ФЕЉТОН - ЕВРОПСКА УНИЈА НИЈЕ ЈЕФТИНА ОРГАНИЗАЦИЈА: Чланство у ЕУ за бирократе значи статус, моћ, и наравно, новац

ИАКО је европска интеграција формирана на политичким циљевима и из политичких разлога, у јавности се, међутим, представља као економски блок и, чак, као економски успех.

Европски парламент је 2012. имао годишњи буџет 1,7 милијарду евра, Фото Танјуг/АП

Тачно је да је ЕУ највеће тржиште и трговачки блок на свету али није све у величини.

Тачно је, такође, да је у ЕУ животни стандард виши него пре пола века. Питање је колико су успеси појединачних земаља ЕУ и њихови неуспеси везани за саму ЕУ.

У раној фази интеграције било је много знакова успеха и прве године ЕЕЗ карактерисао је стабилан економски раст. Од 1957. до 1973, на пример, Западна Немачка је у просеку имала годишњи раст од 4,7%, Француска 5,2, Холандија 4,6 а Италија 5,3 одсто. У просеку, заједно са Луксембургом и Белгијом, просечан раст ЕЕЗ је у том периоду био 4,9 одсто. Чињеница је, међутим, да такав раст није био тако висок захваљујући ЕЕЗ. Све те земље су, наиме, после Другог светског рата већ биле на стабилном путу развоја. Другим речима, раст није био резултат чланства у ЕЕЗ.

Каснији подаци су индикативни. Од 1980. до 2007. године, тачно уочи избијања кризе и финансијског слома, просечан годишњи раст је у Француској био 2,1%, у Немачкој 1,6, Холандији 2,4 и Италији 1,8 одсто.

ЧЕСТО се говори како је стандард грађана у ЕУ сувише висок и да једноставно није више могуће одржавати такав ниво а камоли да он и даље расте. Већина економиста се, међутим, не слаже са тим објашњењем. Подсећају да је у многим земљама које нису чланице ЕУ, као нпр. Швајцарска и Норвешка, стандард још виши а њихов привредни раст и даље је у успону. Никада ниједан европски лидер није рекао јавности да је то „политички пројекат неопходан за очување мира у Европи и то ће вас коштати много новца". Основни годишњи буџет ЕУ износи 150,9 милијарди евра. Од тога, један од- сто иде на финансирање политике слободе кретања, безбедности и правде грађана ЕУ. Затим, шест одсто одлази на административне трошкове ЕУ и исто толико на спо- љну политику и међународне обавезе.

Даљих 42% буџета троши се на Заједничку пољопривредну политику (ЦАП), од чега око четвртине одлази на помоћ руралном развоју, директну помоћ и трошкове тржишта. Највећи део тог новца, међутим, од- лази великим компанијама и најбогатијима, власницима земљишта, чак 80 одсто.  Тачније, двадесет пет најбогатијих добија 70% субвенција ЕУ за пољопривреду. И, 45% буџета користи се за финансирање пројеката економске стандардизације ра- звоја ЕУ и развоја и запослености.

ТАЈ НОВАЦ, буџет, долази из неколико извора. Један је такозвани „традициона- лни извор" - то су углавном таксе на увоз изван ЕУ и увоз неких специфичних про- извода, на пример шећера. Чланице ЕУ имају право да задрже 25% тих такси, чиме ЕУ плаћа таксе које обављају земље чланице. Други извор је такозвано индиректно опорезивање, порез на додатну вредност (ПДВ). Регулисање ПДВ-а је у надле- жности ЕУ а земље чланице имају ограничену слободу одређивања висине ПДВ-а унутар дефинисаних вредности. Према регулацији ЕУ, ПДВ ни у једној земљи не може бити испод 15% нити нижи од пет одсто за производе који имају ниже пореске стопе, нпр. књиге и дечија храна.  Али, многе земље појединачно, зависно од њихове снаге унутар интеграције, не поштују те регулације. На пример, Велика Британија, у којој и даље не постоји ПДВ на дечију храну, књиге или пиво.

Део ПДВ-а директно одлази у буџет ЕУ, што је један од стабилнијих извора финансирања њених послова. Годишње ЕУ тако добије око четрнаест милијарди евра. Највећи извор прихода ЕУ потиче од такозваног укупног националног прихода (ГНИ) ЕУ, тачније земаља чланица. Од тог прихода, 1,23% одлази директно у буџет ЕУ.

Од тих извора ЕУ покрива 99% укупног буџета. Преостали проценат долази од учешћа земаља које нису чланице ЕУ у разним програмима ЕУ, кажњавања компанија које крше ЕУ законе и пореза на плате запослених. ЕУ бирократе плаћају порез од само 12 одсто.

Скоро је постало редовно да ЕК сваке године од земаља чланица тражи и додатна средства, као у случају финансијске кризе и спасавања банака и финансија не- ких земаља чланица.

У ствари, нико тачно не зна колики је стварни буџет ЕУ и колико Унија годишње троши новца.

ЕУ уопште није јефтина и корисна организација. То је једна суперструктура, базирана углавном у Бриселу, Луксембургу и Стразбуру, као и широм света, која много кошта Европљане.

Према подацима за 2012. годину, ЕП је имао годишњи буџет 1,7 милијарду евра, ЕК кошта преко милијарду евра, Европски савет 533,9 милиона евра, ЕЦЈ 348,8 милиона, Суд ревизора 141,4 милиона и служба дипломатије 488,7 милиона. Буџет за плате МЕП износи 69,9 милиона евра, уз додатних 80,8 милиона за путне трошкове и 39,3 милиона за генералне трошкове.

И поново, нико тачно не зна стварне трошкове јер се званичним подацима не може веровати, а ту је и огроман број разних агенција и програма ЕК. На при- мер, 1989. године ЕК је имала само три невладине организације и агенције, а сада има педесет две које годишње коштају 2,48 милијарди евра.

Лидери ЕУ најчешће воле да кажу како ЕУ помаже земље чланице и како оне без те помоћи не би биле то што јесу. Али, да ли је то баш тако? На пример, ЕУ је за 2014. и 2015. годину издвојила фонд од сто четрдесет милијарди евра за Вишеградску групу коју чине Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска. Израчунато је да ће на сваки евро те помоћи земље ЕУ зарадити у просеку 61 цент у извозу за те земље. То је просек али у конкретном, појединачном смислу за Немачку ће то значити 1,2 евра на сваки евро а за Француску 20 центи. Немачкој, генерално, кроз регионалну помоћ другима припада највише јер она остварују већи извоз. Немачкој привреди припада 43% од извоза у земље којима се додељује средства ЕУ.

Председник ЕК има основну годишњу плату, ослобођену пореза, од 304.221 евро, уз плаћену кућу и трошкове, што на крају значи да су његова примања 366.871 евро. Поређења ради, канцелар Немачке годишње укупно заради 216.456 евра а француски председник има основну годишњу плату од 170.280 евра, шпански премијер 78.000 евра а председник британске владе, без трошкова, 175.000 евра.  Али, није само председник ЕК добро плаћен.

У ЕУ ради 10.000 функционера чија је годишња плата виша од оне британског премијера.

Слична раскош влада и међу другим функционерима ЕУ и посланицима ЕП. Посланик Европског парламента има годишњу плату од 147.070 евра, уз трошкове за сараднике од 254.508 евра. На то треба додати трошкове за путовања и друге принадлежности.

ТРОШЕЊЕ МИЛИЈАРДИ

ПРЕМА подацима за 2012. годину, Европски парламент је имао годишњи буџет 1,7 милијарду евра, Европска комисија кошта преко милијарду евра, Европски савет 533,9 милиона евра, ЕCJ 348,8 милиона, Суд ревизора 141,4 милиона и служба дипломатије 488,7 милиона. Буџет за плате МЕП износи 69,9 милиона евра, уз додатних 80,8 милиона за путне трошкове и 39,3 милиона за генералне трошкове. Нико тачно не зна стварне трошкове јер се званичним подацима не може веровати, а ту је и огроман број разних агенција и програма ЕК. На пример, 1989. године ЕК је имала само три невладине организације и агенције, а сада има педесет две које годишње коштају 2,48 милијарди евра.

СУТРА: ЕВРО НИЈЕ ЕКОНОМСКИ ВЕЋ ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКАТ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАСИВНА АГРЕСИВНОСТ ЦИВИЛНЕ СУПЕРСИЛЕ: Европска унија је најсуровија према земљама Западног Балкана

12. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

3 9

ФЕЉТОН - БРИСЕЛ ДОЗВОЉАВА ОБНАВЉАЊЕ НАЦИЗМА : Мит се одржава и бескрајним, махом бесмисленим, састанцима

11. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

4 6

ФЕЉТОН - МИТ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ПОСТАО НЕВИДЉИВА СИЛА: Унија је постала велики бизнис који треба одржати по сваку цену

10. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације