ФЕЉТОН - ЕВРОПИ И ЕНГЛЕЗИМА БИЛО ЈЕ ДОСТА ПЕЛЕА И БРАЗИЛА: У Енглеској Пеле је схватио да фудбал није само лепа игра и поштено надметање

СВЕТСКО првенство у фудбалу 1966. године, одржано у Енглеској, било је највеће понижење које су доживели у целој својој историји и каријери: Бразилци као тим a Пеле као тада већ далеко најбољи фудбалер на свету. И што је најпарадоксалније, то нико није очекивао.

Пеле није хтео да оде као губитник, Фото ЕПА

Напротив, кариоке су дошли на Острво као највећи фаворити за нову, трећу узастопну титулу првака света,  што би био фантастичан успех какав ниједна репрезентација није постигла од како се фудбал игра и првенства одржавају... па све до данашњег времена.

Све је изгледало да ће бити како су Бразилци и  планирали...

Бразил је у Енглеску довео готово исти тим, који је пре четири године, '62. у Чилеу, освојио шампионат. Пеле је био здрав и у најбољем могућем играчком добу-имао је 25 година, и огромно искуство од  две освојене титуле првака света. Међутим, тај тим Бразила је био чудно компонован: од оцвалих бивших асова, који су освојили чемпионшип '58. и '62. и младих будућих асова, који су били тинејџери и мало играли: између њих је био само Пеле, и сви су веровали у његову краљевску моћ. Гилмар (35 г.), Ђалма Сантос (37г. званично а 43 г. незванично), Белини (36 г.),  Гаринча (33.г)....насупрот Тостаоа (19 г.), Едуа (17 г.) и Жаирзиња (20 г.) Тај тим, показаће се, уопште није био ни физички ни тактички  припремљем за битку на Острву. Он је дошао из једног другог, већ прошлог фудбалског времена, у један сасвим нов ногометни амбијент: сурови, снагаторски европски фудбал, који су до савршенства компоновали Енглези, а само мало дорадили Немци, уз то још футрованим разним италијанским  тактичким декадентностима, опструкцијама и лукавствима.

ТАЈ ФУДБАЛСКИ свет је отворено мрзео и Бразил и Пелеа и све њихове титуле. И који је, на крилима огромне моћи острвске штампе, правио медијску атмосферу и страховити притисак на ФИФУ и судије да Енглеска мора бити првак: сад или никад. И тако је, као што знамо,  и било. Енглези су измислили фудбал, они јесу његова колевка, али њихово убеђење  да су најбољи и да не требају да играју светска првенства, јер се подразумева да су они непрестани шампионуи је било смешно. Такво стање трајало је до првог послератног мундијала 1950. године у Бразилу, када су се први пут појавили и горди острвљани. Када су испали у полуфиналу, па видели Бразил и Уругвај у финалу на Маракани, нафилованој са више од 200.000 гледалаца...и видели сасвим други тип фудбала и атмосфере, коначно су схватили  да нису сами на фудбалском свету.

Прва утакмица Бразила у групи са Бугарском добро је почела: Пеле је предивним ударцем из слободног ударца постигао гол. Краљ је раскошно почео свој очекивани плес. Гаринча је дао други гол, кариоке су  добили меч са 2:0,  али по понашању бугарских фудбалера, дало се приметити да је Европи заиста већ било доста и Пелеа и Бразила. Сурови стартови обема ногама са леђа на најбољег играча света и судијско ,,окретање леђа“ тим призорима...показали су разбојничко лице тадашњег фудбала: правила су неважна, велики асови се не поштују и не штите...све под изговором да је фудбал мушка игра и да онај ко неће да га игра нек иде у ,,мекане спортове“-  шах,  кошарку,  одбојку... писали су цинично енглески таблоиди. Пеле је на тој утакмици теже повређен и напустио је терен. На следећем мечу против Мађарске, који Бразилци неочекивано губе са 3:1, није ни играо.

Опоравио се некако и заиграо утакмицу против Португала. Можда и најтежу у свом фудбалском животу.

ПОРТУГАЛЦИ су били колонијални господари Бразила а Бразилци фудбалски императори света: ривалство између ове две екипе (и народа) не може имати већи набој. Једне предводи ,,РЕИ“ Пеле,  друге момак који ће задивити свет те године: ,,црни пантер“ Еузебио. Даће  гол и кариокама, бити најбољи стрелац са укупно девет погодака на шампионату, трчати и славити их, с подигнутом руком, преко целог терена...а Пеле ће на том мечу више лежати на трави него бити на ногама! Португалци ће га ,,ломити“ где год стигну: немилице, упорно и брутално. Неки њихов играч Мораеш, сурови анонимус,  је тукао Пелеа с таком слашћу да се у сваком његовом старту с леђа препознавао и делић неких историјских, неизмирених рачуна. Пелеа су износили са терена, па враћали са завојима на ногама. На крају, шапајући и у сузама, отишао је на клупу, доктори су му убојна места умотали у лед, а њега у ћебе. Скврчен у њему и полегао по клупи, деловао је тужно и жално, као избеглица из фудбала-спорта који је преко ноћи постао фудбал-рат...а да то Пеле уопште није на време ни сазнао ни схватио.  Португал је победио светског шампиона са 3:1 и тако успео да Бразилце, први и једини пут у историји мундијала, избаци из такмичења и то још у групној фази. Тако се  на најгрубљи начин остварила она претња енглеског новинара који је '62. у Чилеу запретио Бразилцима: ,,видећемо вас кад дођете у Енглеску за четири године“!

НИЈЕ само Пеле тучен и претучен на те две утакмице, батине су добијали и остали бразилски играчи: ненавикли на грубу дуел игру, падали су као покошени на свим деловима терена. ,,Више нам је за ових седам дана повређено играча, него у претходних осам година“, и бесно и очајно викао је тада лекар ,,селесаоа“ др Гослинг. Пеле, који је на та два меча дао један гол и није начнио неки свој магични дриблинг...био је огорчен на све: судије, ,,нови фудбал“, репрезентацију и њено вођство. Нешто се у њему сломило: као да је схватио да фудбал више није само лепа игра, поштено надметање, па чак да није више ни спорт. Враћајући се, храмајући, кући изјавио је да је одиграо свој последњи мундијал и да више неће наступати на светским првенствима. Чак ни на оном јужноамеричком-Копа Америка. Игао је за кариоке само пријатељске утакмице. Код куће је био и даље фудбалски краљ, али са круном није хтео да иде изван граница Бразила.

ГОДИНЕ су пролазиле, и спољне и унутрашње ране зарастале, а притисак политичара,  савеза, јавности је бивао све јачи: тражили су од њега да мора поново играти за националну селекцију, да се мора спремити за СП 1970.  у Мексику, које је брзо стизало. У својој биографији ће, након свега кроз шта је пролазио јурећи лопту, написати да се дуго премишљао и на крају преломио-играће опет. ,, Осећао сам да имам још нешто да урадим.

Нисам хтео да одем као губитник, већ као победник.“ И нашао се у Мексику '70. У тиму кариока, у жутом дресу са кобалтно плавом десетком на леђима. Бразил је победио противнике у свих седам утакмица, постао трећи пут првак света, Пеле је био најбољи играч шампионата и шест пута стрелац незаборавних голова. Предводио је чувени тим Бразила, за кога многи стручњаци тврде да је најбоља фудбалска екипа која је икада и игде играла.

ПРЕВАРЕ И НАМЕШТАЊА

КАКО су долазили и пролазили шампионати, Енглези су схватали да је у регуларном такмичењу постати светски првак у фудбалу ђаволски тежак посао. Зато су и рукама и ногама зграбили шансу да 1966. коначно и они постану победници. И успели су онако како Енглези у свему успевају: разним преварама, намештањима и нерегуларностима: трећи гол њиховог играча Ханта у финалу против Немачке (4:2) је најспорнији гол у историји фудбала. Није тада било ВАР-а да пресуди с које стране гол линије је лопта доирнула земљу ? Судија је, наравно, показао на центар.

СУТРА: ЦЕО БРАЗИЛ „КЛЕЧЕЋИ“ МОЛИ ПЕЛЕА ДА ИГРА У МЕКСИКУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КРАЉ ЈЕ ОДЛУЧИО: Од фудбала се опрашта против Југославије - Магични дриблинзи, пролазио је поред играча као да их нема

25. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОЖАНСКИ СПОЈ ВЕШТИНЕ БРЗИНЕ, СНАГЕ И ПАМЕТИ: На неколико званичних утакмица, са посебном радошћу, наступао је као голман

24. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИГРАЧ БЕЗ ИЈЕДНЕ МАНЕ И НЕПРЕДВИДЉИВОГ ПОТЕЗА: Својим присуством на терена стварао је утисак да његов тим има играча више

23. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације