ФЕЉТОН - ТРОШЕЊЕ ВЕЛИКИХ ПАРА НА БЕЗНАДЕЖАН ПОВРАТАК: Краљица Александра је сматрала да би били срећнији кад би се одрекли титула

Јевђа А. Јевђевић

22. 09. 2023. у 18:00

ОД КАД је проглашена република у Југославији, краљица Александра више никад није поверовала да ће се краљ Петар вратити на престо, желела је нормалан сталожен живот без трзавица, желела је дом и да васпитају престолонаследника на најбољи могући начин.

ФЕЉТОН - ТРОШЕЊЕ ВЕЛИКИХ ПАРА НА БЕЗНАДЕЖАН ПОВРАТАК: Краљица Александра је сматрала да би били срећнији кад би се одрекли титула

Краљица и крањ после крштења сина Александра, Фото Википедија

За разлику од ње, краљ Петар није могао да заборави своје порекло и дужности према свом народу. Није у питању била само Круна већ, част и његова заклетва своме народу, којом се обавезао да се бори да тај народ једног дана буде слободан. Краљица је стално приговарала да краљ сав новац троши на, по њеном мишљењу, узалудну борбу за повратак у земљу и на престо. Убеђивала га је да се помири са животом у изгнанству и да води уобичајен свакодневни живот. Сматрала је да би били можда срећнији кад би се одрекли титула и живели као обичан свет. Као жена она је желела свој дом, обичне пријатеље и да омогући свом сину Александру да буде успешан човек са обичном професијом.

Преклињала је краља Петра да се одвоји од политичара јер је сматрала да они желе да их раставе. Сматрала је да је политичари мрзе јер се она противи трошењу финансијских средстава на безнадежан повратак у земљу.  

Краљица је оптуживала краља да расипнички троши новац на политику и на бескорисно одржавање спољне форме круне, а краљ је оптуживао краљицу да прекомерно троши новац на скупу одећу и тоалету, на шта би краљица њему одговорила: „Ти си тај који жели да изгледам као краљица“.

У ствари и краљ и краљица су били у праву. Краљ је заиста скоро сва своја иначе ограничена и мала средства трошио помажући својим сународицима који су напустили земљу борећи се за краља и отаџбину. Прогнани, унесрећени и болесни очекивали су помоћ од свог краља и добијали су је. Неретко је краљ последње паре давао Србима просјацима, а затим морао да се зајми или је зајмио новац да другима.

За то време док је краљ одлазио у обилазак политичких и емигрантских организација, краљица је била препуштена самој себи. Тешко се мирила са судбином разлаза са човеком кога је толико волела, њени пратиоци постали су оскудица и немаштина.

Петар је био стално нерасположен. Једино га је помисао на Америку разгаљивала.

Очигледно није могао да поднесе толику близину своје земље коју толико воли, али у коју није могао да оде...

У КРАЉЕВОМ присуству није се смела помињати Југославија, није се смео спомињати новац и није се смела спомињати кућа ни дом. Тражио је кућу али из сасвим личних разлога, изгледало је да је био неспособан да је нађе. Током боравка у Паризу краљев званичан стан и резиденција био је Хотел „Риц“ на Тргу Вандом у Паризу. А кад више није могао да плаћа хотелске рачуне и кад је морао да оде из хотела, владар Монака, принц Реније се показао као прави пријатељ и омогућио му је бесплатан боравак у хотелу „Париз“ у Монте Карлу. Кад је боравио у Америци најчешће је живео код пријатеља.

Краљ је живео усамљено и тужно без породице, пријатеља и са мало искрених сарадника, па се овакав његов живот одразио и на његово расположење.

Принц Томислав у својим мемоарима кад пише о Петровом приватном животу, за свог старијег брата каже да је он привлачио много особа женског пола, „Он је, зачудо, увек био сам, али је увек око њега била и нека жена. “

Краљица Александра у својој књизи: „За љубав краља“ каже: „Петар као бивши краљ их је привлачио – а и оне Петра. У томе нису могле оманути. Заокупљен краљевским дужностима откако беше деветогодишње дете, Петар није имао времена да се, као сви младићи, препушта флертовању. Уместо тога, удварали су му се политичари, ласкали државници и мамили амбасадори...“

КРАЉ и краљица су настојали да њихов син не осети све тегобе емигрантског живота.

Покушавали су да му обезбеде најбоље образовање и најбоље услове живота. У време кад су живели у изнајмљеним становима увек су најбоље просторије обезбеђивали за свог сина.

Александар је образовање започео у престижном заводу „Le Rosey“ у Швајцарској, а наставио у школи сличног ранга у Ђенови. По традици војничке традиције династије Карађорђевић, али и обичају који је владао у већини краљевских породица, престолонаследник је био предодређен да настави школовање у некој од војних школа. Избор је пао на војну школу Калверт у држави Индијана у САД. Образован је нарочити „одбор за школовање престолонаследника Александра“, а краљ Петар му је за стараоца одредио пуковника Николу Степановића. Од јесени 1959. престолонаследник је похађао течај у пешадијској школи Калвер војне академије а током лета је завршио течај поморске школе. После једногодишњег школовања у Калвер академији, престолонаследник је 1960. наставио школовање и заводу „Gordonstoun School Elbin Maray“ у Шкотској. Са њим је у то време био и принц Чарлс, а у заводу се својевремено школовао и принц Филип, супруг краљице Елизабете. Циљ васпитног програма у овој школи је да строг интернатски живот развије личну иницијативу и самосталност, као и да очврсне карактер ученика.

АЛЕКСАНДАР се оженио се 1972. са принцезом Маријом Глоријом од Орлеан Бреганце. Кум је био кнез Павле, а стари сват принц Томислав. Венчању, које је одржано по православном обреду у младином дворцу у околини Севиље, присуствовали су шпански краљ Хуан Карлос, грчки краљ Константин, енглеска принцеза Ана као изасланик краљице Елизабете, италијански краљ Умберто од Савоје...

У браку су рођена три сина: Петар и близанци Филип и Александар.

Убрзо по разводу брака са принцезом Маријом, упознао је своју нову супругу Катарину Батис, која је такође била тек разведена. После упознавања у Вашингтону наставили су да се виђају у Лондону и после кратког времена одлучили су да се венчају. Обред венчања обављен је 21. септембра 1985. у Српској православној цркви у Лондону. Кум је био грчки краљ Константин, а стари сват као и у претходном браку принц Томислав.

Принц престолонаследник Александар први пут је у своју и земљу својих предака ступио у јесен 1991. године.

После петооктобарских промена 2000. године створила се повољнија атмосфера што се тиче повратка престолонаследника Александра и његове породице у земљу. Враћен му је најпре пасош 12. марта 2001. а затим се крајем децембра и вратио у Србију и трајно се настанио у њој.

КРАЉИЧИН КОПЉАНИК

ПО ЗАВРШЕТКУ Краљевске академије у Енглеској, принц Александар је као официр упућен у елитну јединицу Краљичиних копљаника. Као официр служио је под својом пуном титулом Његово височанство престолонаследник Александар од Југославије. Једно време је службовао у Западној Немачкој, а затим у Северној Ирској. Војску је напустио 1972. године и своју каријеру наставио у свету бизниса.

Престолонаследник Александар једно време, док је био на школовању у Британији, живео је са својим стрицем Томиславом и његовом породицом у Сасексу.

СУТРА: СКЛОН НЕСТАШЛУЦИМА НИЈЕ ВОЛЕО ПРОПИСЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”