ФЕЉТОН - АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН” ПОРАЗИО БИЛА КЛИНТОНА: Из ничега, српски прости, радни народ, стварао је себи своје културне споменике

ПРВУ деценију лист је био недељни лист, а онда је усред Првог светског рата, 1916, постао дневни лист и као дневни лист је пола века играо кључну улогу у животу америчког Српства, нарочито у годинама Другог светског рата и у бурном послератном добу, када је у новој, Федеративној Народној Републици Југославији, владао црвени, револуционарни режим.

Фото: Архив СПЦ

И даље као гласник највеће српске организације у расејању, Српског народног савеза, “Американски Србобран” је играо водећу улогу у животу америчког Српства и у последњој деценији XX века, после распада социјалистичке Југославије, прво као недељник, а затим и као двонедељник. Након “Олује” преко “Американског Србобрана” је у кратком року била прикупљена помоћ од милион долара, а за време НАТО бомбардовања 1999. изашла су и два специјална ратна броја, на енглеском језику али као издање Српске секције листа. Ти ратни бројеви стигли су у руке свих сенатора и конгресмена у Вашингтону и вероватно су допринели поразу Клинтонове администрације у покушају да му Конгрес и Сенат изгласају одобрење за ратне операције.

Али у то време избија и својеврсни “хладни рат” међу Србима. Пита ме преко жице београдски пријатељ како земљаци у Америци оцењују најновији српски раскол у облику санкција. Одговор на такво питање требало би да пружи неки психолог, поготову специјалиста за испитивање мњења изложеног шокантном утицају медија, на нивоу високог Це. Од какве помоћи ту може да буде професор-скитница, научник-Циганин (како овде зову научнике мени налик), новопечени новинар и уредник “Американског Србобрана”, а уз то још и песник? Можда и може, ако се мора.

Американски Србобран редовно извештава о развоју збивања на новом српском фронту. Стижу говори тројице председника, укључујући ту и црногорског, саопштења чак четири владе, ставови вођа готово свих српских опозиционих партија и, на крају, шта за измирење чине Њ. С. патријарх Павле, Свети синод и поједини митрополити. Све се то појављује на страницама најстаријих српских новина које излазе без прекида од 1906. 

Слике председника Милошевића појављују се последњих година не само у америчкој штампи него и у “Американском Србобрану”. Милошевићу су овдашњи Срби замерали његову тврдокорну комунистичку политику, а неки и настављају да га куде што се од ње тако споро и невољно ослобађа, нарочито у околностима када су југословенски комунисти изгубили у Америци и свету своје моћне заштитнике. Други, истовремено, управо због нових околности, цене његово залагање за српску ствар и уздржавају се да га грде, поготову када се у америчким медијима назива “касапином”. Тврде да је он на листу криминалаца стигао не зато што је био или остао комуниста него због става по српском националном питању. И зато заслужује поштовање.

Није то све нити исто. У Њујорку, пред зградом Уједињених нација, организују Срби демонстрације не само против разноразних непријатеља у свету него и против српске и југословенске владе и - “домаћих издајника”.

У граду Мерилвилу, у држави Индијана, “српски народ Америке, окупљен на Илинданској слави код српске Саборне цркве светог пророка Илије” издаје проглас у којем свесрдно захваљује мајци Цркви и Његовој светости патријарху Павлу што су “одлучно потврдили да је српски народ у Републици Српској на правоме путу и да води борбу за свој физички и духовни опстанак”. И осуђују одлуке владе Србије и Црне Горе за прекид економских, политичких и комуникационих веза са РС. У прогласу може да се прочита и благодарност Србији, “десном плућу српског бића”, што с пуно пожртвовања помаже браћу западно од Дрине, “лево плуће српског бића”. Угроженом српском народу обећава се и помоћ, “свако онако како може и уме”.

Тих година би се готово од речи до речи могло да понови оно што је ратни уредник “Американског Србобрана” др Коста Елесин написао 1951. године, након четрдесет и пет година излажења листа:

- Из ничега, српски прости, радни народ, стварао је себи културни споменик - српске америчке организације, које га данас представљају у овој земљи и пред осталим светом. Напредак и успех тих организација је плод српског стваралачког слободарског духа, који се у овој слободној земљи развија и уткива своју животну нит у разнобојни ћилим америчког културног демократског живота, у коме налази изражаја сваки слободан човек, коме инстинкт налаже да тражи слободу, у слободи живи, ствара и одржава друштво слободних људи у духу хришћанске науке.

Фото: Архив СПЦ

А то је живот коме је српски народ увек тежио и тежи, и који се садржи у неколико речи 'за крст часни и слободу златну'.“

Пре више од педесет година, такође поводом обележавања педесетогодишњице Српског народног савеза (1951), владика Николај Велимировић је написао да је већ тада било касно да се пише историја српског расејања у Америци:

“Ко је мислио писати историју Срба у Америци од почетка до данас, тај је доста закаснио. Јер два су српска поколења отишла Богу на истину, а треће је на измаку, док још три активно делују на американском попришту живота, докле седмо плаче у колевци. Немогуће је, дакле, дознати из прве руке што је некад било. Безброј напора и доброчинстава и примера чојства и јунаштва и трагедија у овој земљи остали су незабележени. Нити би једна историја американског српства била потпуна, која не би описала оно што су Срби из Америке учинили за своју отаџбину од почетка до данас.”

Које по броју српско поколење у новом миленијуму плаче у колевци? Ако је то изгледало готово немогуће пре више пола века, има ли уопште смисла данас помишљати да се историја сачува од заборава? Како да се на папиру забележе “од почетка до данас”, како је писао свети владика, “колике промене, које ли разлике!”.

- Од оних малих групица Срба овде онде, који су се сакупљали код једног од браће на жељно виђење, читање песмарице о Косову, и на братски разговор и договор, па до моћних конвенција Српског народног савеза... Од оних скромних богомоља до нове Раванице у Детроиту, Катедрале у Њујорку, манастира у Либертивилу, Високих Дечана у Стубенвилу. Од неписмених сељака, који су давали писма из Краја неком полуписменом међу њима да им прочита, па до корифеја светске модерне науке Тесле и Пупина, а сада уз оба још и читаве плејаде младих српских синова: професора, доктора, адвоката, инжењера, банкара, официра, уметника, новинара. од тешких фабричких работника у почетку, без изузетка, до чувених српских контрактора и конструктора. Oд оних првих српских жена, кућаница, увучених у себе, до активних женских организација од краја до краја овог континента. Све је то једна задивљујућа епопеја, започета од оних српских сељака, који се бежећи од тираније ћесарске и султанске доселише у ову земљу слободе, не да уживају но да се што више оспособе носити бриге светосавске и да помогну својима на старом огњишту носити те исте бриге”.

Вероватно се та величанствена епопеја не може у потпуности отргнути од заборава, али од заборава мора да се спасе све што се спасити може. А ако је она игде, забележена и похрањена, онда је у “Американском Србобрану”. Ни Американски Србобран није у потпуности сачуван, јер су изгубљена поједина читава годишта, али ипак, уз невелики број старих књига, календара и кратковеких новина, тешко доступних, Американски Србобран је најпоузданије огледало српске епопеје у Америци. А неопходно га је и обнављати да би се у њему америчко српство огледало и у будућности.  

СУТРА: СРПСКИ НАРОДНИ САВЕЗ ТЕМЕЉ ЗАЈЕДНИЧКЕ КУЋЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРВИ СРБИ СУ ОПСТАЈАЛИ У АМЕРИЦИ УЗ НАРОДНЕ ПЕСМЕ: Одмах по оснивању лист "Србобран" је ушао у многе српске породице у САД

27. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПОВРАТАК КНЕЗА СРПСКИХ ПЕСНИКА У ХЕРЦЕГОВИНУ: На дочеку Дучића народ је сатима стајао у реду како би се поклонио великом песнику

26. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - КРИК О РАТНОЈ ТРАГЕДИЈИ СРБА: Због антијугославизма Јован Дучић у сукобу са Лондоном и Вашингтоном, САД хтеле да га протерају

25. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН" И ЈОВАН ДУЧИЋ У АМЕРИЦИ: У листу америчких Срба Дучић је објављивао и нове отаџбинске песме

24. 04. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације