ФЕЉТОН - ЖЕНЕ ХЕРОЈИ БРАНЕ ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ: Милунка је као искусни бомбаш неутралисала непријатељска митраљеска гнезда

ТОГ петог октобра 1915. године, као увод у крваву драму, настављено је жестоко бомбардовање српских положаја дуж десних обала Саве и Дунава.

Софија Јовановић је матирурала пред сам рат, Фото Из књиге "Милунка Савић Витез Карађорђеве звезде и Легије части"

На готово читавом фронту, од Обреновца до Голупца, и поглавито на одсецима где је планиран прелаз преко река, жестоко је тукло хиљаду топова највећих калибара.

На Дунавском кеју, једном од одабраних прелаза, немачка артиљерија је убитачно сипала ватру по положајима бранилаца Београда. Српски и савезнички топови готово да су замукли. Борили су се само добровољци и заостали српски војници.

Мајор Драгутин - Гута Гавриловић, који је тог октобарског поподнева својим говором надахну и охрабрио и своје борце и самог себе,  родио се 25. маја 1882. године у Чачку, од оца Петра, локалног кројача и мајке Милке, домаћице. Завршио је 32. класу Ниже школе Војне академије у Београду 1901. године. Питомци ове класе посебно су се истакли у ратовима за ослобођење и уједињење, а њиховој слави много је допринео и Драгутин Гавриловић. Указом Краља Александра Обреновића, 15. августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109. у рангу од 192 свршена питомца. Учесник је Балканских, Првог светског рата и Априлског рата 1941. године. Са 18 одликовања спада међу најодликованије официре српске војске, мада је свој први орден, Златну медаљу „Милош Обилић”, зарадио тек као капетан друге класе, за храброст исказану у бици на Брегалници. Тада је, 13. новембра 1913. године и унапређен у чин мајора. У току Колубарске битке рањен је у борбама код села Конатице код Обреновца, а за исказану храброст одликован је Карађорђевом звездом са мачевима.

Гавриловић је имао свега 33 године, када је командовао Другим батаљоном Десетог кадровског пука Одбране Београда. Ту ће у јесен 1915. године својом непоколобљивошћу, храброшћу и говором који је одржао својим јуначким војницима, ући у вечност српске историје и у пантеон неумрлих српских хероја.

У ТОМ паклу борила се и Софија Јовановић, млада српска добровољка. Матурирала је у београдској женској гимназији баш пред сам рат. Знала је шта он носи собом па је желела да буде у одбрамбеном строју. У првим данима пакла успела је да на аустријској караули у Земуну истакне српску тробојку, а онда је као Софроније Јовановић свом снагом бранила Београд од аустроугарског окупатора.

- Штитите ме, момци, ја ћу донети муниције! - узвикује Софија, претрчава улицу и некако довлачи сандук муниције, који је заостао након повлачења војске.

Погнуте главе поново претрчава улицу. Убрзо се враћа носећи рањеног дечака од петнаестак година.

- Издржи још мало! - каже матерински Софија. - Док наиђу болничари.

Уместо носила два добровољца доносе одваљена врата да положе рањеника.

- Помозите да га однесемо одавде. Тукао се као прави јунак! - каже Софија.

Дунавски кеј је пун мртвих и рањених. Неколико жена иде по улицама и извлаче рањене.

Највише је млађарије. Има их свуда по групицама.

- Морам да их заштитим! - каже Софија. - Идем до њих!

- Не сада. Погинућеш! - каже један добровољац.

Софија потрча опрезно. У сусрет јој дотрчаше три дечака.

Склонише се иза зида срушене куће...

- Одлазите или ћу вас разоружати! - строго им наређује Софија. - Ако сте војници морате слушати наређење. Разумете ли?

- Разумемо! - одговорише дечаци, претрчаше улицу и кренуше према вароши.

Уместо да оду с бојишта, кренули су према реци и стигли до Небојшине куле. Ту су заробљени и стрељани.

Софија Јовановић је преживела битку за одбрану Београда, повукла се са војском преко Албаније и касније истакла у борбама на Солунском фронту.

УЧИТЕЉ Света Миловановић, добровољац Сремског одреда у својим мемоарима, овако се сећао последњих борби за слободни Београд 1915. године:

„Друга чета Сремског одреда, под командом Кирхнера, развила се у стрелце и потпомогнута малим бројем кадроваца 10. пешадијског пука лавовски се коље, на нож, од куле Небојше до кафане Шаран на Дунавском кеју... У Банатској улици, на кућу број 40 наши поставили митраљез. На кров исте куће попео се четник Жика Јелић и баца бомбе.

Једна граната удара у ту кућу и у минуту убија на месту 40 добровољаца Сремског одреда...

Болничара нема! Рањенике, непревијене, у општинским колицима за ђубре одвозе у болнице. Не знам откуда се ту створи и госпођа Јелена, супруга нашег познатог уметника Добрице Милутиновића. Она скинула са своје куће врата и на њих са једним војником полаже тешко рањеног поручника Ђорђа Роша. Тек око пет сати ујутро, када се мало разданило, видели смо да се не бијемо са Аустријанцима, већ са Немцима. Има их много...

Тада нам јавише да су тешко рањени командант Игњат Кирхнер и два поручника Одреда, тако да је команду преузео преостали официр Живко Кезић”.

ТОКОМ петодневних крвавих борби српска војска и добровољци изгубили су око 5.000 бораца, али Београд нису могли да одбране. У ратном паклу за одбрану престоног града Србије налазила се и Милунка Савић. Према записима генерала М. Прелевића и новинара Антонија Ђурића Милунка је ушла у састав Сремског добровољачког одреда на изричит захтев поручника Игњата Кирхерна да као искусни бомбаш помогне у неутралисању непријатељских митраљеских гнезда.

Антоније Ђурић је 1960, године у разговору са Милунком записао њено казивање: „Битка за Београд! Била сам у оном славном одреду добровољаца којима је командовао Игњат Кирхерн. То је била битка! Све што сам после доживела, све оне ужасе рата, све љуте борбе, ниједна није била равна бици за Београд”.

Истраживачи и новинари у својим записима са резервом наводе податак да је Милунка учествовала у одбрани Београда с обзиром на то да је њен Други пешадијски пук „Књаз Михаило” након Колубарске битке остао у селу Рајковац, крај Тополе да би у јануару 1915. био стациониран у Младеновцу. Након одмора и попуне пук је железницом пребачен у Велес где је ушао у састав Брегалничке дивизије трупа Нових области.

КАКО се Милунка нашла у одбрани Београда када је њен пук у априлу 1915. године пребачен у Македонију, историчари још увек нису са сигурношћу истражили. У недостатку других доказа узимамо као релевантан доказ Милункино казивање, које је записао А. Ђурић. Остаје нејасна и чињеница како се после пада Београда Милунка вратила у састав Гвозденог пука стационираног у Македонији? То се вероватно десило када је Комбиновани одред одбране Београда, после повлачења, ушао у састав трупа Нових области, којима је командовао генерал Петар Бојовић. Дошавши на тло Македоније, Милунка се из Комбинованог одреда прикључила свом Другом пешадијском топличком пуку.

ТРОЈНИ НАПАД

НАПАД Централних сила на Србију отпочео је како је почетмо октобра 1915.Нападнута од аустроугарских и немачких армија са северозападног фронта, који се протезао од Вишеграда на Дрини до Голупца на Ђердапу, као и од бугарских армија дуж источне границе, од ушћа Тимока у Дунав до Ђевђелије на Вардару, српска војска нашла се у изузетно тешком положају.

СУТРА: СКУПШТИНА ГРАДА ДАЈЕ  СТАН ПОНОСНОЈ РАТНИЦИ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце...

11. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације