ФЕЉТОН - СТАЉИН ТРАЖИ ДА ТИТО ВРАТИ КРАЉА НА ПРЕСТО: Дража је тешко прихватио краљев позив четницима да приступе партизанима

ИВАН Шубашић је после преговора са Титовим Националним комитетом на Вису 7. јула 1944. формирао владу без представника политичких странака из Србије у њу су ушла два делегата партизанског покрета које је Тито предложио.

Тито и Стаљи прилико потписивања уговора о сарадњи, Фото Архив Југославије

Формирање ове владе очигледно била је жеља великих сила, првенствено Британаца да би се елиминисали Дража Михаиловић и његова Југословенска војска у отаџбини а да би се подржао и озваничио Тито односно његови партизани. 

Насупрот обећањима Черчилу да неће завести комунистичку диктатуру после рата, Тито је после споразума са Шубашићем  на Вису објашњавао Молотову да он западним савезницима ништа не верује јер сматра да они само желе да учврсте позиције краља Петра и да га можда и доведу у земљу пре краја рата те да зато највећу важност придаје  приближавању Црвене армије Балкану. Помоћ је затражио у писму и од самог Стаљина : „Биће нам потребна највећа Ваша помоћ да бисмо могли што прије ријешити проблем Србије“.

Очигледно Титу и партизанима није било битно ништа друго осим долазак на власт.

КРАЉЕВ  рођендан 6. септембра прослављен је као и сваке године свечаностима и паљењем ватри уочи рођендана. Постављани су звучници да би се краљева реч што даље чула, али  краљев 21. рођендан прослављен је без очекиваног говора. До кашњења је дошло због краљевог опирања енглеским притисцима да у обраћању позове четнике да се ставе под команду Јосипа Броза Тита.

На краљево попуштање свакако је утицао и развој догађаја на фронту, тачније напредовање Црвене армије која је после ослобођења Букурешта незаустављиво напредовала ка Југославији и већ 12. септембра дошло је до првог сусрета једне совјетске и једне југословенске партизанске бригаде.

Краљ је убеђиван да ће ако не прихвати да упути такав проглас Руси који се приближавају Београду, напасти Дражу Михаиловића као непријатеља .

Најзад под огромним притисцима са свих страна и после више састанака са Черчилом, краљ је 12. септембра одржао говор у коме је народ позвао да се прикључи партизанима. У свом говору краљ позива:

„У овим судбоносним и за Југославију великим данима, када победоносне армије Совјетског Савеза стоје на нашој граници с једне стране а америчке и британске с друге стране, када је дан наше слободе у пуном сванућу, позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом.“

Генерал Дража је знао да је ова порука уколико је краљ заиста дао, ако није фалсификат који је неко други прочитао, донета под великим притисцима и да није одраз слободне воље и мишљења краља. Зато је већ следећи дан издао распис свим командантима у ком их је обавестио да је „Њ. В. краљ Петар Други спречен у вршењу својих краљевских дужности и није у могућности да да слободно своју реч.... “ Као и Дража и његове присталице су налазиле оправдање за краља да је говор изнуђен или да је монтиран.

ДРАЖА и четнички команданти тешко су прихватили овај говор, народ више није знао шта да мисли а краљ је био потпуно утучен свестан да је изневерио своје најверније људе. У својим мемоарима краљ каже: „Осећао сам се као да изневеравам своје најбоље пријатеље и да потпуно признајем групу која је супротстављена монархији и свим демократским начелима. Семе диктатуре већ је било посејано. Био сам немоћан да било шта учиним.“

Тито је тајно напустио Вис и руским авионом одлетео за Крајову, а затим 21. септембра  отпутовао за Москву. Његов разговор са Стаљином био је о операцијама које треба да воде совјетске трупе у Југославији.  Стаљин је Титу рекао да треба да врати краља на престо, па да после  могу да га склоне. Тито је био шокиран, овај разговор је попримао ток који никако није очекивао, бар не од Стаљина.  Тито се томе енергично успротивио и исказао став да су сви буржоаски политичари у Србији издајници и подлаци, а династија Карађорђевић „омражена у народу“ ,

Тито је ту уверио Стаљина да би у случају искрцавања Енглеза у Југославију, он и партизани пружили одлучан отпор. Титов највећи дипломатски успех и најважнији резултат Титових разговора у Москви је тај што су Национални комитет и Врховни штаб Југославије дозволили Совјетској команди привремени улазак трупа на југословенску територију.

Убрзо после Титове посете, Москву је посетио и Черчил који је желео да се из прве руке увери какав је Стаљинов став по питању будућности Европе. На састанку у Москви, највиши представници Совјетског Савеза и Британије, Стаљин и Черчил су се сагласили да су интереси у Југославији 50:50 тј. подједнаки.

Јединице Црвене армије ослободиле су Београд 20. октобра 1944.

У НОВЕМБРУ 1944 одржан је у Москви, састанак председника краљевске владе Шубашића и Титовог представника Едварда Кардеља са Стаљином. Састанак  је био заказан на Стаљинову иницијативу и требало је да Титу стави до знања да треба да спроведе споразум са Краљевском владом до краја, али и да не затеже превише по питању краља Петра. Међутим, он је састанак вешто избегао изговором да је исувише заузет на фронту и питањима унутрашњег развоја земље и као свог заменика послао Кардеља .

Стаљин је у току разговора прешао на директан, отворен напад на југословенске комунисте и на политику НОП-а.  Рекао је да су уски и секташи јер не пристају да се краљ Петар врати у Југославију. Краљеви у наше време, рекао је Стаљин, и онако ништа више не значе. То је само репрезентација која не игра никакву посебну друштвену улогу.

Кардељ је напао краља како је дирекно везан са четништвом, сарадњом са окупатором и да би његов повратак био повратак на старо. Стаљин је на његово противљење изнео на рачун југословенских партизана мање више исте критике, али у још оштријем облику, отужио их је поред осталог да се слабо боре а затим се вратио на претходно питање и поновио да кад је реч о споразуму са југословенском владом и о положају краља Петра морају рачунати са јединством антихитлеровске коалиције. Рекао је: „Ви нисте сами и стога не можете ни поступати као да сте сами. “

Стаљин је на један начин говорио са Шубашићем, а на други са Кардељом. Кардељу је деловало као да је цео разговор срачунат да се више свиди Шубашићу и да он то пренесе Черчилу.

Кад су се вратили у земљу и кад је Кардељ реферисао Титу и његовим најближим сарадницима какав је био разговор са Стаљином, они су били огорчени, али и забринути због садржине разговора. Било им је јесно да ће  борба за реализацију споразума Тито--Шубашић бити веома тешка и да у том погледу неће имати велику помоћ од Совјетског Савеза, а на ту помоћ су највише рачунали.

ВЕШТА ИГРА СА НАМЕСНИЦИМА

ПОЧЕТКОМ  децембра 1944. у ослобођеном Београду текли су преговори између Тита и Шубашића о формирању јединствене југословенске владе. Тито је сматрао да би повратак краља у земљу значио рестаурацију старог режима због чега би могло доћи и до  грађанског рата. Да би се то избегло, предлагао је да краљевску власт док је краљ у иностранству у прелазном периоду врши намесничко веће од три члана.  На тај начин одржао би се бар привремено континуитет монархије до избора, а за то време АВНОЈ би вршио законодавну власт.

СУТРА: НАМЕСНИЦИ ДАЈУ МАНДАТ ТИТУ ЗА САСТАВ НОВЕ ВЛДЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ТИТО ОДБИЈА ДА СЕ СРТЕНЕ СА КРАЉЕМ: Српски политичари у Лондону су одбили да уђу у владу Иван Шубашића

14. 09. 2023. у 15:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - КРАЉЕВ ПОКУШАЈ ДА СЕ ВРАТИ У ЗЕМЉУ: Краља је прогањала мисао како да помогне свом народу у борби против непријатеља

13. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ШУМСКИ ЂЕНЕРАЛ ШАЉЕ КРАЉУ ПЕТРУ БЛАГОСЛОВ: Енглези су краља Петра придобили подржавајући га у одлуци да се жени

12. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СУДБОНОСАН СУСРЕТ СА ГРЧКОМ ПРИНЦЕЗОМ: Генерал Боривоје Мирковић, уз помоћ енглеских службио, хтео је да изврши још један пуч

11. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације