ФЕЉТОН - НАЈАВА ПРОНАЛAСКА КОЈИ ЋЕ ЗАПАЊИТИ ЦЕО СВЕТ: Флуидна диода - од црпења нафте, до мотора са унутрашњим сагоревањем

ХЈУГО Гернсбак, уредник часописа Electrical Experimenter после успостављеног контакта са Теслом осигурао је услуге надареног илустратора Френка Р. Пола.

Фото New York American, 1928.године

 Предодређен да буде највећи научнофантастични уметник двадесетог века, Пол је могао да ”преточи могући развој било ког изума... чисту замисао у фантастичну слику” Склон цртању футуристичких појава, као што су џиновски инсекти и свемирски бродови, који лете око планета и најразличитијих човеколиких лудих научника који освајају галактичка царства, Пол је напредовао до места главног илустратора насловница часописа Electrical Experimenter, а касније и Amazing Stories i Science Wonder Stories.  Њему је поверено да заврши осликавање Теслиног торња. Тај цртеж, употпуњен оспособљеним ворденклифским одашиљачима и Теслиним бескрилним аеродинамичким профилима из којих исијавају смртоносни зраци према долазећим бродовима, није постао само фантастична насловница Electrical Experimenter, већ и средишњи део чаробњаковог новог заглавља на писмима.

Пре него што је отишао, у јуну 1917, изумитељ је писао Џеку Моргану оптимистички се надајући, због новог развоја ситуације да ће отплатити дуг финансијеру ”за око четири месеца... Још чекам свој велики брод, али имам невиђену прилику пошто сам усавршио један изум који ће запањити цео свет”.  Тесла је загонетно рекао да ће тај изум ”представљати ефикасно средство за пресретање опасних подморница”. Не зна се да ли је говорио о далекометном радарском систему, торпеду са даљинским управљањем, или нечему другом.

НАРЕДНОГ месеца Тесла је отишао у Чикаго и тамо је остао до новембра 1918, радећи за "Пајл нешенел" на усавршавању својих турбина. Окренувши нови лист, штркљасти механичар је током дана могао да настави своју борбу са демонима посвећујући се потпуно новом подухвату. Ноћу, као надахнут писац, врсни стручњак је писао прву верзију своје проширене аутобиографије.

Углавном се ослањао на сопствена средства у страху да не проузрокује тешкоће са новим сарадницима. Знао је да ће на крају добити надокнаду јер је чикашка компанија потписала споразум којим је обећала ”исплату у готовини и гаранције” у вези са истеком њихових права, али су проблем постајале камате.

Фото New York American, 1928.године

Напредак на турбинама ометале су бројне препреке. Међутим, изумитељ је био одушевљен ”необично ефикасним особљем” и укупном организацијом фирме у Чикагу. Када би се дискови могли окретати брзином од 10.000 до 35.000 обртаја у минути, центрифугална сила би их издужила. Стога су били подложни трошењу и изложени ризику да пукну након дуготрајне употребе. Скептични инжењери су то сматрали кобним недостатком, а Тесла је настојао да оповргне тврдњу да је оптерећење битан чинилац у раду сваког мотора. Због тога је много времена у Чикагу провео испробавајући различите легуре и смишљајући средства за тренутно регулисање орторотационе брзине и центрифугалног притиска да би смањио фактор оптерећења. ”На пример, претпоставимо да притисак паре у локомотиви варира од 50 фунти по инчу (3,4 бара) до 200 фунти по инчу (13,7 бара), без обзира на брзину, то неће ни најмање утицати на... рад турбине”.

У ЈАНУАРУ 1918. америчка Компанија за производњу машина распитивала се за постављање једне од Теслиних турбина у авион, а неколико месеци касније, Компанија за производњу пнеуматског алата у Чикагу такође је изразила занимање за то. Тесла је писао Џорџу Шерфу, свом партнеру у Њујорку, очекујући да ће изум зарадити 25 милиона долара годишње. Међутим, било је доста потешкоћа у усавршавању турбине, а Тесла се још није био ослободио бројних животних проблема као што су били дугови и стална парнична заврзлама. У току лета, изумитељ је ушинуо леђа и био је приморан да лежи неколико недеља.

За време свог боравка у Чикагу, Тесла је израчунао да његови пословни трошкови износе 17.600 долара, а приходи 12.500. "Пајл нешенел" је пробао да се извуче из свог дуга пославши чек на 1.500 долара, али Тесла је вратио ту симболичну исплату и запретио тужбом.
Пре него што се вратио на Менхетн крајем 1918, изумитељ је отпутовао у Милвоки да посети људе из Алис Чалмерса. Тамо га је дочекао препредени, али педантни главни инжењер Ханс Далштранд. Након што је приложио разне чланке и податке о свом раду у Едисоновој станици и "Пајлу", склопљен је уговор по коме је требало да се врати у Милвоки и направи мотор са Далштрандом. Од почетка скептичан, учени инжењер је невољно пристао да удовољи Теслиним жељама и отпочео је припремну проверу турбине пре него што је овај дошао.

ТЕСЛА  је продао и мотор који је кориштен као део филмске опреме "Висконсин електрику" 1918. и валвуларни цевовод, или ”неусмерену цев за проток флуида”, неименованој нафтној компанији. Тај последњи изум, који се може назвати и флуидна диода, не само да се могао користити за црпење нафте из тла, већ се могао спојити са турбином без лопатица и тако претворити у мотор са унутрашњим сагоревањем. По речима стручњака за Теслу, Лиланда Андерсона, тај изум је ”једини електроцевни патент без покретних делова. Кориштен је у покушајима да се направе микроминијатурна логична кола ојачана зрачењем и једноставни флуидни рачунари”.

Сваки напредни произвођач аутомобила додаје побољшања на своја возила. Зато је у Волтаму развијен и усавршен једини брзиномер са ваздушним трењем на свету који је изумео Никола Тесла... Задобио је неподељене симпатије великих светских аутоинжењера. Тај инструмент ћете пронаћи на аутомобилима компанија као што су "Канингем", "Лафајет", "Лич-Билтвел, Линколн", "Пакард", "Пирс-Ероу", "Рено", "Ролс-Ројс", "Стивенс-Дуријеа", "Вилс-Сент Клер" и друге.

ИЗУМИТЕЉ је стигао на трг Копли у Бостон да преговара са г. Мејом, управником фабрике, у вези са предујмом и распоредом плаћања хонорара. Што се тиче прихода, Тесла је примио 5.000 долара од компаније Волтам, препустивши им три своја патента за брзиномер и тахометар 1922. Тај споразум је обухватао хонораре које је примао барем до 1929. Компанија "Пајл нешенел" му је на крају платила 15.0000 долара, а можда и 30.000, 1925. Од компаније Бад добио је 30.000 долара за турбине и вероватно сличну суму од Алис Чалмерс, иако је од те компаније очекивао зараду од око четврт милиона долара годишње. Његов њујоршки партнер  Џорџ Шерф је примио пет посто од већине тих уговора.
Тесла се вратио кући на самом крају 1918. стигавши тачно на божићну вечеру са Џонсоновима. Накратко је остао у Волдорфу да би се после преселио у хотел "Сент Риџис" где је живео, с времена на време, следећих неколико година.

СУТРА: РЕКОНСТРУКЦИЈА ПРОШЛОСТИ И ИСЧЕКИВАЊЕ БУДУЋНОСТИ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АМЕРИКАНЦИ МИНИРАЈУ ТЕСЛИН РАДИО-ТОРАЊ: Уместо да заштите великог генија, дозволили су да се сруши његово животно дело

12. 03. 2023. у 18:00

Панорама

0 0

ТЕСЛИНА ИСХРАНА: Који оброк је прескакао и које намирнице су му биле неопходне

24. 03. 2023. у 09:22

Регион

1 2

СРБА НЕМА У ХРВАТСКИМ УЏБЕНИЦИМА: Књига спала на Теслу и Прерадовића

15. 03. 2023. у 19:45

Култура

0 1

ТЕСЛА И ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ: Немања Чонкић о роману-првенцу „Повратак прошлости - Ходницима времена“

10. 03. 2023. у 12:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације