ФЕЉТОН - КРАЉ ЈЕ ОДЛУЧИО: Од фудбала се опрашта против Југославије - Магични дриблинзи, пролазио је поред играча као да их нема

МНОГЕ фудбалске бравуре с лоптом, које је Пеле изводио током своје дуге каријере, знали су да изведу и многи други играчи: и они пре и они после њега.

Пелеове бравуре ће се још дуго памтити, Фото AП/ Танјуг

Али, неколикo егзибицијa је и изумео и једино могао да уради само он. А поједине  је патентирао, а после њега су их прихватили његови наследници.  Једна од тих посебних Пелеових акробација је штоповање лоте прсима док се играч налази у скоку и у изгледној или великој шанси да постигне гол. То никада нико пре Пелеа није радио, нити ради после њега.

Данас има много играча у свету који ће с лакоћом  у скоку уштоповати лопту прсима, али углавном кад су сами и кад им нико ,,не пуше за врат“. То раде на средини терена, у своме пољу, код аутлиније и што је посебно битно у овој причи: то им успева само када нису близу противничког гола, у изгледној или великој шанси, када немају чувара тик поред себе или ,,на леђима“. Пеле је ту бравуру изводио и на најгушћим местима на терену-пред или у противничком шеснестерцу, увек опкољен са више чувара који су га ,,удвајали“, како се то фудбалским језиком каже. Први пут је цео фудбалски свет ту Пелеову специјалност видеo на СП у Максику 1970. године, на утакмици Бразил-Чехословачка (4:1), када у десном углу шеснаестерца Чеха, опкољен чуварима, у скоку штопује лопту прсима, пада заједно с њом на земљу и након првог одскока лопте пуном десном ногом,  ударцем званим ,,дроп-кик“,  шаље је у супротни део Викторовог гола. Чудесна акција, која изгледа тако једноставна и лако изводљива а у ствари све је супротно од тога.

О ТОЈ Пелеовој специјалности за нашу фудбалску јавност је први говорио Звездин репрезентативац Мирослав Павловић, који је на неколико утакмица  био директни чувар Пелеов, па и на оној његовој опроштајној утакмици 18. јула 1971. г. на Маракани, када је пред огромним бројем људи ( према једним подацима присуствовало је  140.000 гледалаца а према другим продато је 182.000 улазница)  одгигран меч Бразил-Југославија (2:2).  Павловић је врло добро чувао Пелеа на тој опроштајној утакмици краља фудбала. Толико добро да Пеле није успео да постигне гол на свом последњем мечу за ,,селесао“, иако су  наши репрезентативци, према речима Драгослава Степановића, који је такође  наступио на том мечу, молили Павловића да пусти великог Пелеа да постигне гол.

За наше новине је, након тог меча, у више изјава и интервјуа, Павловић највише говорио о тој чудесној Пелеовој особини, да лопту, док је у шанси, у скоку штопује прсима.

Популарни Павика је говорио да онај ко чува Пелеа не може по његовој кретњи препознати, а поготово претпоставити или осетити, његову намеру када скочи на високу лопту: да ли ће је ударити главом или пустити да му падне на прса. Мислим, говорио је тада Павловић, да ни он сам не зна шта ће урадити кад се одлепи од земље: док ,,виси“ у ваздуху, он се у делићу секунде предомисли и пусти лопту да му падне на прса-мекано као да је пала на песак Копакабане. Једноставно му, као нека џиновска кап воде, лопта склизне низ тело и падне на траву. Онај који га у том тренутку чува све то може само задивљено да посматра, говорио је Павловић.

ИСТУ  причу је аутору овога серијала о истој Пелеовој магији испричао фубалер сарајевског Жељезничара Благоје Братић, који је  чувао фудбалског краља на утакмици Жељезничар-Сантос( 1:1), Те 1969. године  Бразилци су били на турнеји по Југослави и одгиграли четири утакмице: са Звездом, Динамом, Радничким из Крагујевца и сарајевским Жељом.  Тим утакмицама ће бити посвећен један наставак овога фељтона. Пеле је на том сусрету у Сарајеву, 19.9. 1969. г. постигао изједначујући гол управо тако: након изведеног корнера са леве стране, иако праћен чуварем Братићем,  скочио је као да ће лопту ударити главом, а онда се у ваздуху предомслио, пустио је на прса, дочекао се у приземљењу на леву ногу и одмах десном ухватио волеј: неодбрањивим полувисоким шутем послао је ,,бубамару“ у десну малу мрежицу Жељиног гола. Пун стадион на Кошеву је занемео, био је, једноставно, шокиран призором. А онда је ,,загрмео“ френетични аплауз од близу два минута. А за цело време извођења те бравуре, Братић је стајао као слеђен: није ни скакао с Пелеом на лопту, ни ишао у блок на његов волеј. Сву ту магију са трибина посматрао је тада и писац овога фељтона.

Посебна Пелеова фудбалска специјалност, исто јединствена, је његов начин продирања у противничке редове. Он је, а као никад нико пре ни после њега, увек продирао окомито кроз средину противничке зоне одбране, праву ка средини шеснаестерца. Забијао се као клин у одбранбени блок супарника и дриблинзима ,,секао“ њихове редове као сечивом. На том путу је дриблао противнике широким замасима обе ноге, а неки играчи би сами падали пре него би и стигао до њих. Пролазио је поред играча као да их нема. Његови дриблинзи су били јединствени: он је продирао сам, готово без саиграчке помоћи и пратње. Као ледоломац. Он би у тим камиказа акцијама често излазио као победник, који још и голом завршава тај плес, али би трпео и грубе фаулове а често и тешке батине и повреде, ради којих је пропустио два светска првенства у најбољим својим годинама.

ПЕЛЕ  је по тој особини не само тада био јединствен фудбалер, него ни после њега нико тако није ишао ,,на нож“ противнику! (Можда само понекад Марадона...Меси дрибла ,,минималистички“, на простору не већем од ,,марамице“, брзо измичући лопту од додира противничке ноге.Кројф би у спринту на метар и по пред играчем само променио правац кретања и обишао га, Зидан је дриблао у месту, статично: ротацијама тела око стојеће лопте, К. Роналдо само претрчава чувара а Пелеу је најсличније дриблао и продирао бразилски Роналдо.) Данашњи шпицеве, све и један,  продиру искључиво по боковима...избегавају пелеовске акције кроз средину из овог разлога: највећа фудбалска особина је индивидуални пробој дриблинзима кроз средину терена. То мало ко може, а може само понекад и углавном у првој играчкој снази и брзини. А кад додију батине, повреда и чести неуспеха у тим акцијама беже на крилне позиције. А Пеле је целу каријеру играо тако:  да све буде још невероватније: блистао је и у 30. години живота у Мексику '70., предводећи до титуле првака света, по неким оценама, најбољи фудбалски тим који је икада постојао. И о томе у једном од следећих наставака.

Пеле је имао још неке посебне способности. Волео је и често другима протурао лопту кроз ноге: али, не да их понизи, већ се он, у гореописиваним његовим продорима кроз средину, тим потезом најједноставније и најбрже ослобађао долазећег играча према себи. Он није гурао лопту другоме кроз ноге дриблајући уназад или у страну, не-чинио је то увек у јуришу ка противничком голу. Једна од његових жртава био је и Бекенбауер, коме је прометну лопту кроз ноге на уткамици са Немцима на СП 1970. у Мексику.

ДУБОК ОСЕЋАЈ ВЕЛИКЕ МОЋИ

ЕДСОН  до Насцименто Пеле је имао дубок осећај о сопственој моћи. И телепатски га преносио на саиграче, који су  зато, уз њега, често играли и изнад својих стварних моћи. У овоме је, највероватније , и објашњење зашто су његов матични клуб „Сантос“  и селекције Бразила побеђивали и освајали титуле и са осредњим играчима кад их  је предводио Пеле.

А неретко се дешавало да су са великим асовима,  али без Пелеа у тиму, губили значајне утакмице..

СУТРА: СИРОМАШНИ ЦРНИ ДЕЧАК  КОЈИ ЈЕ ДОДИРНУО ЗВЕЗДЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИГРАЧ БЕЗ ИЈЕДНЕ МАНЕ И НЕПРЕДВИДЉИВОГ ПОТЕЗА: Својим присуством на терена стварао је утисак да његов тим има играча више

23. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ФУДБАЛЕР ПОСТАЈЕ ПОЗНАТИЈИ ОД ИСУСА: Пеле је био и остао једини човек за чије име, у било ком делу света, су готово све знали

22. 01. 2023. у 18:00

Фудбал

0 1

КАКО ЈЕ ПЕЛЕ ПОМАГАО СТЕПИЈУ ДА НАЂЕ СНИМАК ОПРОШТАЈНЕ УТАКМИЦЕ: "Пришао ми је као да се знамо сто година и поздравио ме" (ВИДЕО)

18. 01. 2023. у 20:27

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОЖАНСКИ СПОЈ ВЕШТИНЕ БРЗИНЕ, СНАГЕ И ПАМЕТИ: На неколико званичних утакмица, са посебном радошћу, наступао је као голман

24. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације