ФЕЉТОН - ДО РАТА БИ ДОШЛО И БЕЗ АТЕНТАТА У САРАЈЕВУ: Атентаторе нико није врбовао и наговарао да учествују у убиству Фердинанда

ИСТРАЖНА акта о Солунском процесу однесена су за време Другог светског рата од Немаца у Беч. Њихови историчари имали [су] да их искористе за своје тезе о одговорности Србије за почетак Првог светског рата.

Војвода Војислав Танкосић, Фото "Википедија"

Ова акта  враћена су у Београд 1975. године. После Другог светског рата одржан је нови процес против Драгутина Димитријевића и другова, али сад под другим условима. На томе другом суђењу у Београду се доказало, на основу изјава сведока још из Солунског процеса 1914. године, да атентата прот[ив] регента Александра није ни било. Њих су натерале војно-полициске власти српске да сведоче о атентату и како да сведоче. Било је говора и о улози Драгутина Димитријевића у спремању Сарајевског атентата.

Да ли је сва та често у себи супротна грађа о учешћу „Црне руке” у спремању Сарајевског атентата довољна да се може добити једно одређено мишљење: мислим, после дугогодишњег прикупљања података и успоређивања чињеница, да не. Током истраге о атентату и на суђењу атентаторима није било ни помена о „Црној руци” и њеној улози приликом спремања атентата. Принцип и они другови који су на томе радили у Београду спомињали су само Војина Танкосића од српских официра. Преко Милана Цигановића и Ђуре Шарца, старих комита из четовања по Старој Србији и Македонији, они су ступили у везу са Танкосићем и добили оружје за извршење атентата. Да ли је Танкосић пре давања оружја питао неког за дозволу – они нису знали, нити су о том говорили не само за време суђења, него ни после. Нису о томе говорили ни мој брат Вељко и његов кум Мишко Јовановић, главни посредници за пренос оружја од Србије до Сарајева.

НЕМАМО никакве писмене или усмене изјаве Војина Танкосића, Милана Цигановића или Ђуре Шарца – да су тражили и добили одобрење од Драгутина Димитријевића за атентат: све изјаве у том смислу даване су од Драгутина Димитријевића за време суђења у Солуну, а његових другова из организације „Црна рука” после 1918. године. Да ли су то сигурни докази? Сумњам. Изјава пуковн[ика] Димитријевића пред смрт може бити изнуђена од његових политичких противника. Револуција у Русији је била 1917. у пуном јеку. Како ће се завршити Први светски рат није било јасно, најмање сигурно да ће Антанта победити. За будуће преговоре са Аустро-Угарском није било рђаво за владу Николе Пашића да има црно на бело – признање осуђеног на смрт и погубљеног пук[овника] Димитријевића да је он организовао Сарајевски атентат. Кад се после 1918. времена мењају и учешће у спремању Сарајевског атентата се не сматра више као крупна политичка погрешка, онда пријатељи Аписови износе податке, да је он доиста спремао Сарајевски атентат. Шта више, по некима, то је био главни разлог зашто је осуђен на смрт од Војног суда и погубљен. Да ли су ови податци тачни? Историчар ће по том питању увек бити у недоумици – и тако ће мислим и остати. Уосталом, није то ни први ни последњи пут да историска наука не нађе одговоре на сва питања, кад се тиче почетка и развоја неког важног историског догађаја.

ЈА ЛИЧНО, мада сам био непосредни учесник у Сарајевском атентату, могао [сам] сазнати, што други нису били у стању, и накнадно проучити изворе и литературу о том питању, нисам могао доћи до једног сигурног одговора. Лично мислим, гледајући ствари у целини, да је врло могуће, судећи по човеку какав је био иначе, да је Драгутин Димитријевић на неки начин био умешан у спремање Сарајевског атентата. Међутим, има исто тако могућности да је то Војин Танкосић, онакав какав је опет он био пуст, но непосредан, сам са својим људима ствар организовао.

Било да је Танкосић сам на своју руку или уз одобрење Димитријевића дао оружје и помогао им да пређу преко границе Принципу и друговима, нигде се не поставља озбиљно питање, да иницијатива за атентат не потиче од самих омладинаца. И што сам сазнао и што сам слушао и читао, показује да омладинце ни у Београду, ни у Сарајеву није нико врбовао и наговарао да учествују у атентату. Тако су они сами изјавили – у истрази и пред аустриским судом 1914. Тако о томе говоре сви озбиљни податци који су скупљени и после о спремању Сарајевског атентата. Било је нешто у ваздуху, лежало у расположењу омладинских кругова у годинама пред рат 1914. Чекала се само прилика. Доласком на Видовдан 1914. у Сарајево Франц Фердинанд је пружио ту прилику. Ми ђаци смо је искористили.

У НАУЧНИМ круговима и у јавности од 1914. и, како код нас тако у осталој Европи, се расправљало и расправља, да ли би се могао избећи Први светски рат да није било Сарајевског атентата. Једни мисле да се могао избећи, други да није. Ја лично мислим да су унутарња друштвено-политичка питања у појединим државама и њихови међусобни сукоби у доба империјализма неминовно вукли једном великом међународном сукобу у Европи и целом свету, све повезано са освајачким тежњама великих сила и њиховим борбама око светских тржишта и господства над земљама и народима. У време кад је 1914. извршен атентат у Сарајеву, и почео Први светски рат, озбиљни политички људи и покрети код нас су говорили, да се треба уздржавати од изазивања Аустрије. Са немачким Рајхом за леђима она је опасан противник. Западне силе и Русија нису још биле чврсто повезане и спремне по сваку цену да иду у рат на нашем питању. То је показала анексиона криза 1908. и балкански ратови 1912–1913. године. Посматрано са становишта ондашњих међународних односа – имали су право и Никола Пашић и сви они на словенском југу што су тако мислили. Насртљива нетрпељивост владе у Бечу према Србији, која се показала за време криза од 1908–1913. говорили су доиста да треба бити врло опрезан према њој.

ПОРАЗ  Бугарске у том рату и прилазак Румуније Србији, Грчкој и Црној Гори пореметили су још више однос снага на Балканском полуострву, на штету Немачке и Аустрије, но што су се пореметили поразом и истеривањем Турског царства са Балкана у јесен 1912. године. Да ће централне силе искористити прву прилику као повод да покушају непосредним нападом Аустрије на Србију да такав неповољан свој положај на Балкану исправе у своју корист, било је сваком јасно, ко је мало шта знао о међународним односима у Европи после завршетка балканских ратова 1913. године. Знало се то врло добро и у политичким круговима не само Београда него и Загреба, Сарајева и Цетиња. Ми се тога нисмо држали.

Сматрали смо да покрете у југословенским земљама, што су настали за време балканских ратова, не треба смиривати него непосредно упутити против нашег највећег непријатеља Аустрије. Ми нисмо познавали међународне односе повољне или неповољне за нашу борбу против Аустрије. Сматрали смо да ту борбу треба не стишавати, него пооштравати, па куд то водило да водило.

НАПАД НА СРБИЈУ

ВЛАДЕ у Бечу и Берлину искористиле су овај атентат за напад Аустро-Угарске на Србију у лето 1914. Земљи је тек изишлој из два тешка рата наметнут нови неупоредиво тежи и судбоноснији рат са централним силама. Доиста је све било стављено на коцку, не само питање уједињења и ослобођења, него и сам опстанак већ створених двеју српских држава Србије и Црне Горе. Да [су] се тако развијали догађаји, што су довели до Првог светског рата, данас је утврђено у историској науци не само код нас него у целом свету.

СУТРА: СРПСКИ НАРОД НИКАД НИЈЕ ОСУДИО АТЕНТАТ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРБИЈА НИЈЕ ОДГОВОРНА ЗА ПОЧЕТАК СВЕТСКОГ РАТА: Обавештајна служба Аустро-Угарске је била врло слаба

15. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

АТЕНТАТ ПРИПРЕМАН БЕЗ ЗНАЊА СРПСКЕ ВЛАДЕ: Односи у Европи били су главна погонска снага за избијање Великог рат

14. 02. 2023. у 18:00

Политика

0 3

ФЕЉТОН - ОКРИВЉЕНИ СЕ ДОБРО ДРЖАЛИ ПРЕД СУДОМ: Процес се одвијао са мрачном позадином првих великих битака Великог рата

13. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ЂАЦИ ИЗ СРЕДЊИХ ШКОЛА БИЛИ СУ ЈУГОСЛОВЕНИ : Политичко образложење зашто је извршен атентат дали су ђаци

12. 02. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације