим све Титиће који се крију по Југославији!“ Овако се верним друговима поверавао Едвард Кардељ, главни писац Устава Југославије из 1974. године, којим је Брозу обезбеђивао доживотно председниковање државом, партијом и командовање Армијом.

Броз није био споран, па се нико није јавно успротивио том решењу, иако је преднацрт Устава дат на јавну расправу. Утицај са тих трибина био је занемарљив, нису се ни зарези мењали. Изузетак је била ‘фабрика’ судија и адвоката, Правни факултет у Београду, где је Брозова вечитост била заобиђена, али је критици било изложено решење по коме републике и покрајине стичу потпуну самосталност. Са тог професорског скупа послата је јасна порука: Југославија неће више бити федерација него – конфедерација.

Овакво читање Устава професорима права узето је за велики грех.

Међу њима најгласнији је био професор Михајло Ђурић, који је најдетаљније прочитао нацрт Устава, говорећи у ком правцу се креће држава. А његове колеге у суду су још детаљније прочитале и Кривични закон. Исход тог правничког двобоја био је – Ђурић је прогнан са катедре и за ту диверзију добио је још и две године затвора.
Умро је Тито, а федерација је све више федерирала.

ЕРУПЦИЈА МРЖЊЕ

МАКСИМИРСКУ  представу, утакмицу Динамо – Црвена звезда,  уживо је гледао и сам Анте Марковић. Причало се да га је ерупција мржње коју је видео више забринула од неодлучних потеза Председништва СФРЈ. Са идеолошким, ишчезавало је и спортско везивно југословенско ткиво. Ту и тада испољене мржње према свему што је српско и слепима је отворила очи. Игра и без лопте, судија и правила, показала је сву трагичност друштва које се распадало.

СУТРА: ХУМКЕ СРПСКИХ ЗНАНИХ И НЕЗНАНИХ ЈУНАКА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ ПОРАЗИЛЕ МОЋНУ ЈНА: Ђилас је стављао запршке у разграничавању република по укусу Броза

27. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

3 2

ФЕЉТОН - СЛОВЕНАЧКО ТРПЉЕЊЕ И РВАЊЕ СА ХРВАТИМА: Словенци су краљевину волели мање од Срба, али више од Хрвата

26. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

2 14

ФЕЉТОН - ВРАТНИЦА И СЕДАМ СЕЛА НЕ ЖЕЛЕ У МАКЕДОНИЈУ: У Скопљу још нису опростили војводи Степи што није заузео Солун

25. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

2 9

ФЕЉТОН - МАКЕДОНЦИ ТРАЖЕ СОПСТВЕНУ ВОЈСКУ: Милан Грол - „Хрвати неће са Србима – ни у рај“

24. 09. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације