Е, пусте ли среће да је мој ђед Симеун био тако прогоњен. Па путовао по Француској, Грчкој тј. по целој Европи. И, још да лепо баци пасош и онда му тај пасош - у Паризу - врате. Али, ето, ђеду се није тако посрећило, неко је цео живот био прогоњен од посла, некакве глупе комунистичке фабрике и бабе Милосавке. Како ми прича отац, хтео је ђед да иде у Немачку, али баба није хтела ни да чује за тај комунистички пасош. Тако, ето, мој ђед није видео света, а био је баш онако фабрички прогоњен. Али, када год сам ја нешто написао о мом ђеду, Новости ми то нису пустиле. Ред би био да ме бар једном пустите. Јер за мог ђеда Симеуна, сав наш комшилук је имао само лепе речи.
ДО краја дана и током вечери пљускова са грмљавином биће широм северне и централне Србије. У овом часу снажни пљускови са грмљавином из области Срема и Посавине премештаће се даље на исток према Банату, а део овог система око 20 сати захватиће и Београд, при чему ће пролазно донети и престоници јаче пљускове са грмљавином.
ПОСЛЕ вишедневних тропских врућина са температуром до 40 степени, локално и више, до Србије је стигао хладан фронт и донео са собом више временских неприлика праћених олујним ветром и повишеном влагом у ваздуху што је погоршало тегобе хроничних болесника и метеоропата, а изузетно тешки дани, јуче и данас, били су за астматичаре.
КАД је седамдесетих година прошлог века професор хтео да студенте заинтересује за предавање о сложеностима и баналностима „економије обима“ онда би препричавао анегдоту о напору Кока- кола компаније да своје пиће угура на место „крви Исусове“ коју вековима симболизује - поред хлеба насушног, тела Исусовог - и вино црвено.
НАКОН снажне суперћелијске олује која је данас захватила већи део Србије, доносећи обилне падавине, грмљавинске непогоде, град и јак ветар, метеоролози упозоравају да се већ у наредним сатима очекује нови талас падавина. Према најавама Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), други фронт доноси још падавина, грмљавину и осетни пад температуре.
SRĐAN
06.01.2023. 11:31
Е, пусте ли среће да је мој ђед Симеун био тако прогоњен. Па путовао по Француској, Грчкој тј. по целој Европи. И, још да лепо баци пасош и онда му тај пасош - у Паризу - врате. Али, ето, ђеду се није тако посрећило, неко је цео живот био прогоњен од посла, некакве глупе комунистичке фабрике и бабе Милосавке. Како ми прича отац, хтео је ђед да иде у Немачку, али баба није хтела ни да чује за тај комунистички пасош. Тако, ето, мој ђед није видео света, а био је баш онако фабрички прогоњен. Али, када год сам ја нешто написао о мом ђеду, Новости ми то нису пустиле. Ред би био да ме бар једном пустите. Јер за мог ђеда Симеуна, сав наш комшилук је имао само лепе речи.