ФЕЉТОН - СУДБОНОСАН СУСРЕТ СА ГРЧКОМ ПРИНЦЕЗОМ: Генерал Боривоје Мирковић, уз помоћ енглеских службио, хтео је да изврши још један пуч

ДО КУЛМИНАЦИЈЕ сукоба у Влади дошло је 9. јануара 1942. године и сви министри су се сагласили да поднесу оставке. Краљ је оставке прихватио и мандат за формирање владе поверио Слободану Јовановићу који је био заменик премијера.

Председник Рутвелт и краљ Петар, Фото "Википедија"

За разлику од Симовића који је био војник, Слободан Јовановић је био професор Универзитета, академик и вођа Српског културног клуба. Био је човек близак двору али и личност изнад свих партија. Имао је лепо мишљење о краљу Петру и краљ је њега поштовао. Већ у поодмаклим годинама требало је да буде арбитар међу страначким вођама које су биле у сталном сукобу.  На дан Јовановићевог постављења, генерал Михаиловић постављен је за министра војске у знак захвалности за његово изузетно дејство у Југославији. Он је био једини министар у овом кабинету који је ту функцију вршио у земљи. Према извештају председника Владе Слободана Јовановића од 23. фебруара 1942, југословенске војне снаге су се састојале од једног непотпуног батаљона Краљеве гарде са 505 официра и војника, затим 346 ваздухопловаца са укупно 105 официра, подофицира и војника, што укупно чини 1.072 човека.

Већ на почетку мандата нову владу је уздрмала побуна вођа пучиста у команди Југословенске војске у Каиру. Окидач за ову побуну био је краљев указ о смени дотадашњег начелника Врховне команде генерала, Богољуба Илића и постављање на његово место потпуковника Миодрага Лозића. Генерал Илић је одбио да преда дужност изговарајући се да не верује да је указ потписао краљ, касније се чудио како њега генерала смењује потпуковник и слично. Онда се умешао генерал Боривоје Мирковић, вођа пуча 27. марта који је команду узео у своје руке. Као у у марту 1941, и у овом случају је уживао подршку британских тајних служби.

Ова побуна позната као „Каирска афера“ тумачена је од стране завереника и представљана као легитимно право официра вођа пуча тј. тројице генерала Симовића, Илића и Мирковића да у одсуству Народне скупштине представљају народ који је њима дао „овлашћење“ у великим народним демонстрацијама да га представљају, те да нико нема право и ниједна Влада се  не би сматрала народном уколико не би уживала поверење  ова три официра.

Пошто су отказали послушнпост Јовановићевом кабинету, побуњени официри су одлучили да предузму све мере не би ли Симовића вратили на чело владе.

ГЕНЕРАЛ Мирковић је уз подршку британских тајних служби наставио офанзиву против Владе. Издавао је наређења којима је забрањивао извршавање било каквих наредби потпуковника Лозића, објављивао прогласе којима је лоше квалификовао актуелне министре. Британска команда на Средњем истоку нашла је као привремено решење да југословенске трупе стави под управу генерала Стона, која је привидно неутрална, држала и даље Мирковићеву страну.

Краљ Петар и југословенска Влада заузели су чврст став против побуњених официра и уложили су оштар протест због тога што су британски генерали преузели команду над југословенским трупама на Средњем истоку.

У овом случају Британци су поново показали своје упорно мешање у сувереност југословенске владе и отворено поткопавање ауторитета владе и краља. „Каирска афера“ је до крајности заоштрила југословенско-британске односе.  О њој је било речи и приликом сусрета краља Петра са америчким председником Рузвелтом и Черчилом крајем јуна у Вашингтону.

Из Каира су почеле да стижу вести да тамошња британска команда жели да створи неку другу југословенску војску, у ствари  да желе да приме у енглеску војску све који желе да се боре „индивидуално“.  Како је краљ у то  време био у Америци, Влада није доносила никакве одлуке, али је као једно од решења разматрана и могућност да Влада пређе у Америку.

Британска дипломатија је очекивала да ће се Влада срушити већ при првим знацима побуне као и да ће Форин офис успети да придобије на своју страну младог и неискусног краља.

Али Влада је показала огромну одлучност и подршку свих министара, а краљ Петар је постао још одлучнији и оштрији у осуди вођа побуне.

У АПРИЛУ 1942. краљ је на једном пријему у официрском клубу у Лондону упознао грчку принцезу Александру. Она је била ћерка грчког краља Александра и принцезе Аспазије.  После тог сусрета наставили су да се виђају и убрзо се између њих развила љубав. Она је прешла у Кембриџ да би завршила течај за болничарке да би била ближа свом изабранику. Александра је као и он одрасла без оца родила се пет месеци после        његове смрти, који је умро од тровања крви после уједа мајмуна. Петар и Александра били су праунуци краљице Викторије.

После месец дана виђања краљ је уз благослов краљице Марије затражио од грчког краља Ђорђа  дозволу да ступи у брак са принцезом Александром, што је он са задовољством прихватио. Српски министри у влади били су мишљења да се краљ не сме женити док траје рат и док српски народ страда, бојали су се реакције у земљи да народ не помисли да краљ не саосећа са својим народом кад је земља огрезла у крви и кад нема српске куће која није завијена у црно. Краљица Марија која је у почетку подржавала ову везу и сама се касније успротивила склапању брака.

КРАЈЕМ маја краљ је примио позив да оде у званичну посету код председника Рузвелта у САД. Посета је реализована у јуну 1942. Краља је на травњаку испред Беле куће сачекао председник Рузвелт са члановима свог кабинета. Тако је 24.јуна са највишим почастима започела ова дипломатска мисија чији је циљ био да се обезбеди америчка помоћ за наоружање југословенске војске.

Младом краљу указана је почаст да прву ноћ проведе у Линколновој спаваћој соби. Те вечери обавештен је да ће им се касније прикључити и Черчил што је за њега било потпуно изненађење јер није ни знао да је Черчил у Америци нити да је одсео у Белој кући. Черчил се бојао да краљ не напусти Британију, било му је битно да може да задржи контролу над краљем и његовом владом. Сама вест да ће краљ посетити Америку изазвала је велико узнемирење у Форин Офису. Зато можда и није било случајно да се Черчилова посета Америци временски поклапа са посетом краља Петра.

Председник Рузвелт је одушевио краља својом непосредношћу, пријатељском понашању и стварањем опуштене атмосфере. У свом поздравном говору Рузвелт је рекао „Следећи часну традицију Ваших предака, Ви сте у критичном тренутку, заједно са Вашим народом, изабрали пут који су они увек следили, пут правде и одбране слободе. И тако сте ступили на страну оних који се боре за исте крајње циљеве, и то у тренутку када је та страна  била у тешком положају, принуђена на повлачење“.  Рузвелт је одао признање храбрим југословенским борцима и обећао помоћ герили коју води генерал Михаиловић.

ПОСЕТА КАНАДИ

КРАЉ је после посете председнику Рузвелту отпутовао у Канаду где се задржао три дана. У Отави су га дочекали генерални гувернер Канаде Ерл од Атлона и канадски премијер Мекензи Кинг. Одржао је говор у Конгресу и имао велики пријем у Гувернерском дворцу где је било више од хиљаду званица.Краљ је поред састанака са политичарима и својим сународницима имао бројне посете универзитетима, фабрикама оружја, колеџима за војну обуку и бројним привредним организацијама и културним установама широм Америке и Канаде.

СУТРА: ШУМСКИ ЂЕНЕРАЛ ШАЉЕ КРАЉУ ПЕТРУ БЛАГОСЛОВ

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРАЉ ПОСТАЈЕ СИМБОЛ ОТПОРА: У Лондону је одлучено да Петар студира међународно право и економију на колеџу Клер

10. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊИ ПОГЛЕД НА РОДНИ И ВОЉЕНИ ГРАД: СССР је једини одлучио да прекине дипломатске односе са југословенском владом

09. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - НАРОД КЛИЧЕ КРАЉУ И НОСИ ЊЕГОВЕ СЛИКЕ: За само један сат пучисти су заузели најважније државне институције

08. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СТУДИЈЕ ВОЈНИХ ВЕШТИНА У ВРЕМЕ ИЗБИЈАЊА РАТА: Заједно са групом питомаца Војне академије, краљ је одлазио на војне вежбе

07. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације