ФЕЉТОН - ЂАЦИ ИЗ СРЕДЊИХ ШКОЛА БИЛИ СУ ЈУГОСЛОВЕНИ : Политичко образложење зашто је извршен атентат дали су ђаци
МНОГО занимљивији од војника био [је] састав суда што нам је судио. Неколико речи сам рекао о истражном судији Л[еу] Пфеферу и претседнику суда Куриналдију.
И државни тужилац Свара и остали чланови суда били су типични представници аустриских судија – бирократа. Пореклом су били из разних земаља и разне народности Хабсбуршке монархије. Били су савесни службеници. Држали су се строго слова закона. Али, неке личне иницијативе и шта више неке жестине у одбрани државе, што смо је ми отворено нападали, у жељи да је срушимо, није било. [...] Сваки народ и свака друштвена влада те државе – изграђивали су своје националне и друштвене идеале, често потпуно опречне и непријатељске начелима на којима је почивала Хабсбуршка монархија. Процес отпадања од државе и оних друштвених и политичких снага, на којима је држава у XIX веку и почивала, војске и бирократије, увелико се осећао и пре 1914.
– Први светски рат је потпуно разоткрио и ову чињеницу. Зато нема у сарајевском војном логору у лето и јесен 1914. израза мржње против нас са стране војника. Зато су судије које су нам судиле деловале некако одсутно, неутрално и строго правно-формалистички и кад су нас испитивали и кад су нам судили. Много више жара патриотског и мржње према нама показивали су неки од суда одређени адвокати, на пример Премужић и Перишић. Били су то одвратни клерикално-франковачки типови, какве је само глуво доба Калајеве владе и Штадлерова одгоја могло да произведе.
ЧЕСТО пута сам питан, да ли смо мучени приликом истраге и да ли је суђење на сарајевском процесу било исправно. Увек сам одговарао да нас нико није ни тукао ни батинама натеравао да нешто признамо. Једва сат после Принципова атентата на надвојводу и његову жену, њега је већ саслушавао др Пфефер, од суда одређени судац истражитељ. Полиција сумњам да га је уопште саслушавала. Мене јесте како сам река[о] целу ноћ, али записника нису водили. Све од почетка је било у рукама судских истражних органа. Само суђење је било строго формално-правно суђење. То се најбоље могло видети из утврђивања година рођења Гавре Принципа: он се родио концем јула 1894. Полициске власти су покушале да то помере мало напред, како би се доказало да је имао 20 година кад је извршио атентат. У том случају могао би се осудити на смрт. Донешени су пред суд и слични подаци. Међутим, суд се одлучио за сведочанство парохије православне места где се Принцип родио и пресудио, да није имао 20 година кад је извршио атентат. Зато је добио 20 година робије, а не смртну казну.
У ДРУГОМ светском рату ја сам провео годину и по дана у затвору Гестапоа и у логору на Бањици. Често су ме људи питали, где је било горе, у аустриским затворима 1914–1918. или у фашистичким немачким у Београду 1941. и 1943. Одговарао сам да је то незаслужена увреда за стару Аустрију да се њени затвори упоређују са Хитлеровим затворима из Другог светског рата. Аустрија је била правна држава. Њена војска је била исто нечовечно-сурова према нашем свету на границама према Србији и Црној Гори 1914. и 1915. Примера за то има више него довољно. Али, ако је неко био затворен и предан властима на суђење, њему се судило по закону. Зато није ни Гаврило Принцип обешен, јер му је недостајало месец дана до пуних двадесет година, кад је убио аустриског наследника престола и његову жену. Супротно томе, лично сам гледао у логору на Бањици у лето 1942, како Гестаповци доводе дечачића од 12 година у кратким чакширицама и мајици, босоногог, да га пред свима нама у по бела дана стрељају. Зашто? Био је оптужен да је преносио нека партизанска писма; имао је 12 година и за то су га стрељали. Даља упоређења нису потребна. Какве личне утиске сам сачувао из тога времена? Тешко је на то дати одговор. Велика историска збивања, што настају поводом атентата у Сарајеву, пре свега почетак Првог светског рата – даје томе атентату широку историску позадину, али и замућује погледе на сам атентат, како је организован, ко га је организовао и зашто.
ИСТОРИЧАР сам по струци и знам како је тешко бити објективан у приказивању прошлих збивања у којима је човек и сам учествовао. Зато сам избегавао и да пишем и да дајем изјаве о Сарајевском атентату. То не значи да се и ја нисам интересовао, како је дошло до њега и које је он последице имао, како за нас и Аустрију, него и за целу Европу. Казаћу га сад, пошто знам да ће се објавити после моје смрти. Не стога што могу дати одговоре на сва питања, што се намећу у вези с тим атентатом, него да ма[кар] мало допринесем, као учесник у њему, расветљавању тих питања.
Полазим најпре од људи који су учествовали у том атентату. Било је то врло мешано друштво по старости, по занимању у својој политичкој идеологији. Неки су били учитељи и трговци као Данило Илић, мој брат Вељко и његов кум Мишко Јовановић из Тузле, или Мићо Мићић, сеоски трговац из Јање. Други су били сељаци из граничних села према Србији, као Митар Керовић и његови синови Неђо, Благоје и Јован и Јаков Миловић. Затим долазе ђаци средњих школа – Гавро Принцип, Трифко Грабеж, ја, Цветко Поповић, Иво Крањчевић, Драган Калембер, Марко Перин, Бранко Загорац. Напослетку, ту је штампарски радник Недељко Чабриновић. Разликовали смо се не само по старости, најстарији је био Митар Керовић, 63 године, а најмлађи ја 17 и по година.
ИДЕОЛОШКИ, ми најмлађи били смо на крајњој левици, југословенски националисти са много примеса социјално-револуционарног у својим погледима. Мој брат Вељко и његов кум Мишко били су српски националисти, а сељаци су били српски патријархалци – желели су укидање кметских односа и уједињење са Србијом. – Сви су пред судом мање-више заступали своја становишта, али носиоци су били најмлађи, ђаци из средњих школа.
Још на самом процесу главну мисију, политичко образложење зашто је извршен атентат, дали су ђаци. И то не само због тога што су били активни извршиоци атентата него и стога што су они иступали најотвореније и истакли оно што је било суштинско у сукобу Аустрије како са Србијом и српским народом, тако и са осталим југословенским народима уопште.
Била је то концепција где се борба за ослобођење и уједињење српског народа уклапа у општу идеју ослобођења и уједињења свих југословенских народа. Та идеја [је] пленила пажњу светске јавности у вези са Сарајевским атентатом већ 1914, па и суда, који је судио атентаторима. Поступно, докази о одговорности Србије за атентат и немире у југословенским покрајинама Монархије узимају све важније место и кад суд говори о атентату и његовим последицама.
УКИДАЊЕ КМЕТСТВА
АУСТРИЈСКИ суд у Сарајеву се трудио да докаже „велико-српску пропаганду” као главног носиоца противаустриске активности у Босни и Херцеговини, потицану од стране Србије. Мој брат Вељко и његов кум Мишко били су српски националисти, а сељаци су били српски патријархалци – желели су укидање кметских односа и уједињење са Србијом. – Сви су пред судом мање-више заступали своја становишта, али носиоци су били најмлађи, ђаци из средњих школа. Аустриски суд у Сарајеву се трудио да докаже „велико-српску пропаганду” као главног носиоца противаустриске активности у Босни и Херцеговини, потицану од стране Србије.
СУТРА: ОКРИВЉЕНИ СЕ ДОБРО ДРЖАЛИ ПРЕД СУДОМ
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (1)