ФЕЉТОН - ПЛАМ КОЈИ НЕ ГАСНЕ ВЕЋ СЕ РАЗГОРЕВА КАО ВАТРА: Увек ће се наћи макар један човек, макар једна жена, који ће имати вере да се боре

И ПРЕ него што му је амерички агент кубанског порекла, заједно са шефом боливијске војне безбедности, саопштио да ће бити стрељан, Команданте је знао каква му је судбина намењена.

Фото "Википедија" / Снимак оперативацa ЦИА

Спокојно и одлучно је чекао на тај тренутак.

„Мене можете и сто пута убити. Увек ће се наћи макар један човек, макар једна жена, који ће имати вере да се боре! Спреман сам за ово одувек.“

Није их чак ни погледао док су излазили. Испред улаза, амерички агент је застао, смркнуто бацајући поглед ка небу. Севало је преко Анда.

„Најавили су пљусак. Облаци се све више навлаче...“, прокоментарисао је Боливијац.

„Баш ме брига“, рекао је подругљиво. „И да је потоп, данашњи дан ми неће покварити.“

„Ко ће га стрељати?“

„Тражимо добровољца. Војници га се плаше, зазиру од њега. Добровољац мора да буде и добар стрелац, нема пуцања у главу ни у лице. Мора да изгледа као да је погинуо у борби.“

„Наредићу командиру да их построји“, рекао је Арналдо.

Док су се војници окупљали и постројавали у дворишту, Феликс је отишао до штаба, узео Чеов фото-апарат и вратио се. По одлучном кораку, Боливијац је схватио да је његов амерички колега прилично изнервиран.

„Подигните га!“, наредио је Арналду.

С муком су га усправили, једва се држао на ногама.

„Идемо напоље!“

ЧЕ ЈЕ ЗНАО да му је смрт већ сасвим близу, па је прикупио сву снагу која му је преостала да не би пао, допуштајући им да га воде. Наслонили су га на зид од опеке, окренуо се и осмехнуо.

Не њима него небу. Земљи.Природи.

Феликс је стао поред њега и рекао: „Сликај нас!“, пружајући Арналду фото-апарат а овај се прихватио задатка и начинио два снимка.

„Хоћу и ја!“, рекао је. „Нико ми неће веровати да сам био са Че Геваром ако не будем имао доказ!“

И док су њих двојица мењала место, два боливијска војника посматрала су ово непланирано фотографисање с осуђеником на смрт и након што је Феликс направио снимак, упитали су с глупавим осмехом:

„Можемо и ми да се сликамо?“ Дозволио им је само због тих тупавих осмеха, а хтео је и да се наруга Чеу. Подстакнути потезом својих другова, још десетак војника пришло је с намером да се фотографишу. Стајао је укочен и свезаних руку посматрао лица војника док су му прилазили.

„Ја ћу пуцати у тебе“, његове мисли прекинуо је последњи војник док је стајао поред њега пред објективом. „Упамтиће ме цео свет.“

„Пожури, Теран, немамо цео дан!“, повикао је командир.

„Имаш ли последњу жељу?“, упитао га је обавештајац.

„Мислим да то није потребно“, одговорио је Феликс. „Свако има право на последњу жељу. Чак и он.“ Команданте је руку приближио устима опонашајући пушење.

„Цигарета?“ Одмахнуо је главом.„Хоће томпус“, подругљиво је закључио Феликс.„То?“, питао га је Арландо. Команданте је климнуо главом.

„Услишите му последњу жељу и да завршимо онда с њим! Нисмо ми злотвори!“

„Па онда му га донесите, ја нећу!“, рекао је Феликс након кратког колебања. „На мом столу.“

Арналдо је климнуо главом и изашао. Арналдо се вратио с монтекристом у руци, ставио му томпус у уста и припалио га.

„Да ти одвежем руке?“

КОМАНДАНТЕ је климнуо главом, на шта му је Боливијац пришао држећи нож у руци.

Че је повукао дим, осетивши смиреност.

Плућа су га запекла, и у последњем часу пркосио је својој болести.

Онда је повукао још један дим, па још један...

И док се дим распоређивао по свим ћошковима, кроз лелујаве облачке видео је да је ушао онај војник, Теран, који му је онако одважно рекао да ће га баш он устрелити.

Феликс је изгледао резервисано и суздржано, али у себи се радовао. Правда у коју је веровао биће ускоро задовољена.

И док је гледао како војник репетира пушку, пожелео је да је на његовом месту.

Да му он пресуди.

Теран је несигурно нанишанио у Чеа, а био је тако пун себе док су се фотографисали. Сад му се наређење да не сме да пуца у главу чинило као тежак задатак иако је био најбољи нишанџија у јединици. Први пут треба да убије човека, гледајући га у очи.

„Шта ти је, Марио?!“, питао се док му је зној клизио низ слепоочницу. „Зар ниси желео да урадиш нешто велико, нешто важно за своју државу?! Да будеш понос свог оца... Али како ме је напољу погледао тим очима...“

„Пуцај!“, узвикнуо је Арналдо.

„Директно у срце....“, пролетело је Терану у мислима пре него што је повукао ороз.

ПОГОДИЛА су га три хица. Један у груди, а два у ноге.

Кад је пао на колена, Команданте је и даље дисао.

Био је у делиријуму, узалудно покушавајући да се придигне, као да је погледом тражио нешто или некога. Угледао је мајку у углу просторије како му пружа руке...

А онда и заслепљујућу светлост која му се приближавала...

„Доврши га!“, викао је Арналдо. „То је наређење!“ Марио Теран одбио је наређење. Истог тренутка, нешто се сломило у том младом човеку, само је спустио пушку, знајући да га због непослушности чека војни суд.

Обавештајац му је пришао и залепио му јак шамар: „Ти си срамота за своју земљу, бићеш ражалован!“ Че је клечао у прашини.

Цео живот му је пројурио кроз главу и зауставио се у кући у Хавани, где је на веранди седела Алеида с децом.

Феликс му је пришао, уперивши пиштољ у њега. Чула се пуцњава, као топот подивљалих коња. А кад је топот стао и последњи дим нестао, остала је искра. Плам који не гасне него се разгорева. Као ватра.

ОДЛАЗАК У БОЛИВИЈУ

ЧЕ ГЕВАРА 23. октобар 1966, преко Москве, Мадрида и Сао Паола, одлази за Боливију. Почетком новембра слеће у Ла Паз с уругвајским пасошем на име индустријалца Адолфа Мене и прикључује се мањој групи герилаца у побуњенички кампу Њанкауас. У јануару следеће године боливијски председник Рене Баријентос уз финансијску и војну помоћ Вашингтона и ЦИА, која га је и довела на власт, организује лов на Че Гевару. Че се са својим герилцима повлачи у дубину прашуме како би избегао општу потеру. Након дуге борбе побуњеничке групе и боливијских ренџера, заробљавају га 8. октобар 1967. Сутрадан, 9. октобар. 1967, у раним поподневним сатима, стрељан је Ернесто Че Гевара.

Препоручујемо

Друштво

1 0

ЖИВИ ЛЕГЕНДА О ЧЕУ, ВИТЕЗУ РЕВОЛУЦИЈЕ

09. 10. 2022. у 09:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СТРАХ ОД ЧЕОВЕ ХАРИЗМЕ У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ : Кастро је био политичар који је сањао да чврсто држи власт

03. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРЕСЕЧЕНА ВРПЦА ЗА ЧЕОВУ ПОСЛЕДЊУ ТРКУ: Че је одувек знао да ће га астма и његова плућа дотући

02. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊИ МАРШ БЕЗ СВОГ КОМАНДАНТЕА: Највећи Чеов непријатељ су била његова оптерећена плућа

01. 11. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације