ПОРУКЕ ИЗ ОСАКЕ - ВЕРА У БУДУЋНОСТ ЧОВЕЧАНСТВА: Јапан је био организатор два Специјализована ЕКСПА

ЈАПАН је 1970. ангажовао своје најбоље аритекте да изграде главну зграду и павиљоне за ЕКСПО у месту Суита, које је сада само предграђе Осаке, главног града истоимене јапанске префектуре.

Фото "Википедија"

Главни архитекта је био Кензо Танге, који је светску пажњу скренуо на себе реконструкцијом америчком атомском бомбом разореног града Хирошиме, дао пројекат за обнову земљотресом разрушеног Скопље 1963,  пројектовао једну од главних зграда за токијску олимпијаду 1964. и касније много других токијских зграда, али добио и Прицкерову награду 1987. године.

Уз Тангеов тим од 12 архитеката, који су, поред мастер плана за цео ЕКСПО,  пројектовали и кров такозване Зоне симбола, којима су у три нивоа повезивали главне павиљоне, ангажовани су најпознатији јапански сликари и дизајнери из редова авангарде - да ликовно оплемене читаву конструкцију. Најпознатија скулптура „Сунчева кула“ и данас стоји на истом месту, а Таро Окамото, сликар, скулптор и писац, син цртача стрипа, образован у Паризу, лични пријатељ Андреа Бретона, Пабла Пикаса, Роберта Капе, у своме делу симболично је спојио јапанске митове, средњевековно и модерно јапанско сликарство са модернизмом.

Цео централни део главног простора ЕКСПО у Осаки изгледао је као велико разгранато дрво, које не само спаја и повезује читав свет, већ га и нераскидиво повезује у будућности. Јапанске архитекте су на зградама у Токију, изграђеним пред Олимпијске игре 1964. и на главном простору ЕКСПО  у Осаки 1970. формирали своју „поетику“, као савремено „вјерују“, то јест „вјерују“ човечанства будућности, и на том практичном задатку искористили су своје раскошне таленте, чиме су означили снажан продор јапанске савремене архитектуре и дизајна у сам светски врх.

ПОРЕД  „Сунчеве куле“ изграђене су „Кула материнства“ и „Кула младости“, а „Фестивал Плаза“ простор предвиђен за разне перформансе, са могућностима да се реаранжира у просторе за посматраче капацитета од 1.500 до 10.000 седишта, био је тада најмодернији на свету. Систем осветљавања, технологија за електронске презентације, није још дуго могао да буде имитиран, толико је био „невиђен“ у својој оригиналности. Цео ЕКСПО изгледао је као један велики анимирани филм у облику скулптура, цртежа, пројектованих слика, које су се играле унутар самог комплекса ЕКСПО-а и на небу над тим јапанским градом.

Као да се утркују са јапанским архитектима, све од себе су дали уметници ангажовани на националним павиљонима Канаде, Западне Немачке, Јужне Кореје, Совјетског Савеза, САД, Хонгконга, Филипина...Уметници свих специјалности окупљени у изградњи ЕКСПО у Осаки могли су слободно да конзервирају своја дела и оставе их заувек као један од првих, ненаменски, али зналачки и са пуно инспирације изграђених, уметничких галерија на отвореном. У сваком павиљону трудили су се да донесу нешто посебно, Американци су изложили (наводну или стварну) стену коју је аполо 12 донео са месеца (???), Јапанци су приказали први суши на покретној траци, први употребљиви модел мобилног телефона, технологију воза будућности МАГЛЕВ....

Западнонемачке архитекте и дизајнери изградили су прву светску концертну дворану у облику сфере ( лопте ), опремљену најмодернијим системом тонског емитовања до тада невиђеног било где и ретко где примењеног у потпуности и деценијама после тога. Током 183 дана свакодневно су приређивани коцерти уживо који су трајали између пет и шест часова и привлачили више од милион посетилаца. Осим неких главних зграда, које служе у образовне сврхе, и „Сунчеве куле“, делови главног павиљона пренети су 2004. у центар Осаке, и употребљени за изградњу Националног музеја уметности  - и тако сачувани.

ЕКСПО 1970. у Осаки сигурно је утицао на кретања у јапанској архитектури, сликарству и  ликовним уметностима. Успешни јапански архитекти, који освајају светске награде, инспирацију су стекли као ученици тог архитектонског тима Кензоа Тангеа, који је са не баш прикриваном симболиком тежио савршенству са главним архитектом као „учитељем“ и његових 12 сарадника-ученика ( апостола ). Они нису написали ново Свето писмо светске архитектуре, али су доказали да снажно учешће традиционалних јапанских ликовних вредности, употреба природних материјала у комбинацији са модерним даје решења којима свет једноставно мора да аплаудира.

Филмска продукција, нарочито продукција анимеа, има читав списак дела која су ЕКСПО у Осаки користили као директну инспирацију. Компанија ДАИЕИ је 1970. снимила анимирано-играни филм Норијукија Јуасе „Гамера против Ђигера“, који је у иностранству приказиван под насловом „Инвазија чудовишта на ЕКСПО 1970“ – филм је сниман на самом, простору ЕКСПО-а у Осаки.  Једна од епизода (седма) филма „Камен рајдер„ снимљена је на простору ЕКСПО-а у Осаки. Делови чувене анимиране серије „Курејон Шинћан“ аутора Јошита Усуија имају делове у којима се помињу ЕКСПО и људи који долазе да га разгледају, помиње се чак и у роману писца који се зове Кеиго Хигашино.   

ЈАПАН је после Осаке био организатор два специјализована ЕКСПО, првог 1975. на јужном острву Окинава, који је био посвећен животу у дубинама океана и мора, као и 1985. у Граду науке Цукуби, посвећеном плодовима науке и тегхнологије у становима и кућама, а онда је 2005. организовао редовни ЕКСПО у префектури Аићи ( главни град Нагоја ) са темом „Мудрост природе“. А, ево, пети пут, тачно на 50. годишњицу ЕКСПО 1970. град Осака се кандидовао 2020. за ЕКСПО 2025. са надом да „победници увек побеђују“. И успело им је, а ривали су им били Јекатерингбург у Русији и Баку из Азербејџана, којима, вероватно, промењена политичка ситуација у свету, после почетка руске специјалне операције у Украјини, није погодовала...

Јапанци умеју да сачекају своју прилику, али, док чекају, увек користе то време да нешто ураде и да то време не буде бачено. Кад је 8. јула 1853, амерички поморски официр комодор Метју Пери бродом дошао у Едо (Токио) да потпише споразум о сарадњи, Американце је изненадио број људи из свите који су пратили преговараче. „ Зашто вас је увек толико, сви не можете да уђете у кабину, могу само троје“, били су мало љути Американци.

„Ми нећемо сметати, ми само својим присуством вама свима одајемо почаст“, рекли су загонетно Јапанци. Када су их пустили на миру, они су из својих рукава на кимонима  извадили свитке папира, четкице и кутијице са мастилом и почели да цртају.Један од њих цртао је делове брода који су му били најближи, други заставу, трећи топ уперен према обали, четврти јарбол са сакупљеним једром. Американци нису схватали, али Јапанци нису желели да губе време. Јапан је схватио колико, после дуге изолације од света, заостаје за страним земљама, посебно по питању технологије, па је одлучио да што пре почне да сакупља знања како би стигао Европу и САД.

СУТРА: СРБИЈА ЈЕ СПРЕМНА  ЗА ЕКСПО У ОСАКИ И БЕОГРАДУ

Препоручујемо

Фељтон

0 8

СВЕТСКИ ВАЛЦЕР ОД ФУТОГА ДО ПАРИЗА: Штраус је на концерима у Земуну и Београду дириговао у српској народној ношњи

24. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

САЧУВАНИ ПАВИЉОНИ ДРЖАВЕ КОЈА НЕ ПОСТОЈИ: Југословенски павиљон из Монтреала данас је Поморски музеј у граду Гранд Банк

23. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

НАДМОЋ СССР И НЕМАЧКЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: На изложби у Барселони 1929. југословенски павиљон је направљен потпуно од дрвета

22. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ТРИЈУМФ ВИДОВДАНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ МИТА У РИМУ: Италијанска краљица Јелена, ћерка краља Николе, 1911. говорила је песме о Косову

21. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације