ФЕЉТОН - ПРЕДАНИ ИДЕЈИ ОСЛОБОЂЕЊА И СПРЕМНИ ДА ДАЈУ ЖИВОТ: Главни део атентатора требало је да се окупи на обали Миљацке

ПО ДОЛАСКУ у Сарајево од прве сам улетео у заверу против аустриског престолонаследника.

Насловна страна књиге Васе Чубриловића, Фото "Вукотићмедиа"

Лазо Ђукић је већ био повезан са Данилом Илићем и оном групом која је почела спремање атентата. То су били Гаврило Принцип и Трифко Грабеж, мени још из Тузланске гимназије познати ђаци, тада на школовању у Београду, и Недељко Чабриновић, штампарски радник, исто на раду у Београду.

– Данило Илић, који је познавао Принципа још док је био у гимназији у Сарајеву, узео је на себе да у Сарајеву нађе још неке учеснике у атентату. Зато, кад га је обавестио Лазар Ђукић да сам ја спреман да у том учествујем, одмах је пристао и поручио ми преко Ђукића да нађем још једног друга. После доласка у Сарајево мувајући се међу ђацима упознао сам ђака учитељске школе Цветка Поповића. Отац му је био исто учитељ, родом из Срема, тада на служби у Приједору. И Цветко је био жив и немиран дух. Прочуо се у ђачким круговима још 1913, кад је био затворен заједно са својим другом Пјанићем због неке политичке афере. Пуштен из затвора, због тога је у ђачким круговима уживао посебан углед. Кад ми је Ђукић пренео Илићеву поруку, да нађем још једног друга, одмах сам помислио на Цветка Поповића. Кад сам о томе разговарао са њим – одмах је пристао. О томе сам преко Лазара Ђукића обавестио Данила Илића.

Данила Илића нисам пре веза око сарајевског атентата познавао. Био је свршени учитељ основне школе, син неког сарајевског занатлије. Становао је у једном малом сокаку близу општинске зграде Сарајева на обали Миљацке. Имао је око 24-25 година. Био је вишег стаса, бледа лица, ретке смеђе косе над високим челом и чини ми се зеленоплавих очију.

Наступао је мирно, ходао опуштено, као човек не само што је много седео за столом него [је био] не баш доброг здравља. Темперамента је био мирна, повучена. Увек замишљен. Повучен у себе, слабо се и виђао у друштву. Његова политичка уверења била су мешавина социјалистичких и националистичких идеја. Читао је много, посебице руске револуционарне списе. Критиковао је босанске социјалдемократе због недостатка смисла за национална питања. Писао је нешто о томе у „Звону” Ј. Шмитрана. – Због свога ранијег познанства са Гаврилом Принципом бесумње да је због тога се Принцип и обратио на Илића, кад је требало да се организује атентат на Франца Фердинанда.

СА ДАНИЛОМ Илићем упознао ме Ђукић негде концем априла 1914. године. Илић је био ћутљив и дискретан у пословима. Нити сам га питао, нити ми је он говорио ко ће још учествовати у акцији. Рекао ми је само, да ће их поред мене и Цветка бити још четворица и да ћемо добити за оружје револвере и бомбе. Неко време смо разговарали и планирали, где би било најзгодније извршити атентат. Обилазили смо Сарајево, планирали којим ће улицама проћи престолонаследник и где би било најзгодније да се дочека. Неко време смо помишљали на уску улицу што води од Земаљске владе Маријин-двору, испред Војне болнице. Са Цветком Поповићем сам дуже разговарао о спремању атентата. [...] Једном приликом, неколико дана пред атентат, седели смо у кафаници, што се налазила у уличици преко пута хотела „Европа“,  и видели тамо Гаврила Принципа да игра билијар. Гледајући га како игра билијар, Цветко ми рече: „Ако је и Гавро умешан у спремање атентата, не требамо ми остали ни да излазимо на улицу. Он ће то сам свршити.”

Недеље и месеци пред атентат протицали су брзо. Ишао сам у школу, а становао најпре код своје сестре др Стаке Бокоњић, удате за лекара др Јову Бокоњића. Били су још млади лекари, становали су у болници по својим одељењима, а имали су једну заједничку собу са купатилом као трпезарију и дневну собу. Ту сам становао неко време, а после се преселио код др Катице Јакшић, пријатељице мојих сестара Стаке и Виде, у Болничкој улици. И ја сам се негде концем априла 1914. сместио код њих у једној мањој соби. С времена на време састајао сам се са Данилом Илићем, али од конца маја ти састанци су се проредили.

Данило се ретко јављао, а ја га нисам ни тражио. У међувремену ја и Цветко обавестили смо неке наше другове шта намеравамо. Без сумње, није било никакве потребе да их обавештавамо о спремању атентата. [...]  Али, ми смо били дечаци још неискусни у таквим пословима. Везе нисмо имали ни са ким, осим са Данилом Илићем. Он ме није опомињао на опрезност у увлачењу других ђака у те ствари.

ЧИНИ ми се, кад сад мислим на догађаје из 1914, да ни Илић није имао много искустава у таквим пословима. Био је сам по себи сав предан идеји ослобођења и спреман на све па и живот да даде за ту идеју. Али, по својој природи више склон усамљености, него дружењу са људима, није имао смисла да управља људима и догађајима приликом спремања завера.

Зато нас је и препустио самим себи, не упућујући нас нити контролишући шта радимо. Тако је за спремање атентата чуло више људи но што је то било потребно. Да ли је било колебања  у спремању атентата? Било је и тога, бар код мене. Колико сам доцније могао запазити, било је то и код других. Колико и у којем облику, тешко ми је рећи. Само ми је упало у очи да сам се са Илићем ређе састајао у току маја месеца и почетком јуна. У почетку је говорио да ћемо Цветко и ја добити само револвере за атентат. Касније, неколико дана пред атентат нам је дао и револвере и бомбе. Да ће то оружје бити донето из Србије, то сам знао од првог дана. Нисам ни питао Илића, ко ће нам га дати. Знао сам да је после последњих ратова 1912–1913. остало у Србији доста оружја код босанских добровољаца, што су [у] тим ратовима учествовали. Знао сам преко мога брата Вељка да се оружје и криомице преносило из Србије у Босну. Мислио сам да ћемо и ми добити ту врсту оружја за атентат.

Док [су] се тако развијале ствари у Сарајеву, вести о доласку престолонаследника су се све више потврђивале. Штампа је објавила да ће са њим доћи у Сарајево и његова жена – војвоткиња од Хохенберга. Разговарао сам о томе са Цветком Поповићем и није нам било драго. Још у почетку сам разговарао са Илићем, где да се распоредимо за атентат. После о томе нисмо говорили. Изгледа да је он после доласка Принципа и Грабежа о томе са њима разговарао. Нас је неколико дана пред атентат само обавестио где ћемо ми стајати. У то време обавестио нас је Илић да је и оружје дошло. Питао сам га онда, колико ће нас бити.

Рекао ми је шест. Образложио ми је зашто је напуштена идеја да се атентат изврши пред Војном болницом. Ту ће бити много војске и већа опрезност и пажња. На линији обале Миљацке до Општине имао [је] да се окупи главни део атентатора. Где ће други стојати, нисам знао. Мени је одређено место северно од Аграрне банке, супротно од Миљацке. До мене је требао да стоји Цветко Поповић.

ПРОГРАМ ПОСЕТЕ

ПОШТО ће Фердинанд долазити у службену посету Сарајеву, одсести на Илиџи, он ће ту посету извршити на Видовдан 28. јуна. Према програму посете, објављеном раније преко штампе, Фердинанд је имао да уђе у Сарајево обалом Миљацке, све до Општинске куће. После посете Општинској кући, он се враћао опет низ обалу, затим је требало да скрене код апотеке која води према хотелу „Европи” и центру града. Одатле поред католичке катедрале избио би на главну улицу, која поред Земаљске владе води Маријин-двору и Илиџи.

СУТРА: СУСРЕТ СА ФЕРДИНАНДОМ ОЧИ У ОЧИ ДАН ПРЕ АТЕНТАТА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПЕЛЕ ЈЕ БИО МНОГО ВИШЕ ОД ФУДБАЛЕРА: Енглеска краљица Елизабета Друга прогласила га је 1997. витезом

02. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - И ДАНАС БИ ВРЕДЕО ДВА ЦАРЕВА ГРАДА: Бекенбауер - Сви велики играчи су имали понеки недостатак, сем Пелеа

01. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЕЛЕ МИНИСТАР СПОРТА У БРАЗИЛСКОЈ ВЛАДИ : Пеле није хтео да буде капитен ни Сантоса ни репрезентације Бразила

31. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације