ФЕЉТОН - ПОЗИВ МУСЛИМАНИМА ДА СВАКО УБИЈЕ ЈЕДНОГ СРБИНА: Цивили умирали од хитаца топова и снајпера Изетбеговићевих снага

НОВИНАР Давид Мартон боравио је три месеца у Сарајеву почетком 1993: „Изетбеговићев говор пре избора био је говор једног доброг муслимана.

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Говор о ’бошњаштву ’ данас је дакле, веома различит од онога који је држао раније. У оквиру међународних односа, он је у корист једне неконфесионалне и више-етничке Босне и Херцеговине. Сада, он је још увек на челу једне отворено националистичке муслиманске партије, СДА. Неки чланови (владе) су, наравно, световњаци, модернисти и подржавају више-етничност. Али други, који су у већини, јесу носиоци високих положаја у СДА који дају предност, на пример, хуманитарној организацији Мерхамет, састављеној од муслимана окренутих пружању помоћи једино муслиманима.“ Антинационалистички говори били су намењени једино западној публици.

Стварна Изетбеговићева схватања дубоко су фундаменталистичка и расистичка. „Ради се о рату против муслиманског народа“, изјављује он у јуну 1994, претећи „западним земљама које би заузеле неправичан став“ изоловањем од стране исламских држава.

ВРЕМЕНОМ, утицај Изетбеговићевог режима на средства јавног информисања постаје све неподношљивији. Енес Карић, министар образовања и културе од јуна 1994, устаје против пуштања српске музике на радију. Он такође забрањује музику свих „издајица“ које су напустиле град.

Новине „Љиљан“, које одражавају погледе радикалног крила СДА, отворено се изјашњавају против „међуетничких бракова“. „Деца рођена из тих бракова јесу фрустрирана бића.“ Критикован због својих крајње десничарских ставова, главни и одговорни уредник, Џемалудин Латић, не попушта: „Мешавине не доприносе обогаћивању народа.“

Фото: ЕПА

У Тузли, једином великом босанском граду у коме шовинистичке националистичке партије нису победиле на изборима 1990, један новинар муслиманског порекла, Фатмир Алиспахић, објашњава нам како „Изетбеговићева СДА троши милионе долара на своју пропаганду. Спроводи напад на мултиетничку Босну, као и други националисти.“ На пример, новине тузланског огранка СДА, „Змај од Босне“  води фашистичке походе против заједничког живота народности. У фебруару ’93, оне позивају „сваког Муслимана да убије једног Србина“.

ЗАПРАВО, Изетбеговићева влада систематски исламизује друштво, као што то 1995. показује једна репортажа великог холандског дневног листа NRC: „Влада врши промоцију једног бошњачког језика са вештачким арапским нагласком. У средњим школама, арапски постаје други страни језик, уместо енглеског; у основној школи врше се притисци како би деца похађала часове Корана. Бројне мешовите породице не могу више да живе у Сарајеву.“ Дневне новине додају како су бројни интелектуалци ненационалисти напустили град. Објављен је један речник са двадесет хиљада „турских“ израза. Као и у Загребу, прочишћавају језик.

Почетком 1996, главна сарајевска улица, улица Маршала Тита, преименована је у улицу Муле Мустафе Башескије. Понела је име једног муслиманског теолога из XVIII века, о коме нико није говорио пре рата, али којег су ђаци сада обавезни да читају. Читав један симбол. Исти холандски дневни лист указује на чињеницу да је „хиљаде немуслимана принуђено да напусти Босну. О томе сведоче све оне католичке и православне цркве које су дигли у ваздух, све оне спаљене куће у градовима и селима у којима рат није пустошио.“

Они који хоће по сваку цену да бране Изетбеговића износе као оправдање да је та фанатична исламизација на неки начин „одговор“ на нападе српских националиста. Они су наводно режим Сарајева повукли у неку врсту „заразе“. То објашњење оповргава један новинар “Ослобођења”, управо оног листа који су у небеса уздизали у западним медијима: „Нашим руководиоцима није био потребан Караџић, били су такви и пре рата. У то сам убеђен. Ми, Бошњаци, били смо заслепљени, и то је то.“

Далеко од тога да умирује, то тачно одређење узнемирује. Јер Муслимани чине 43% становништва Босне у време пописа из 1991. Дакле, сарајевском режиму ваљало би да „очисти“ довољно Срба да би достигао ту апсолутну већинску бројност.

ЗАИСТА, Изетбеговић и примењује чишћење, баш као и његови противници. Наша западна средства јавног информисања то брижљиво прећуткују али, док су Караџићеве трупе бомбардовале један део Сарајева, Изетбеговићеве трупе бомбардовале су српске четврти тог истог града. Свакога дана, српски цивили умирали су од последица хитаца топова и снајпера Изетбеговићевих снага. „Постојање два одвојена дела града и две паралелне опсаде скривано је од европске публике и од света, пише Жељко Вуковић. Добро се разуме зашто ништа није речено о патњама српског и хрватског становништва у зонама које су контролисали муслимани. Ни поводом оне класе профитера који су током рата нагомилали богатство о коме су могли само да сањају у време мира.“

Чишћење које спроводе наши „пријатељи“ има повластицу да се одвија заклоњено од камера. И само нека нико не дође да каже како се ради о брљотинама које су починили „неконтролисани елементи“! Не, пример долази одозго. Уосталом, један бивши муслимански дипломата осуђује „садашње одбијање бошњачких власти да поименце признају српску заједницу. Она је представљала четвртину предратног становништва Сарајева. Данас их је остало готово четири пута мање, али ипак око 40.000 особа. Устав помиње само Бошњаке (муслимане), Хрвате и ’друге народности’. То је скандалозно.“
Средства јавног информисања скривају неугодне чињенице...

Фото из извештаја Независне међународне комисије

КАКО  је мит о Изетбеговићу „пацифисти и антинационалисти“ могао да се тако добро одржи у јавном мњењу? Захваљујући благонаклоности средстава јавног информисања. Она су готово сва систематски скривала или умањивала чињенице које су оспоравале ту званичну верзију.

Пример. У четири сата ујутро, 17. септембра 1995, јединице Изетбеговићеве партије дигле су динамитом у ваздух опрему независне радио-телевизије “Студио 99”. Одмах сутрадан, потпуна прича, коју су написали локални новинари, пренета је Европској комисији. Неће бити објављено у средствима јавног информисања. Али, режим систематски спроводи терор према недовољно покорним бошњачким медијима. У Завидовићима, убијен је главни уредник локалног радија. Након што је један тузлански новинар чудом преживео покушај убиства, независни новинари захтевају право да буду наоружани како би се супротставили ескадронима смрти исламистичке партије. Али, ниједан од тих догађаја нису пренела наша средства јавног информисања. Мора се заштитити мит о Изетбеговићу!

СУТРА: ИЗЕТБЕГОВИЋ ЧОВЕК СА ТРОСТРУКИМ ЛИЦЕМ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИЗЕТБЕГОВИЋ ТРАЖИ РАТ ПО БИЛО КОЈУ ЦЕНУ: Алија одбио да потпише историјски споразум о заједничкој држави са Србима

31. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

3 1

ФЕЉТОН - ТУЂМАН ПРВИ ДРЖАВНИК РЕВИЗИОНИСТА НА СВЕТУ: Тврдио да је "осуђивање Немаца за II светски рат историјско кривотворење"

26. 05. 2023. у 18:05

Колумне

0 3

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА ШТИЋЕНИК БОНА И ВАШИНГТОНА: Више од сто хиљада српске деце је "преобраћено" у католичанство

28. 05. 2023. у 18:00

Колумне

1 2

ФЕЉТОН - ХДЗ УВОДИ МОДЕРНУ ВЕРЗИЈУ ЖУТЕ ТРАКЕ: Србима у личним картама идентификациони број који се завршавао на 3

27. 05. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације