ФЕЉТОН - СИРОМАШНИ ЦРНИ ДЕЧАК КОЈИ ЈЕ ДОДИРНУО ЗВЕЗДЕ: Када је Пеле у тиму, једна бразилска рука је већ на златној богињи

ПЕЛЕ припада оној јединственој и тако реткој групи спортиста који су у најранијој младости, одмах и из прве, постигли врхунска достигнућа и одмах именом и појавом експлодирали у јавности.

Називали су га геније, црни бисер, Фото AП / Танјуг црна перла,

Пеле је са 15 година почео да игра за Сантос, са 16 постао члан репрезентације Бразила, а са тек напуњених седамнаест,  1958. године на СП у Шведској био најзаслужнији за освајање прве ,,златне богиње“. Постао је истовремено: највећа фудбалска сензација у дотадашњој историји ногометне лопте, најпознатији фудбалер на свету, који је одмах јавно проглашен и за краља фудбала. А још није ни био постао пунолетан. Невероватно, јединствено, вероватно непоновљиво. Јер, били смо сведоци само пре два месеца Месијевих мука да у 35. години коначно освоји с Аргентином титулу првака света и недовољне моћи Мбапеа, да у пуној снази, у 24.г. свога живота на то место доведе Французе.

То фудбалско првенство у Шведској '58.г. је било по много чему необично а сензационално по Пелеовом ,,објављењу“! У Шведску је дошао са повређеним коленом и није играо на првој утакмици против Енглеске, која је завршила без голова. На инсистирање голмана Гилмара, бека Ђалме Сантоса, Пелеових саиграча из Сантоса, и нарочито капитена Дидија, селектор Феола, за кога су неки тврдили да је расиста и да не воли црне играче,  био је приморан, заправо уцењен, да га стави у екипу на следећој  утакмици у групи против СССР , коју су Бразилци добили са 2:0. Пеле није дао гол. Али на следећој чертвртфиналној против Велса даје гол. У полуфиналу против Француске Бразил побеђује са 5:2, Пеле постиже 3 гола а у финалу против домаћина Шведске Бразил остварује исти резултат као против Француза 5:2 а Пеле даје 2 гола. Пелеа након меча играчи носе на раменима, он плаче, он је у шоку, он је још такорећи дете, у једном тренутку је изгубио и свест...али то су типичне порођајне муке и манифестације, поготово кад се рађа краљ. Овога пута фудбалски. Онај чувени  гол против Шведске у финалу, када лоптом пребацује два чувара, узастопно,  може се сматрати, написао је неко ових дана кад је Пеле умро-примењеном уметности и да би требало тај филмски исечак похранити у одговарајући музеј.

А ЛОНДОНСКИ спортски лист ,, Ворлд спортс“ је написао  поводом бразилске титуле 1958. године, а мислећи на Пелеа: ,,Човек мора да протрља очи да би се уверио да то није ванземаљац“! И још су додали: ,,Сиромах је постао краљ“!  Ређали су се разни нови епитети: геније, црни бисер, црна перла, сиромашни црнац који је додирнуо звезде.

Свезнајући Енглези тада нису знали да је рађање фудбалског генија почело још 1950. године када је десетогодишњи Пеле гледао како му отац Дондињо плаче након пораза Бразила на Маракани од Уругваја у финалу Мундијала (Четврто а прво послератно, званично светско првенство, на коме су први пут у историји учествовали и Енглези. Они, су  пре Другог светског рата одбијали да играју на три првенства: 1930/34/38. Сматрали су да они стални, подразумевајући прваци света, јер су они и измислили фудбал, и да је њихова лига јача од тих мундијала.). Мали Едсон је тада казао оцу: Ја ћу, кад порастем, освојити Златну погињу и донети је овде! Само седам година касније, мали, босоноги прашњави мршавко са улица Треш Корасонеса, далеког предграђа Сао Паола, је своје обећање  ииспунио. Отац Дондињо је и тада плакао, и то седам пута, заправо сваки пут када би  из Стокхолма  бразилски радио-репортер узвикивао: гоооооооол...Пеле....гоооооол... Пеле! Плус сузе које су он и Пелеова мајка Селесета ( још је жива, има 100 година) пролили ,,гледајући“ сина у замишљеним  сликама на основу радио-преноса  како и сам плаче, док у рукама, а јахајући на раменима навијача, држи обећану Нику (назив за Златну богињу)!

ОВЕНЧАНИ славом и дивљењем целог фудбалског света, Бразилци су, на челу са Пелеом,  1962. године дошли на СП у Чиле, као брануиоци титуле и највећи фаворити, уз све  то још предвођени краљем фудбала, који је био у пуној првој фудбалској младости-имао је 22 године.  Бећ на првој утакмици, на премијери против Мексика, Пеле је дао један од два гола. Али, се  на другој против Чехословачке  тешко повредио: након једног спинта а потом ударца пукао му је мшић, задње ложе. Никада до тада није био повређен. То је био за њега крај шампионата а за кариоке велики шок. Но, фудбал је чудесан спорт: играч Ботафога Амарилдо је заменио Пелеа на најбољи могући начин-са два гола против Шпаније у последњем групном мечу преокреће резултат, а потом даје  гол и у финалу, када кариоке побеђују Чехе са 3:1. А и остале утакмице је играо веома добро. Дакле, Бразил без Пелеа узима други пут титулу. У светској фудбалској јавности је одједном процвала једна дилема: како сада објанисти већ шиоко распрострањену филозофију: Бразилци су без Пелеа просечни, са њим велики а он највећи! Одједном више није било тако!

Могуће је ово објашњење: Бразилци су већ   имали већ оформљен тим  четири године раније у Шведској, озрачени  Пелеовим победничким менталитетом, као још свежим печатом на себи ( Диди, Вава, Загало, Гаринча, Гилмар...су били у Чилеу у најбољим играчким годинама и натопљени осећајем шампионске моћи). Само неколико играча је било промењено. Екипа која је цели мундијал одиграла у истом саставу, са само 12 играча: тај дванаести је био Амарилдо који је заменио Пелеа. Пелеов победнички дух је, и без њега на терену, снажно надахњивао саиграче...а можда је ту ситуацију најбоље осликао један енглески новинар, који је објаснио бразилску фудбалску снагу и без Пелеа у тиму, овим речима: ,,Када је Пеле у тиму, једна бразилска рука је већ на златној богињи. А чија рука  је овде у Чилеу била уместо његове-видећемо за четири године код нас на Острву“.

Енглески новинар се, на њима својствен, саркастичан начин, подсмислом својих речи мало наругао Пелеовој величини, желећа да том вербалном огреботином колико је могуће вишеи понизи бразилски успех  и да колико толико оправда Енглески карамбол (нису прошли даље од четвртфинала-изгубили баш од Бразила 3:1)...најављујући тако и неку врсту освете кариокама и Пелеу оним ,,видећемо се за четири г. на Острву“. А тај шампионат '66. У Енглеској  је био један од најпрљавијих у сваком смислу. Посебно за Бразилце и Пелеа,  на коме Бразил није прошао ни квалификациону групу а које је посебно било погубно за краља фудбала. У Енглеској, која до тада никад није била првак света и која је то постала на споран начин у финалу против тада Западних Немаца, Пеле је брутално претучен, понижен и увређен до бола судијским неправдама. На носилима је изнет на утакмици против Португала.

ИГРАЧ НЕ СМЕ ПРОЋИ

ЧИЛЕАНСКИ  мундијал је донео многе новине у светски фудбал: сви Европљани су играли као тадашњи клупски првак старог континента-Интер: тврдо, затворено и са мало датих голова. Појавиле су се, први пут,  грубости, погибељни стартови, судијске грешке и неправде...и нова фудбалска филозофија: лопта може проћи, али играч не сме. Све ово виђено у Чилеу 1962. године ће бити на још гори, суровији и неправеднији начин поново  демонстрирано и на наредном Светском првенству 1966.г. у Енглеској,

СУТРА:ЕВРОПИ И ЕНГЛЕЗИМА ЈЕ ВЕЋ БИЛО ДОСТА ПЕЛЕА И БРАЗИЛА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОЖАНСКИ СПОЈ ВЕШТИНЕ БРЗИНЕ, СНАГЕ И ПАМЕТИ: На неколико званичних утакмица, са посебном радошћу, наступао је као голман

24. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИГРАЧ БЕЗ ИЈЕДНЕ МАНЕ И НЕПРЕДВИДЉИВОГ ПОТЕЗА: Својим присуством на терена стварао је утисак да његов тим има играча више

23. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ФУДБАЛЕР ПОСТАЈЕ ПОЗНАТИЈИ ОД ИСУСА: Пеле је био и остао једини човек за чије име, у било ком делу света, су готово све знали

22. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације