ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ РАСЦЕП У СРПСКОЈ ЦРКВИ У ЦЕЛОЈ ДИЈАСПОРИ: У пролеће 1970. године краљево здравствено стање је било изузетно лоше

ПОСТЕПЕНО удаљавање од југословенске политике краљ је започео када је седиште своје канцеларије пребацио из Лондона у Париз.

Владика Дионисије благосиља Краљеву гарду пре рата у Београду, Фото Архив Југославије

Док је у Лондону био у рукама старих политичара, бивших министара и дипломата кад је прешао у континенталну Европу и касније у Америку , краљ  се највише ослањао на обичне људе из народа представнике српских националних организација и удружења.

После рата политичка емиграција није краљу Петру приговарала неуспешно опирање Енглезима, али он сам то себи није могао да опрости . Можда је та његова свест да је попустио пред уценама британских савезника и препустио народ у чељусти комунизма била покретач да се неуморно бори за свој народ и његово ослобођење.

Поред свих других проблема који су мучили емиграцију јавио се још један који је био већи од свих  других. Дошли је до сукоба у Српској православној цркви. Наша црква је увек била фактор који је уједињавао народ, а  у време ропства вековима је водила наш народ.

Међутим после Другог светског рата, у време комунистичке владавине,   врх СПЦ био је под снажним притиском Титовог режима. То је изазвало сукобе и раздор  у српској емиграцији. Једни су бранили канонско јединство Цркве а други су пружали отпор и тиме правили раскол. Краљ Петар који је увек тежио јединству нашег народа нашао се у незгодном положају приклањао се час једној, час другој страни, а  све у циљу да некако буде са оба дела свог, око овог питања, подељеног народа.

ДУГОГОДИШЊЕГ владику на Америчком континенту, Дионисија Синод СПЦ у Београду  суспендовао је због непослушности 11. маја 1963. године, а затим због одбијања да се појави пред комисијом 27. јула је разрешен дужности епархијског архијереја. Дионисије није прихватио одлуке матице цркве и дошло је до раскола.

Уместо дотадашње једне, Синод Српске православне цркве је образовао је  три нове епархије у Америци и у јулу на њихово чело поставила епископе Фирмилијана Оцокољића (Средњезападноамеричка у Либертвилу), Григорија Удицког (Западноамеричка у Лос Анђелесу) и Стевана Ластавицу (Средњеисточно америчка и канадска епархија са седиштем у Детроиту).

Владика Дионисије није желео да призна нове епархије и епископе па је дотадашњу своју епархију средином новембра 1963. прогласио за аутономну од мативе у Београду. Због овог преступа СПЦ га је 5. марта 1964. године лишила епископског и монашког чина и вратила га у ред световњака са крштеним именом Драгољуб.

Владика Дионисије био је врло предузимљив и желео је да неке потезе  на тлу Америке повуче пре СПЦ. То му је и пошло за руком пошто је на Америчком континенту био још од 1939. године и за то време стекао је читав низ пријатеља и следбеника као и одличне контакте са верним народом а посебно емигрантима којима је ова дешавања и ломове у СПЦ приказао као дело Удбе усмерено на рушење поретка у цркви а да њега прогоне због његовог антикомунизма.

ЈЕДИНА личност која је у нашем народу на америчком континенту уживала безрезервно поверење био је краљ Петар, Дионисије је желео то да употреби.

Пошто је краља Петра познавао још одраније, владика Дионисије одлучио је да и њега искористи у циљу спасавања своје пољуљане позиције. Већ током лета 1963. године владика Дионисије организовао је краљеву посету, Америци и Канади. Током посете краљ је тријумфално проведен кроз све расколничке центре где је дочекан од огромног броја људи.

У Канади је краљ посетио Торонто где је боравио од 21. до 24. августа. Желећи да у раскол увуче целу династију Дионисије је крајем 1963. посетио и принца Андреја у Лондону, али није успео да га придобије за своје циљеве.

Краљ Петар се пријатно осећао међу својим народом уживао је почасти можда и веће него на европском континенту тако да се у томе може тражити разлог што је у једном тренутку подржао раскол. По питању раскола, краљ ће неколико пута мењати свој став и приклањати се једној или другој страни у овом црквеном спору.

Убрзо по повратку у Монако, 25. јула краљ Петар је начинио коренит заокрет. Отпустио је свог политичког саветника Брашића шефа своје канцеларије и ађутанта генерала Милићевића и окривио их да су криви за велики расцеп у Српској цркви у емиграцији.

Десетак дана касније 6. Августа, краљ је из Монака послао нову изјаву у којој је најзад владику Дионисија означио као одметника од Српске цркве. Овим писмом краљ је показао сву своју величину и широкогрудост. Признао је своју грешку и јавно се покајао у прогласу Свим Србима и српкињама у слободном свету.  6. августа 1967. године.

ТОКОМ лета се лечио у клиници у Ници од болести дијабетеса од које је чак  једно време био и у коми. За то време бригу о њему је водила краљица Александра. Краљ је остао још неко време  као гост принца Ренијеа владара Кнежевине Монако у Монте Карлу где се опорављао од тешке болести.

Најзад 5. октобра 1967. краљ је упутио позив на слогу у ком је истакао да он и цела краљевска породица остају одлучно верни Српској православној цркви. Славу Св. Андрију Првозваног краљ је прославио са породицом свога брата Томислава у Лондону.Током боравка у Лондону краљ Петар је био на служби у цркви која је остала одана Патријаршији.

Српска Православна црква увек је уважавала заслужну српску краљевску породицу и контакти српске цркве и Карађорђевића били су стални и никад нису прекинути. Краљ Петар и његова мајка и браћа били су стално присутни у животу Цркве у емиграцији.
Иако је у Југославији владао комунизам у гласилима цркве, споменицама цркава, епархија и слично могле су се видети фотографије Карађорђевића на разним  црквеним свечаностима.Краљ Петар је био верник наше цркве, још као дете васпитаван је у православном и хришћанском духу. За нашу цркву у својим мемоарима каже: „Религија мог народа, српска православна црква, је дубока и ватрена.“

ПОЧЕТКОМ 1968. краљ Петар је отпутовао у Америку. Тамо је био окружен људима из Српске народне одбране и Српског националног комитета у Чикагу и Њујорку. Поново се приближио расколницима. Током тих петнаест месеци његов лекар је био др Урош Сеферовић. У пролеће 1969. краља су лечили италијански лекари. По сећању принца Томислава то су били лекари dr Hitziga i dr Schaffner.  Образован је и посебан „одбор за старање и лечење Краља Петра“ на чијем челу је стајао Петар Салата председник Црквено-школске општине у Лос Анђелесу. Тај одбор је редовно издавао билтене о краљевом здрављу. Током пролеће 1970. године, краљ је био смештен у болници „Џон Восли“ у Лос Анђелесу. Његово здравствено стање било је јако лоше, и о томе су обавештени његови најближи. У априлу кад су дошли његов син престолонаследник Александар и брат принц Томислав, краљ је био у коми. После више дана кад је изашао из коме, они су га посећивали сваки дан, његово здравље је било потпуно нарушено и пажњу је могао да одржи само двадесетак минута. 

ПЕТАР ПРИЗНАЈЕ СВОЈУ ГРЕШКУ

ШЕЗДЕСЕТИХ  година прошог века Петар је провео  путујући из Америке у Европу и натраг. У Европи је мир налазио код свог пријатеља принца Ренијеа у Монаку. Крајем априла 1967. године краљ Петар је отпутовао у САД и током месец дана је у пратњи расколничког владике Иринеја посетио сва главна места у којима су расколници деловали: Лос Анђелес, Њујорк, Вашингтон и Чикаго. Ова посета је имала велики публицитет и расколници су ликовали, али из његових говора и изјава могло се уочити ублажавање ставова. Зато ликовање није било дугог века . Убрзо је признао своју грешку и вратио се у оквор матице цркве.

СУТРА: ПОСЛЕДЊА ПОШТА КРАЉУ У КАЛИФОРНИЈИ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ХОТЕЛ "КЛЕРИЏ" УЛАЗИ У САСТАВ ЈУГОСЛАВИЈЕ: На крштењу престолонаследника Александра кум је био енглески краљ Џорџ VI

17. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАМЕСНИЦИ ДАЈУ МАНДАТ ТИТУ ЗА САСТАВ НОВЕ ВЛДЕ: Намесници су постали оруђе у Титовим рукама и прекинули контакт са краљем

16. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације