ФЕЉТОН - ДРЖАВНИ УДАРИ У ИТАЛИЈИ И ГРЧКОЈ: Већ постоје продавнице које примају картице али не и готов новац

Синиша Љепојевић

18. 10. 2022. у 18:00

НА ВАНРЕДНИМ самитима у октобру, Силвију Берлусконију је дат ултиматум да предузме хитне реформе. На конференцији за штампу, после самита, Меркелова и Саркози су упитани да ли су охрабрени и да ли верују Берлусконијевом обећању.

ФЕЉТОН - ДРЖАВНИ УДАРИ У ИТАЛИЈИ И ГРЧКОЈ: Већ постоје продавнице које примају картице али не и готов новац

Јоргос Папандреу је морао да поднесе оставку, Фото "Википедија"

Дует Меркози (новинари су председника Саркозија и канцеларку Меркел прозвали: дуо Меркози)  је неуобичајено дуго ћутао, гледајући једно у друго, и када су присутни новинари на то реаговали смехом, и они су се смејали.  То је било понижење Берлусконија али и Италије, јер он је био демократски изабран лидер. То је и знак стварних односа унутар ЕУ и слика непоштовања чак и великих земаља, као што је Италија. Циљ оправдава средства.

Берлусконијево обећање да ће убрзати реформе брзо је пало у сенку јер је 31. октобра грчки премијер Папандреу објавио да ће одржати референдум о мерама тражених реформи и штедње од стране ЕУ, а за спасавање грчке економије.

У ствари, тај програм је пре свега значио рушење друштвеног модела Грчке и потпуно разбијање лика те земље. То је за ЕУ био шок. Еврозона је била на ивици распада.

Самит Г20, одржан почетком новембра у Кану, где је домаћин био француски председник, искоришћен је за одвојени скуп лидера ЕУ који су грчког премијера позвали на саслушање, предвођени Саркозијем и Меркеловом у име ЕУ.

ПАПАНДРЕУ  је оптужен да је сазивањем референдума показао „нелојалност" и незахвалност за све што је за Грчку учинила ЕУ. Зато, Грчка мора да прихвати програм Брисела, без обзира на референдум, и док се то не деси неће добити ниједан једини цент. Невероватна цена једне суверене земље! Папандреу је инсистирао на референдуму али тада му је речено да референдумско питање не треба да буде о програму ЕУ него о томе да ли Грчка жели да остане у систему евра или да из њега изађе. Ако је цена спасавања евра та да Грчка изађе, онда нека буде тако. И ако оде, можда може да се врати после десет година, рекао је Саркози.

То је био ултиматум који су на каснијој конференцији за штампу јавно обзнанили Саркози и Меркелова. „Да ли Грчка жели да остане у еврозони или не?", питао је француски председник. Без обзира на претећу форму то је, ипак, по први пут да је јавно наведена могућност да нека земља изађе из евросистема и то са тако високог места. Папандреу је тада у Кану прихватио да референдум буде о евру али када се вратио у Атину променио је мишљење и рекао: „Не, биће о програму помоћи." Са Папандреуом је у Кану био и министар финансија, Венизелос, који је иза сцене обрађиван и изложен притиску да заустави било какав референдум. Када се вратио у Атину, изјаснио се против референдума и предводио побуну која је довела до пада Папандреуа. Сплеткарења иза сцене и лична трговина од почетка су били заштитни знак европске интеграције.

ТОГ РАНОГ новембра, у Кану је на ред дошао и Берлускони. На „рибање" су га позвали француски председник Саркози и немачки министар финансија Волфганг Шојбле, који је замењивао Меркелову. Ту је била и нова директорка ММФ, Кристин Лагард, као и шпански премијер Запатеро, који је већ прихватио све услове. Идеја је била да се примени модел као и у Шпанији, да се одрже ванредни избори на којима садашњи премијер нема право учешћа, али је Берлускони то одбио. Истовремено, тражено је да Италија од ММФ узме кредите из предострожности, око осамдесет милијарди евра, јер, рекла је Лагардова, Италији нико не верује. Било је ту и личне Саркозијеве освете. Он је директно кривио Берлусконија јер је у италијанској штампи вређана његова супруга, Карла Бруни, која је италијанског порекла.

Берлускони је био изненађен таквим односом и деловао је збуњено. Према изјавама сведока, није могао да верује шта се догађа.  Тада је покушао да објасни специфичности Италије и подсетио да је та земља увек имала висок дуг, то је њен начин и то је није спречило да постане трећа економија Европе. Италија, рекао је Берлускони, може да преживи и са високим каматама а има и високу домаћу штедњу, која може да послужи за куповину обвезница, да једноставно њени грађани избаве своју земљу. Одбио је да узме кредите од ММФ-а. Пристао је, међутим, да Италија буде под надзором ММФ-а и ЕК. Да би одагнао радозналост новинара, Берлускони је после „рибања" рекао: Нема кризе, ресторани су пуни и човек не може да нађе места у авионима."

УВЕЖБАНА технологија генерисања хајке у медијима и међу берзанским шпекулантима још је интензивније настављена после самита у Кану. На дан 8. новембра Папандреу је поднео оставку а то исто учинио је и Берлускони, 12. новембра. У основи, били су то државни удари.

На њихова места су октроисани, инсталирани, у Атини Лукас Пападемос, гувернер Централне банке Грчке и бивши потпредседник ЕCB, а у Риму Марио Монти, бивши комесар Европске комисије. Обојица су постављена по директиви Брисела, јер су били део евроунијског естаблишмента, дакле, технократе које нико никада није бирао нити је за њих гласао на демократским изборима.

Тако је и уведен диктат ЕУ, која не само што диктира економску политику земаља чланица, него на директан или индиректан начин и избор њихових политичких лидера. То је значило и почетак краја било каквог демократског уређења у ЕУ. Такав је амбијент јединствене европске валуте.

Али, тада је већ било јасно да после две године дубоке кризе, и помоћи, не само Грчкој, ниједан проблем није био решен и евро је и даље био на ивици колапса. Било је јасно да је све погрешно замишљено и да нема ефикасног плана, барем када је реч о решавању кризе.

Све се, у ствари, свело на стару праксу - коришћење кризе за остварење одавно зацртаних политичких циљева. ЕУ се чак није могла сложити ни у погледу дефинисања кризе у Грчкој и стварног стања грчке економије.

Кроз кризу и њено коришћење, евро је дефинитивно одузео право земљама чланицама еврозоне да саме, у духу свог идентитета и искуства, путем домаћег, демократског система управљају својим привредама, а тиме и државом.

У новонасталоj ситуацији појавиле су се и идеје да би се проблеми евра и дугова могли решити и укидањем готовог новца. ЕУ већ покушава са безготовинским новцем. Неће више бити новчаница, постојаће само бројке на рачунима и све ће бити плаћано картицама. Тиме се већ експериментише у Шведској. Већ има продавница које примају само картице али не и готов новац. То је веома опасан развој, јер људи више неће бити господари свог новца јер га неће бити, изузев банковних извештаја и картица. Господар новца ће, вероватно, бити Брисел и банке.

УЛОГА АМЕРИКЕ

У ПОСЛОВИМА ЕУ и, посебно, евра, требало би имати у виду и утицај и улогу Америке. Финансијски систем ЕУ и еврозона у веома су тесној вези са америчким финансијским тржиштем те отуда Америка понекад има и пресудну улогу у европским финансијама. То најбоље показује тесна веза између Дојче банке, највеће банке у Европи, и америчких банака, и могућност да преко међусобних обавеза америчке банке диктирају услове највећој европској и немачкој банци. Таква пословна испреплетаност зове се корпоративизам, што је само други назив за фашизам. Да ли је то улога евра и перспектива и ЕУ и Америке?

СУТРА: АМЕРИКА ПРЕКО УКРАЈИНЕ  ПОРОБИЛА ЕВРОПСКУ УНИЈУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију (ВИДЕО)

ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)

МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.

12. 11. 2024. у 15:47

Коментари (0)

ПОГИНУО ФУДБАЛСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ! Пре две године избегао смрт правим чудом, данас није!