ФЕЉТОН - НАМЕСНИЦИ ДАЈУ МАНДАТ ТИТУ ЗА САСТАВ НОВЕ ВЛДЕ: Намесници су постали оруђе у Титовим рукама и прекинули контакт са краљем

ПРЕМА договору који су постигли Шубашић и Тито, краљ уставним актом поставља Краљевско намесништво на предлог Краљевске владе уз сагласност председника националног комитета Тита. Чланови Намесништва полажу заклетву Краљу а чланови владе народу.

Черчил је манипулисао младим краљем Петром, Фото "Википедија"

Краљ се одмах успротивио оваквом договору свог председника владе. У писму премијеру Черчилу  он истиче :“Прећутно се од мене се тражи да абдицирам...Ја не могу да пренесем уставна права Краља пре него што будем сигуран да ће она бити коришћена  у оквиру устава, а не под притиском.“

Черчил је ипак саветовао краља да прихвати тај договор пошто би „њиме било очувано начело монархије“. Иако су притисци да прихвати споразум са Титом били све већи, краљ је истрајавао у својим примедбама. У овом његовом противљењу подржали су га неки бивши министри и Срби и Хрвати: Грол, Крњевић, Бањанин, Будисављевић, Гавриловић, Трифуновић и Слободан Јовановић.

Из земље генерал Михаиловић шаље вести које су узнемирујуће: “Комунисти су помоћу совјетских и бугарских трупа овладали целом Србијом и јужном Србијом. ... На територији којом су овладали, комунисти заводе своју власт примењујући јак терор. Знамо да су у Србији ухапсили много национално исправних људи. Образовали су и концентраионе логоре и хапсане. Један од конц логора налази се у Параћину. Побили су много националиста.

Стрељали су у Крагујевцу преко две стотине; у Мачви преко две стотине; око стотину у Горњем Милановцу; више стотина у Београду. Ово су бројеви за које се већ зна, али има стрељања у свим другим крајевима Србије. Комунистичка власт је страшнија него је била окупаторска. Народ је страховито разочаран и уплашен... Тито се са штабом сместио у краљевском дворцу на Дедињу, и своју народну скупштину, чиме мисле да покажу да су овим дефинитивно заменили и скинули с дневног реда краља и демократски изражај народа. Отворено изјављују да се краљ неће вратити, па му прете да ће одговарати за многе ствари. Прете и свим нашим политичарима у иностранству, као и свим чиновницима и официрима. “

КРАЉЕВА канцеларија је 11. јануара 1945. објавила декларацију  у којој је образложено зашто краљ не прихвата одредбе споразума о намесништву и неограниченој законодавној власти Авноја  јер би се тиме сва власт пренела на једну политичку групу, а краљ се залаже за састављање владе од представника свих  партија и политичких покрета.

Ова краљева декларација изазвала је читав низ протеста и зборова широм Југославије. Сви говори и пароле комунистичких агитатора на протестним зборовима били су потпуно идентични, што указује на то да је кампању организовала централна власт .

Из Југославије су у Лондон стизале узнемирујуће вести о стању у земљи посебно везано за људска права. Генерал Михаиловић је и даље одржавао везу са нашим политичарима у Лондону и преко Вашингтона је слао депеше, у којима : „Вапије за помоћ Треба извући неколико људи из земље да донесу податке о стању. За слику терора: концентрациони логори у Параћину, Младеновцу и Шапцу... “

Краљ је 22. јануара у писму оштре садржине обавестио Шубашића да више не ужива његово поверење и затражио оставку целе владе. Охрабрен подршком британске и совјетске владе, Шубашић је одбио да поднесе оставку правдајући се да би оставка изазвала нежељене последице у односима са Савезницима и да би пад владе Тито могао да искористи за формирање своје привремене владе. Онда се у преговоре опет укључио Черчил који је 28. јануара саветовао краља да прихвати споразум. Двадесет деветог јануара криза владе је окончана оставком Шубашићеве владе а затим и формирањем нове Шубашићеве владе у истом саставу.

У фебруару 1945.  одржана је Конференција на Јалти, на њој су „велика тројица“ Стаљин, Рузвелт и Черчил постигли неке споразуме везане и за Југославију. Најважнија од свих била је да „Споразум Тито- Шубашић почне да се примењује и да треба да се образује нова влада на основу споразума. АВНОЈ треба да обухвати чланове последње југословенске народне скупштине који се нису компромитовали сарадњом са непријатељем и да се тако створи тело, као привремена народна скупштина“.

НА САСТАНКУ са министрима краљ Петар је најпре изразио чврсту одлуку да забрани својој влади да иде у Југославију, али кад је сазнао за одлуке донете у Јалти и једногласну сагласност да споразум Тито – Шубашић мора да се спроводи схватио је да своју судбину мора да повери њиховим гаранцијама .

Премијер Шубашић и влада кренули су за Београд 15. фебруара 1945.

После вишемесечних притисака и кризе око именовања Намесништва краљ је 2. марта прихватио предложене кандидате: Намесници су постали др Срђан Будисављевић, др Анте Мандић и инж. Душан Сернец.

Ови намесници били су по вољи комунистичке партије. Већ 5. марта намесници су положили заклетву . Овој церемонији присуствовали су чланови Краљевске владе, Националног комитета, Президијума Авноја и шефови британске, америчке и совјетске мисије. Будисављевић је заклетву положио пред митрополитом Јосифом а Мандић и Сернец пред београдским надбискупом. Сва тројица су се не трепнувши оком, заклели на верност краљу Петру. 

По парламентарним правилима и у складу са споразумом Тито – Шубашић од 2. новембра 1944, Шубашић је поднео оставку свог кабинета, која гласи: „Пошто је Краљевска влада извршила свој задатак у смислу Споразума, то ми је част поднети  Краљевском намесништву оставку целог кабинета.“

НАМЕСНИЦИ су одмах после тога поверили Јосипу Брозу - Титу мандат за састав владе. Већ 7. марта формирана је тзв. Привремена влада Демократске федеративне Југославије. Већина чланова владе припадали су Комунистичкој партији и они су заузели најважнија министарска места. Само неколико ресора држали су представници грађанских партија.

Милан Грол био је један од подпредседника владе, Шубашић министар иностраних послова, Васа Чубриловић министар пољопривреде, Јаша Продановић министар за Србију, а Шутеј министар без портфеља.

Тито је игнорисао постојање намесништва и оно углавном није ни помињано. Намесници су постали послушно оруђе у Титовим рукама. Нису се усуђивали ни да одржавају писмену везу са краљем , кога су, иначе заступали. 

У Београд су први пут дошли амбасадори који су били акредитовани код краља Петра у Лондону. Британски амбасадор Стивенсон и амерички Петерсон су начинили протоколарну посету Намесништву а  именован је и Совјетски амбасадор Садчиков.

Намесници су Титу и новом режиму били неопходни да легално преузму сву власт. Били су прелазно решење и стварали су привид да постоји подела власти у држави у којој је сва власт била сконцентрисана у рукама једног диктатора.

БЛАГОДАРЕЊЕ ПОВОДОМ МИРА

КАД  је завршен рат и кад је Немачка потписала капитулацију Намесници су се огласили и честитали победу писмима: М.Калињину председнику президијума Врховног Савеза Совјетских Социјалистичких Република, Харију Труману председнику САД и председнику Шарлу де Голу .У свим београдским црквама било је свечано благодарење поводом свршетка победоносног рата. Најсвечаније је било у Саборној цркви где је благодарење и присуству сва три намесника и једног броја министара из Србије, служио заменик Патријарха митрополит Јосиф .

СУТРА: ХОТЕЛ "КЛЕРИЏ" ПОСТАЈЕ САСТАВНИ ДЕО ЈУГОСЛАВИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ТИТО ОДБИЈА ДА СЕ СРТЕНЕ СА КРАЉЕМ: Српски политичари у Лондону су одбили да уђу у владу Иван Шубашића

14. 09. 2023. у 15:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - КРАЉЕВ ПОКУШАЈ ДА СЕ ВРАТИ У ЗЕМЉУ: Краља је прогањала мисао како да помогне свом народу у борби против непријатеља

13. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ШУМСКИ ЂЕНЕРАЛ ШАЉЕ КРАЉУ ПЕТРУ БЛАГОСЛОВ: Енглези су краља Петра придобили подржавајући га у одлуци да се жени

12. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације