ФЕЉТОН - ФУДБАЛЕРИ ПРОСЛАВИЛИ ЧУБУРУ ШИРОМ СВЕТА: Спортски коментатор, чувеног гласа Радивоје Марковић, такође је био Чубурац
ВЕЛИКА и славна, стара Чубура имала је и много познатих личности из света професионалног фудбала.

Репрезентација у Монтевидеу, 1930. године, Фото Из књиге „Некадашња Чубура београдски Монпарнас“
Такав је био и дечко са Чубуре, идол међу фудбалерима, Александар Тирнанић Тирке, учесник у историјском успеху наше фудбалске репрезентације на првом Светском првенству у фудбалу, у Монтевидеу 1930. године. Одушевљени народ тада није очекивао такав подвиг младих српских фудбалера. Тим који ће се памтити за сва времена, а који је засијао у победи над Бразилом и умало освојио првенство света, мимо свих очекивања, одушевио је тада све своје навијаче, а нарочито њихове ватрене обожаваоце, Чубурце!
Велики је списак оних Чубураца који су дали свој допринос не само развоју фудбала већ и многим освојеним клупским и репрезентативним титулама, нарочито у послератном фудбалу. Пинпловало се на Чубури даноноћно, лоптом или крпењачом, ако је требало и са живим јајетом, уз жељу да се постане бесмртан и уђе у легенде! Чубура је упамтила и свог чувеног инжењера Добривоја Зечевића, некадашњег левог крила СК Југославије и државне репрезентације, Љубу Ловрића, играча и голмана СК Југославије, који је постао спортска легенда 1939, после утакмице са репрезентацијом Енглеске. У поратном периоду Љуба је био један од оснивача „Црвене звезде“, био голман а потом и селктор репрезентација Југославије.
Спортски коментатор, чувеног гласа и познатог израза „Ово је драма у шеснаестерцу”, Радивоје Марковић, такође је био Чубурац.
ПОСЕБНО вредан помена је Аца Аранђеловић, не само по фудбалском умећу већ и због његове животне одисеје. Генијални фудбалер, велики интелектуалац, Аца је за многе, а нарочито за своје Чубурце био и истински пријатељ. Бити добар човек, била је најважнија титула међу овим људима. Тек онда су долазила у обзир сва остала звања, дипломе, или професије. За Чубурце је било најважније да си „лаф“.

Александар Тирнанић Тирке, Фото ФСС
А Аца је то био, сви су га убрајали у своје пријатеље. Становао је у улици Престолонаследника Петра, касније ,,Максима Горког“, играо је за прву послератну, најстарију генерацију „Црвене звезде“. После утакмице Црвена звезда - Понцијана у Трсту, марта 1947, на фудбалском шампионату, Аца је емигрирао у Италију. Играо је за разне италијанске клубове са најпознатијим фудбалерима, као што су Пиола, Кубала, Рива, Ди Стефано...Прелази затим у париски „Расинг”, а онда у мадридски „Атлетико”. Из Шпаније одлази да у Монтреал, затим у Торонто. Најдуже остаје у Аустралији, тринаест година. Тамо је играо за клуб „Београд” из Аделаиде. Од фудбала се опростио у 47 години. После двадесет година живота по иностраним фудбалским клубовима, мултиталентовани Аца, ношен носталгијом враћа се у Београд. У завичају ће своје огромно искуство и знање стечено по белом свету применити у развоју турустичких организација. Остале запамћене његове туристичке туре по Шпанији , јер је музеју Прадо изванредно познавао. Био је и велики љубитељ и познавалац опере. Познавао је и био пријатељ многих чувених оперских певача, који су га често поздрављали са подијумима после њихових концерата. Имао је неибичан хоби: тренутна решења множења неколико шестоцифрених бројева. Ову своју способност деминстрирао је југословенским телевизијским аудиторијем у емисији „Од главе до пете” Милована Илића Минимакса. Био је понос Чубуре и велики добротвор, пре свега ,,мецена“ наших истакнутих сликара.
У ГАЛЕРИЈИ личности из фудбалског света вреди поменути и доктора наука Светислава Милића. Са чувене пољане, где се даноноћно играло и калили први фудбалерски кораци ,,калили“ су овде разни таленти, да би касније од њих постајале чувене звезде и стигао је најпре младог тима ,,Црвене звезде“. Као првотимац постаје члан студентске репрезентације Југославије, са којом на „Унивезијади“ у Дортмунду 1953. године, сваја злату медаљу.
Рано је прекинуо активно бављење фудбалом и посветио фармацеутској и научној каријери. Цео радни век је провео у Институту за медицину рада ,,Карајовић” СР Србије у Београду.
Докторску тезу, под насловом „Биотоксиколошки параметри при различитим професионалним експозицијама олову и експозицији становништва `„Мезичке долине`“ одбранио је 1976.године. Објавио је бројне научне радове у земљи и иностранству.
Љубав према фудбалу, науци и према животу на Чубури, Светислав је носио у себи као једнако снажан осећај. Зато је преузео тренирање београдског ,,Обилића“ и то је успешно обављао десетак година. Освојио је са ,,Обилићем“и Куп Београда 1973. године - била је то круна овог тренерског посла. У каснијим пензионерским годинама био је један од оснивача ,,Звездиних ветерана“, чија је сврха постојања била подсећање на легендарне играче и њихове успехе. Истицао се организовањем хуманитарне помоћи остарелим и онемоћалим некадашњим великим играчима.
СНАЖАН ОСЕЋАЈ
ЉУБАВ према фудбалу и Чубури, познати фудбалери носили су у себи као једнако снажан осећај. Иако су углавном били породични људи, један део њихове личности увек је припадао њиховој заједничкој младости. Чубура њиховог времена стекла се као мала и драгоцена целина у склопу великог града, чији је уникатни стил могао да пружи кри- ла ономе који је био способан да досегне и до самих легенди.
СУТРА:
Препоручујемо

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (0)