ФЕЉТОН - ЛОРД ОВЕН ОПТУЖУЈЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ: Американци су знали су муслимани стварни починиоци злочина на пијаци Маркале

ВАШИНГТОН је 1992. године на све могуће начине подржао режим у Сарајеву. Нису им сметали чак и муџахедини који су стизали из толико озлоглашеног Ирана.

Сајрус Винс и лорд Дејвид Овен, Фото ЕПА

Узгред речено   укупна арапска и исламистичка помоћ послужиће да се спречи пораз режима у Сарајеву. Уз благослов Вашингтона, Саудијска Арабија, Египат и нарочито Турска играју важну улогу на истоку Средоземља. Да би контролисали Балкан и Блиски исток, Сједињене Државе, као и Немачка, воде офанзиву према кључним државама региона.

Веома цинично, Џејмс Бејкер, амерички министар иностраних послова, изјавио је: „Ми треба да се супротстављамо фундаментализму једино у оној мери у којој је то у нашем интересу.“

У ком циљу се амерички империјализам труди да манипулише фундаментализмом? С једне стране, да отклони љутњу арапских и исламистичких маса због привредне пљачке и тлачења. С друге стране, да искористи ту снагу како би истиснуо супарничке империјализме. Исто тако када им је то могуће Француска манипулише суданским фундаментализмом против Сједињених Држава и очијука са иранским ајатоласима.

Уосталом, баш као и Немачка.

У марту 1996, а то је само један од примера, избија једна уздржана расправа поводом става према Ирану. Клинтон тражи привредни и политички бојкот те земље зато што подржава групе које се боре против Израела. Француски председник Ширак одбија, указујући да петнаест чланица Европске уније сада желе „критички дијалог“ са Техераном. Француски руководиоци наглашавају да је Хамас примио новац ... од Саудијске Арабије и од Сједињених Држава. И сам Израел помагао је Хамас када му је тај покрет био користан како би ослабио утицај ОЛП (Организација за ослобођење Палестине). Уствари, свако се користи фундаменталистима кад то процени корисним.

СВЕТСКО  јавно мјење 1992. и 1993. је убеђено да се сукоб у Босни и Херцеговини продужава зато што Европа и Сједињене Државе остају пасивне.Напротив, Европа и нарочито Немачка биле веома активне у избијању тог рата. Али, зар Сједињене Државе не могу бити обележене због незаинтересованости?

Тако, један француски писац, Де Ла Горс, пише: „Ворен Кристофер, државни секретар, отклонио је тада сваку нејасноћу изјављујући јавно да на крају крајева некадашња Југославија није чинила део главних интереса Сједињених Држава. (...) Враћа се ту на једну фазу америчке незаинтересованости када је трагични масакр у суботу 5. фебруара 1994. ( напад на пијацу Маркале)  довео до новог преокрета. Тако су околности приморале Сједињене Државе да се много више умешају но што су принципи њихове спољне политике то захтевали.“

Ми нисмо сагласни са тим објашњењем. Руководиоци Сједињених Држава знали су ко су стварни починиоци тог масакра муслиманске снаге.  А да су хтели да се не мешају, америчка средства јавног информисања изнела би неку другу верзију и не би било „притиска“ на Белу кућу. Средства јавног обавештавања овде су су  били  један од точкића самог капиталистичког система.

Тако, америчка средства јавног информисања вешто забашурују сваку значајну информацију о бројним свирепостима почињенин у свету: о ескадронима смрти перувијанске владе, фашистичким мучењима у Турској, масакрима које је починила Унита у Анголи, кажњавању у Мароку, убиствима напредњака у Колумбији. А када узбуде јавност због неких свирепости, стварних или не, увек то чине у складу са интересима америчких владајућих класа, увек како би покренула становништво у корист политике за коју су се те владајуће класе одлучиле.

УОСТАЛОМ, сам Де ла Горс завршава свој чланак пишући с разлогом: „Те околности неће учинити да се заборави како, иза неизбежног прагматизма једне дипломатије, постоји једна стратегија, и како, иза оклевања и опрезности који остављају утисак необавезивања, увек постоји брига да се одржи хегемонија.“  Доиста, таква је била, током тих година, једина мотивација руководилаца САД. Или, боље речено, постављена замка?

Да, главни интерес Сједињених Држава јесте да задрже, и чак, уколико је то могуће, да ојачају своју хегемонију над њиховим драгим савезницима. У тренутку када избија рат у Босни, одвија се један жесток привредни рат: преговори СТО ( Светска трговинска организација)  треба да утврде нова правила светске трговине. А и поново се преговара о статутима НАТО. С те тачке гледишта, чини нам се вероватном претпоставка коју су од почетка имали у виду неки коментатори.

На пример, по мишљењу једног грчког комунистичког посланика, Кратиса Киријазиса, изреченом на Међународној конференцији у Бриселу у марту ’92, чини се да је Вашингтон остао „уздржан“ неко време како би појачао супротности међу савезницима, посебно у оквиру француско-немачке осовине која је доминирала Мастрихтом. Требало је да се ови упетљају у југословенску каљугу. Рат који се продужава на том континенту, на самим вратима Европске заједнице, показао би њену слабост. И, дакле, америчко лидерство.

У јуну 1992, један француски аутор, Пјер Астел, писао је исто тако: „Означавањем Србије на осуду ’цивилизованог’ света, као јуче Ирака, да ли је Џејмс Бејкер показао намеру да делује? Истину говорећи, уопште не. У више наврата, Американци су јавно изјавили да неће војно интервенисати у Југославији. Чак ни под окриљем ОУН. Бејкерове изјаве треба, дакле, протумачити као притисак на Немачку и на Француску да се оне тамо непосредно умешају. То је замка коју су САД поставиле тандему уједињене Европе. Јер оне знају да би таква интервенција била крајње опасна за земље којих се то тиче и да ће затровати везе међу њима зато што су у дубоком нескладу међу странама које треба подржати!

У СТВАРИ, Сједињене Државе су рачунале да у прво време покажу „немоћ“ Европе. И то им  је послужило  припреме тренутак у коме ће  сви признати неопходност интервенције Сједињених Држава. И сам Кристофер ће признати да „Вашингтон има важне стратешке и хуманитарне интересе у региону“. Наравно, то признање потиче из априла 1994. Али, сумњамо да је он то открио тако касно. Једноставно, није одговарало да се то раније каже.

У  интервјуу, шпанско Ел Паису, 12.новембра, 1995, .две године након пропасти његовог плана за Босну, Дејвид Овен, који је био главни европски посредник, био је веома  јасан...

„Много поштујем Сједињене Државе. Али, током ових последњих година, дипломатија ове земље крива је што је непотребно продужила рат у Босни. Не чини ми се правичним да Европа трпи општу осуду. (...) Да је Вашингтон подржао Сотенберг-Овенов мировни план у лето 1993, биле би избегнуте велике количине мртвих. Не ради се о неком мишљењу, него о чињеницама које ја доказујем. Зато пишем своју књигу.

Дакле, Американци су користили Југославију као јабуку раздора између Немачке и Француске, будући да је њихово супарништво извор чувене европске ’немоћи’.“

ЗАБРАНА ЛЕТА

ДЕВЕТОГ  октобра 1992, ваздушни простор Босне проглашен је „зоном забране лета" резолуцијом 816 Уједињених нација. Радило се о томе да се спречи испорука оружја трима странама, тврдило се у Вашингтону. У стварности, ова забрана се односила само на Србе.

Посматрачи ОУН указивали  су на хиљаде прекршаја ваздушних забрана, које су чинитли муслимани и Хрвати, који су  користили своје авионе и хеликоптере без икакве опасности. Међутим, НАТО је напао само српске авионе и базе.

СУТРА: НАТО СНАГЕ ПОСТАЈУ ЧУВАР НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ВАШИНГТОН ИГРА НА МУСЛИМАНСКУ КАРТУ: Тајни састанак Регана и папе Јован Павле II 1982. године одредио судбину Источне Европе

16. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

2 7

ФЕЉТОН - ЈЕДАН ВАНЗЕМАЉАЦ ПРИСТИЖЕ У БЕОГРАД: У априлу 1992. године Изетбеговић наређује својим трупама да нападну све касарне ЈНА

15. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН- РАТОВИ НЕ ПОЧИЊУ БОМБАМА ВЕЋ ЛАЖИМА: Генерал Колин Пауел је тврдио да је рат изазвала Америка подржавајући Изетбеговића

14. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВЕК ЛЕПОТЕ ЛЕТЕЊА ЧУБУРСКИХ ГОЛУБОВА: Средњовековни свештеници су за голубове који високо лете сматрали да доносе божје поруке

13. 05. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације