ФЕЉТОН - ШУМСКИ ЂЕНЕРАЛ ШАЉЕ КРАЉУ ПЕТРУ БЛАГОСЛОВ: Енглези су краља Петра придобили подржавајући га у одлуци да се жени

СВАКО један од централних догађаја током посете краља Петра Сједињеним државама била је посета америчком Конгресу и говор који је одржао том приликом.

Краљ Петар говори у Америчком Конгресу, Фото "Википедија"

Иначе то било  прво његово обраћањље неком парламенту. Петар је говорио надахнуто и емотивано: 

„Обртом окрутне судбине, ја никада нисам био у могућности да се обратим представницима мога народа. Неколико дана од почетка моје владавине цео мој народ и институције били су изложени немилосрдном уништењу окрутном инвазијом. Стотине и хиљаде наших људи већ је убијено у борби или су хладнокрвно масакрирани. Многи од оних који нису убијени или заробљени од Немаца, Италијана, Бугара и Мађара, наставили су да се боре под несавладивим  вођством мог првог војника и верног пријатеља ђенерала Драже Михаиловића... Од тих ћутљивих ратника из далеких гора ја доносим другарске поздраве народу Сједињених Држава...“

Градоначелник Њујoрка Ла Гвардија приредио је у Краљеву част у Хотелу „Валдорф Асторија“ велики пријем са хиљаду званица.Краљ Петар је имао сусрете са нашим исељеницима у Америци. За време боравка у Њујорку срео се са нашим познатим научником Николом Теслом.О овој краљевој посети САД штампа је писала са симпатијама и дала велики публицитет. Пријем у Белој кући окарактерисан је као централни политички догађај.

ПО ПОВРАТКУ из Америке, још на првом састанку владе видело се да хрватски чланови владе нису задовољни са министром спољних послова Нинчићем. Оптуживали су га  да је имао приватне разговоре са Литвиновим амбасадором СССР у Америци као и да превише подржава амбасадора Фотића који је био веома повезан са по њиховом мишљењу екстремним српским емигрантима у Америци.

Краљ Петар је кренуо у Кембриџ на четврти семестар. Током зиме 1942. имао је мало времена за учење јер је био у обавези да стално иде у Лондон.

Био је свестан да га Британци неозбиљно схватају и бринуо је због необавезујућих одговора које су му давали на његове предлоге и захтеве. Из земље су стизале алармантни извештаји генерала Михаиловића који се жалио да има честе нападе са леђа Титових партизана у Црној Гори и Херцеговини. Министар спољних послова Нинчић је чинио све код совјетског амбасадора у Лондону Богомолова и нашег амбасадора у Москви, али одговор од Руса су били обесхрабрујући. Изјавили су да немају контакт са југословенским комунистима и да не желе да се мешају у југословенске унутрашње ствари.

НИНЧИЋ је као политичар старог кова сматрао да у дипломатији треба да користи сукобљене интересе великих сила.  Схватио је да Совјети желе посебан уговор о савезништву са Југославијом, да би разбио њихово неповерење са задовољством је то прихватио.Односи са Совјетским савезом били су тада у узлазној линији. Руско посланство уздигнуто је на ранг амбасаде. Амбасадор Богомолов је у свом говору истакао да је тај чин важан  не само са гледишта руско – југословенских односа већ и са гледишта општесловенске солидарности. Словени треба да чине један блок, који би својом бројном снагом био један од главних чинилаца међународне политике у новој Европи .

Одмах после овога хрватски министар Крњевић је обавестио Ситона Вотсона како се Срби одвајају од Енглеза и приближавају Русима.  Форин офис је званично у дипломатској форми изашао са критиком да је неозбиљно да једна влада у изгнанству без војске , закључује са другом државом уговор о војној помоћи.

Уследиле су оштре расправе и Нинчић је схватио сву ту критику својих колега из владе па је руском амбасадору предложио да се из уговора изостави члан који говори о војној помоћи. Богомолов је рекао да ће о томе обавестити своју владу. После овога односи са Совјетима су нагло захладнели, више није било речи о потписивању уговора и убрзо после тога из Москве је почела кампања против генерала Михаиловића.

БРИТАНЦИМА никако није одговарало било какво груписање Словена па макар они били и савезници. Настојања британске тајне службе уродила су плодом, семе раздора је било посејано и дошло је до одвајања наше владе и Совјета.

Нинчићева спољна политика била је већ дуже време предмет расправа. Председник владе, Слободан Јовановић најпре је одбијао да га смени а онда је преломио и 28. децембра 1942. године поднео оставку свог кабинета и као разлог навео да већина министара сматра, да је спољна политика владе имала неуспех.Другог јанаура 1943.  краљ је одлучио да мандат поново повери Слободану Јовановићу. Нова влада имала је десет министарства што је за шест мање од претходне.

Почетком 1943. године развој догађаја на ратним фронтовима давао је наду у коначну савезничку победу. Ромел је био поражен у Африци, у Русији су Немци потучени код Стаљинграда, а савезници су се масовно искрцавали на Сицилији и у Италији.

КРАЉ је имао чврсту намеру да се жени а како су се у његовој околини јавили отпори, како рат није право време за женидбу да би то било лоше прихваћено у отаџбини као и да би се лоше одразило на борбени морал. Краљ је желео да сазна право расположење народа и одлучио да за своју намеру затражи и „благослов“ свог министра у земљи, генерала Драже Михаиловића.

Пошто су и даље постојале препреке за женидбу краљ је поново покренуо питање брака и припремио и један мемоар   у коме је изложио аргументе у корист своје женидбе. Он је истакао да је „Ради учвршћивања династије, у овим бурним временима потребно да он, као краљ што пре добије наследника. „

Енглези који су својим учешћем у “Каирској  афери” много повредили и разочарали краља одлучили су да се му се подршком брака опет приближе.

После неколико месеци стигао је одговор у ком је генерал Михаиловић подржао намере свог суверена. Генерал је тражио мишљење народа из свих делова земље, а затим је у свом писму краљу навео одакле је благослов тј народна сагласност све стигла.

СРЕДИНОМ 1943. године улазило се у фазу рата кад је било потребно формирати и уобличити ратне циљеве Југословенске владе.  Британски савезници су желели да знају каква држава ће бити Југославија после рата и да ли уопште може доћи до компромиса српских и хрватских политичара који су сво време били у отвореном антагонизму. Зато су Британци извршили притисак на југословенску владу да припреми и објави текст декларације.  Прeдседник Слободан Јовановић је током маја израдио текст декларације у коме је предвидео федералистичко уређење које би омогућило Србима, Хрватима и Словенцима да сарађују у складу са државним интересима.

Краљ је председавао седницама владе 9, 11 и 15. јуна кад је изложен текст декларације.

Хрватски министри Шутеј и Крњевић налазили су неке замерке и декларација није усвојена. Изненада председник владе Слободан Јовановић поднео је оставку 17.јуна  наводећи као разлог то што хрватски министри нису прихватили декларацију.

ПОДРШКА ИЗ ОТАЏБИНЕ

КРАЉ је желео да сазна право расположење о земљи о његовој намери да се жени и затражоп је  „благослов“ од свог министра војске генерала Драже Михаиловића. После извесног времена из „југословенских шума“ стигао је одговор: „народ потврђује благослов потписујући једну свечану повељу, која ће бити закопана, како би се сачувала и предала Вашем Величанству као доказ безграничнe љубави према Вашем Величанству и нашој  будућој краљици Њ.Кр.В. грчкој принцези Александри“.

СУТРА: КРАЉЕВ ПОКУШАЈ ДА СЕ ВРАТИ У ЗЕМЉУ

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРАЉ ПОСТАЈЕ СИМБОЛ ОТПОРА: У Лондону је одлучено да Петар студира међународно право и економију на колеџу Клер

10. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊИ ПОГЛЕД НА РОДНИ И ВОЉЕНИ ГРАД: СССР је једини одлучио да прекине дипломатске односе са југословенском владом

09. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - НАРОД КЛИЧЕ КРАЉУ И НОСИ ЊЕГОВЕ СЛИКЕ: За само један сат пучисти су заузели најважније државне институције

08. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације