ФЕЉТОН - ХОТЕЛ "КЛЕРИЏ" УЛАЗИ У САСТАВ ЈУГОСЛАВИЈЕ: На крштењу престолонаследника Александра кум је био енглески краљ Џорџ VI

ГОДИНА 1945. била је мрачно и тешко време за мене, замагљено сталним политичким бригама и једина светла тачка било је рођење мо­га сина - сећао се краљ Петар.

Венчање краља Петра и и краљице Александре, Фото Википедија

Насупрот причама да се свадбе не праве у току рата, го­вори и стари народни обичај да се Срби баш жене при поласку у рат да би у случају погибије оставили потомство. А краљ Петар је своју женидбу пове­зивао управо са намером да се врати у земљу и да директно учествује у борбеним дејстви­ма. Краљ је желео да обезбеди продужење своје династије, а за то је било потребно званич­но венчање. Захваљујући својој упорности краљ Петар је успео у својој намери да се венча. Да то није учинио онда тешко да би то урадио у послератним за њега туробним временима и питање је да ли би уопште иза себе оставио наследника.

Престолонаследник Алек­сандар, његов једини син рођен је 17. јула 1945. године. Како то правила налажу формира­на је посебна комисија која је изабрана да присуствује и про­вери рођење наследника пре­стола. У том циљу и хотелски апартман у хотелу „Клериџ“ је проглашен југословенском територијом. Убрзо после ро­ђења Фирмилијан Оцокољић, који је замењивао српског пра­вославног свештеника у Лон­дону, дошао је и по старом српском обичају благословио престолонаследника и дао му привремено име Петар. Знаме­ње је стари обичај да се очита молитва над дететом и да се да привремено име до крштења.

Поводом овог срећног дога­ђаја стигло је много честитки па и честитка намесништва у Београду.

КРШТЕЊЕ је обављено 24. октобра по свим прописима Српске православне цркве, а сам обред крштења је ивр­шио лично патријарх српски Гаврило. По устаљеном оби­чају у династији Карађорђе­вић мали престолонаследник је добио име Александар по свом деди краљу Александру I Ујединитељу и по чукундеди кнезу Александру Карађорђе­вом сину. Кум је био енглески краљ Џорџ VI који је држао дете до погружавања а онда га је предао својој старијој ћерци Елизабети будућој кра­љици Уједињеног Краљевства. Крштењу је присуствовао и владика жички Николај Вели­мировић.

У новембру 1945, краљ Пе­тар је продао кућу у Егаму и преселио се да би уштедели новац у Апер Гроувнер Стрит, а некадашњу Амбасаду је ко­ристио скоро свакодневно као канцеларију. Време је прово­дио у узалудној борби да не­како задржи престо. Написао је велики број писама најзна­чајнијим државницима у Бри­танији, Америци. Председник Труман, Бевин, Атли и гене­рал Маршал учтиво су одгово­рили да ће узети у разматрање краљеве наводе.

ПРВА криза у привременој влади јавила се 18. августа кад је потпредседник владе Милан Грол, једини угледни полити­чар из Србије који је био у вла­ди, поденео оставку. Осећао је одговорност за насиља која је влада чинила према грађани­ма Србије. Кренула је кампа­ња против њега. Прећено му је смрћу и приказиван је као највећи реакционар. Новине његове Демократске странке су јавно спаљиване а једна од најчешћих парола против њега била је „Грола и Перу, на бан­деру“.

У разговору са британским амбасадором, Грол је изнео зашто су демократски и фер избори немогући: искључено је око 25 % бирача са бирач­ких спискова, фалсификова­ње кандидатских листа, терор против опозиционих бира­ча које врше полиција (око 250.000 припадника милици­је) и војска, контрола од стра­не режима свих изборних рад­њи од бирачких спискова до образовања бирачких одбора.

Титовом режиму задат је ударац кад су почетком окто­бра поднели оставке хрватски министри Шубашић и Шутеј. Шубашићева оставка је тешко пала Титу пошто је он био је­дан од потписника споразума Тито – Шубашић на коме је по­чивао привремени поредак до избора. Шубашић је од актуел­не власти оптужен за учешће у међународној завери.

Иако су велике силе и зва­ничници британске и аме­ричке администрације били упућени у све што се дешава и били гаранти споразума Тито – Шубашић, иако су видели да је споразум мртав, нису ни поми­шљали на никакво мешање у унутрашње ствари Југославије нити на војну интервенцију.

ИЗБОРИ у Југославији одр­жани су 11. новембра 1945. године била је фарса коју су добро осмислили у руковод­ству комунистичке партије. И поред терора и притисака сва­ке врсте ипак је и поред велике пропаганде за изборе био ве­лики број апстинената и оних који су гласали у кутију без ли­сте. У Србији је излазност била најмања, 77%, а у кутију без листе гласало је 11% .

Краљу Петру није дозвољено да изда прокламацију поводом одржаних избора са територије Велике Британије већ је отишао у Венецију и одатле објавио прокламацију . У својој прокламацији поводом нелегалних извора обавестио је слободни свет да: „Резултати управо за­вршених избора не могу ни на који начин да увере било кога да је воља народа проверена и слободно изражена....

У Југославији влада тиранија која није вредна велике победе Савезника. Уведен је тотали­тарни режим, мрзак моралној узвишености и хришћанским традицијама југословенског народа. Шокиран сам када се осврнем на страдања свог на­рода који је изложен немило­срдном насиљу, без слободе и правде. Дубоко сам ожалошћен што моји одани официри, под­официри, људи и грађани, иако ослобођени из немачког заро­бљеништва, не могу да се врате својим породицама, пошто не желе да падну као жртве роп­ства унутар земље... “

НЕПОСРЕДНО пре прогла­шења Републике Југославије и распуштања намесништва, краљ је посетио Савет осло­бођених ратних заробљеника који су одбили да се врате у земљу.

Посетио је и логоре у Оснабрику у Британској зони Немачке где је било око 30.000 заробљеника и Форде где су били већенином официри и приличан број генерала. У својим мемоарима каже: „Био сам веома заузет, помажући југословенским ратним заробљеницима, бегунцима из за­робљеништва и другима из не­мачких заробљеничких логора, расутих по Европи, да се насе­ле у земље у којима су могли да осигурају средства за живот.... Сви су одбили да се врате у сво­ју земљу, пошто нису могли да живе у комунистичком режи­му и пошто су још увек били одани монархији. Ови људи су се надали да ће им Савезници ускоро дати оружје и опрему да се боре против Тита. Горко су се разочарали када се ништа није догодило. Био сам дубоко свестан својих одговорности према овим верним поданици­ма, који су били изгнани дале­ко од својих кућа и породица због својих великих идеја.“

СВИМА је било јасно да се на краља Петра врши нечувени притисак да препусти власт. Водећа новина у земљи „Поли­тика“ и у свом уводнику који је потписао Владислав Рибникар преко целе насловне стране објављује текст „Живела Фе­деративна Народна Република Југославије“ у њему каже: “ Данас је Петар Карађорђевић средиште око кога су се оку­пили сви непријатељи народа, наша најцрња реакција, прео­стали фашистички злочинци, четници и усташе који су се разбежали по иностранству“.

ПРОГЛАШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ

ТИТО је најзад легализовао своју власт 29. новембра 1945. Уставо­творна скупштина прогласила је Републику и укинула монархију а краљу Петру II са целом дина­стијом одузела сва права која су им као династији припадала. Овај скупштинску сазив који је иначе одржан тачно на другу годишњицу заседања Авноја, је потврдио одлуке донете у Јајцу.

СУТРА: ПРЕСУДА ГОРСКОМ ГЕНЕРАЛУ ДОНЕТА ПРЕ ПОЧЕТКА СУЂЕЊА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТАЉИН ТРАЖИ ДА ТИТО ВРАТИ КРАЉА НА ПРЕСТО: Дража је тешко прихватио краљев позив четницима да приступе партизанима

15. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ТИТО ОДБИЈА ДА СЕ СРТЕНЕ СА КРАЉЕМ: Српски политичари у Лондону су одбили да уђу у владу Иван Шубашића

14. 09. 2023. у 15:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - КРАЉЕВ ПОКУШАЈ ДА СЕ ВРАТИ У ЗЕМЉУ: Краља је прогањала мисао како да помогне свом народу у борби против непријатеља

13. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације