ФЕЉТОН – ЕУ ПРОТИВ ЕВРОПЕ: Унија постала кочница развоја Старог континента

ПРОЈЕКАТ европске интеграције настао је у времену и међународним околностима којих више нема па је Европска унија постала деструктивна снага Европе и кочница њеног развоја.

Димитрије Митриновић Фото Википедија

Током више од шест деценија постојања, европска интеграција је од узвишених идеала заједништва прерасла у најсложенију и најкомпликованију организацију на свету која својим деструктивним и накарадним решењима кочи развој Европе и потпуно је маргинализује у светским процесима. Својом деструкцијом, коју изнад свега симболизује јединствена валута, евро, Европска унија разара не само економију Старог континента него и идентитет и модел његових друштава насталих кроз историјско искуство.

Зато, пројекат ЕУ није успео и доведено је у питање и његово формално постојање.

Да би се разумела суштина проблема европске интеграције неопходно је сагледати историјске услове њеног настанка, развоја и, коначно, неуспеха. Европска интеграција је, у ствари, био нежељени пројекат наметнут Европи оновременим околностима и односима у свету. У основи, она је резултат тадашњег хладног рата и подељености тадашње Европе.

Фељтон који се налази пред читаоцима „Новости“, настао из избора текстова из књиге „ЕУ против Европе – Успон и пад пројекта Европске уније“, бави се анализом околности, последицама формирања Европске уније и њеном све неизвеснијом будућношћу.

С ВРЕМЕНОМ се пројекат европске интеграције све више удаљавао од реалности и живота грађана па је та празнина попуњавана невероватним лажима и обманама, политичким притисцима и уценама, праћеним широким и моћним системом пропаганде. Тако се десило, још од самог почетка, да већина грађана који живе унутар тог пројекта уопште није знала и не зна шта тај пројекат уистину значи и како функционише.

У самом седишту ЕУ, у Бриселу, скоро да и не постоји поуздана и целовита документација о њеном раду па је ово штиво углавном насталао на основу сећања бивших политичара и актера европске интеграције који су се усудили да своја искуства објаве.

Европска унија је највећи идеолошко-политички пројекат у модерној историји Европе. Генерације Европљана биле су увераване да је интеграција једина будућност и једина нада у бољи живот али после више од шест деценија постојања европска интеграција није успела да обичне људе заиста увери да је она њихова судбина и није успоставила контакт са својим грађанима.

То је интеграција без народа, демоса, и доспела је не само у кризу легитимитета него је у питање доведен и њен даљи опстанак. Без обзира на јавно проглашене узвишене идеале заједништва, овај пројекат је Европу довео у дубоку економску и политичку кризу која прети да европски континент потпуно маргинализује на светској политичкој и економској сцени. Уместо обећане интеграције, дошло је до нових подела. Последице су већ видљиве и оне би могле бити историјске јер прете да уруше социјални и економски модел европских друштава који је настао као цивилизацијско достигнуће бурне и болне историје Европе. ЕУ пројекат није успео.

УПРКОС неговању мита о европској интеграцији, показало се да тај европски пројекат у јавности никада није уживао довољно подршке, па чак ни међу политичким лидерима, и одавно је постало јасно да је реч о клубу европске елите а не о онима о чијим животима тај клуб одлучује и у чије се име лажно представља. Показало се да је за Европу то у ствари невољни пројекат.

Идеје о некој врсти заједничке Европе старе су колико и сама модерна Европа. Понекад су одсликавале занесењаштво водећих интелектуалаца свога времена а каткад и амбиције државника. Међу државницима који су оставили најдубље трагове и који су уједињење Европе замишљали путем силе и крви издвајају се, сваки на свој начин, француски император Наполеон и немачки лидер Адолф Хитлер. Оба покушаја завршила су се поразом и уз огромне жртве. На нижем нивоу, међутим, у Европи су с временом биле спровођене и неколике интеграције мањег обима, махом успешне. Прва таква интеграција било је стварање Велике Британије, 1707. године, а много касније, 1861, и савремене Италије. Италијанска интеграција је успешна јер још постоји иако је посреди била интеграција малих држава које међусобно нису биле етнички сродне. Али, већ за шездесет година, на првом попису становништва, спроведеном 1921. године, скоро сви њени житељи изјаснили су се као Италијани. У Великој Британији се, међутим, и после више од триста година заједничке државе, само шест одсто њених житеља изјашњавају као Британци а сви остали као припадници свог етничког порекла. Касније, 1871. године, долази до успешне интеграције Немачке, под именом Немачко царство. У 20. веку десила се још једна велика европска интеграција, Југославија, која, упркос већински етнички сродним народима, није издржала пробу времена.

НАСУПРОТ наведеним, нижим, тј. локалним интеграцијама, прве модерне идеје о паневропској интеграцији, о „Новој Европи", уобличавају се почетком друге деценије 20. века, пре свега у уметничким и интелектуалним круговима Француске а потом, интензивније, у Минхену, док су људи са зебњом предосећали да долази велики светски рат. У тим круговима је међу најактивнијима био и необични српски интелектуалац Димитрије Митриновић који је тада међу првима уобличио идеју о интеграцији целе Европе. Митриновић је 1914. године у Минхену, где је тада радио на докторској дисертацији о модерној уметности, објавио платформу о уједињењу Европе. Она се темељи на основним принципима:

- Будућност човечанства не може се стварати слепим историјским и судбинским инстинктима, кроз светске ратове који су у припреми на свим странама...;

- Истинско решење културних проблема човечанства није могуће док Европа не обустави свој суицид кроз међусобне борбе и сталну опасност од рата;

- Народи Европе требало би да створе заједничко братство са Западним и Јужним Словенима, као и Русима..., Мађарима, Финцима и Јеврејима;

- Ново човечанство само ће себе креирати кроз Унију европских република.

Ти принципи верно одсликавају већинско расположење у интелектуалним круговима тога времена и готово да су идентични онима који су много година касније прихваћени у оснивачким документима Европске економске заједнице (EEЗ; European Economic Community – EEC).

Идеја о уједињеној Европи Митриновића није напуштала ни у каснијим деценијама па је 1931, када је већ живео у Лондону, основао групу„Нова Европа" која је постојала све до 1957. године.

РЕВОЛУЦИОНАР И ПЕСНИК

ЈЕДАН од првих носилаца модерне идеје о уједињењу Европе Димитрије Митриновић је био један од најнеобичнијих људи прве половине 20. века, филозоф, револуционар, песник и теоретичар модерне уметности. Рођен је 1887. у селу Доњи Поплат, општина Берковићи, у Херцеговини. После гимназије у Мостару студирао је историју у Минхену и касније у многим другим европским центрима. Био је један од аутора политичког програма Младе Босне. По избијању Великог рата, 1914, сели се у Лондон где је и умро, 1953. године.

СУТРА: УЈЕДИЊЕЊЕ СПАС ЗА ОБОЛЕЛИ КОНТИНЕНТ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ХУМКЕ СРПСКИХ ЗНАНИХ У НЕЗНАНИХ ЈУНАКА: Србе није напуштао природни нагон да очувају Југославију

29. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРЕКО ФУДБАЛА ПЛАСИРА СЕ ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА ИГРА: Играче Звезде у Загребу спасло божје провиђење

28. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ ПОРАЗИЛЕ МОЋНУ ЈНА: Ђилас је стављао запршке у разграничавању република по укусу Броза

27. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

3 2

ФЕЉТОН - СЛОВЕНАЧКО ТРПЉЕЊЕ И РВАЊЕ СА ХРВАТИМА: Словенци су краљевину волели мање од Срба, али више од Хрвата

26. 09. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације