ФЕЉТОН - СРПСКИ НАРОДНИ САВЕЗ ТЕМЕЉ ЗАЈЕДНИЧКЕ КУЋЕ: Исељеници су за Србију кренули да проливају своју крв

ВАШЕ уважено преосвештенство владико Митрофане, поштовани председниче Мартићу и поштовани челници Српског народног савеза, драги делегати 18. конвенције Српског народног савеза и не мање драги гости, све вас, окупљене у овом прелепом Српском културном центру у Виртону, у вечерње сате августа 28, лета Господњег 1999, желим да поздравим у три речи - Бог вам помогао!

Фото: Архива Српског народног савеза – Питсбург

Три су разлога што излазим пред вас, делегате на последњој конвенцији Савеза у овом веку и пред ваше цењене госте.

Као прво, да изразим захвалност, вама делегатима лично и свим члановима овде присутним, што сте сачували матицу српства на америчком континенту - Српски народни савез. Преко вас захваљујем и свима које ви овде заступате. А и све оне које ви, својом православном вером и својим српским духом, оличавате. Захваљујући вама ова честита старина, овај безмало стогодишњак, жив је и крепак. Резултат је то вашег труда. Ви сте га обнављали, као што су га препорађала поколења америчких Срба пре вас. Знам и осећам да ни најмлађи међу вама неће жалити напора да му живот учине плодним и дуговечним. А и сви ми ћемо наставити да то чинимо колико нам год то наше моћи допуштају.

Српски народни савез је српска заједничка кућа. Уз Српску православну цркву, највећа и најзначајнија српска установа у Америци. У Српском народном савезу настављају свој живот и сва она српска братска друштва која су постајала пре њега, а која су се удружила у Српски народни савез на првој обједињавајућој конвенцији 1931. године у Питсбургу.

Желим да вам покажем две слике: првог председника и оснивача СНС, који се тада звао Српски православни савез Србобран, Сава Хајдина и слику ваших претходника са те прве конвенције Српског народног савеза. И молим вас да им, бар са нежним уздахом или са топлим осмехом, а заслужили су и једно и друго, одате пошту.

Савез је за српство у Америци и у свим српским земљама учинио много и пре те прве конвенције под својим данашњим именом.

Фото: Архива Српског народног савеза – Питсбург

Српски исељеници нису долазили у Америку пуних џепова. Један од највећих Срба 20. века, и један од великих светских научника, Михајило Пупин, стигао је у Америку 1874. године са свега 5 центи.

Већина његових земљака нису имали ни толико. Ти људи празних, али вредних, жуљевитих шака, били су људи пуног срца. Мада сиромашни, они су поставили темеље на којима данас чврсто стоји српска кућа у Америци. Они су градили цркве, оснивали српска друштва, покретали бројне српске новине и часописе. Један од њих је и "Американски Србобран". Наш лист непрекидно излази 93 године. Не постоји ни један други српски лист, ни у свету ни у Југославији, који без прекида излази дуже од девет деценија.

Чим је избио Први светски рат, 29. јула 1914. године амерички Срби су  за само шест месеци од почетка рата могли с поносом да закључе да су српском Црвеном крсту послали робу - одећу, обућу, медицинску опрему и лекове - у вредности од ондашњих милион долара. Колико је то милиона долара данас? Десет? Педесет? Сто? А били су то сиромашни Срби. Захваљујући вишњем Господу, а и великом труду ваших предака, а и вас самих, амерички Срби данас су много имућнији.

Неколико првих година тог великог рата Америка је била неутрална земља. Амерички Срби и Црногорци желели су да помогну Србији и Црној Гори не само шаљући хуманитарну помоћ него и као добровољци. Америка им то због неутралног статуса није дозвољавала. А када је Америка 6. априла 1917. године ступила у рат, пошли су у рат и они, српски добровољци из Америке. За Србију, коју већина од њих никада није видела својим очима, они су кренули да проливају своју крв. На олтар отаџбине чије пасоше нису имали - имали су пасоше Аустро-Угарске против које су се одлучили да ратују - били су спремни да положе своје животе. Многи од њих су то и учинили. Ако се суди по броју погинулих међу војницима у том рату - нико, нико, да поновим још једном, нико није био храбрији од америчких Срба.

У Првом светском рату погинуо је готово сваки стоти амерички војник. Погинуло је 9% британских војника, 14,1% руских, 25,1% француских. Готово сваки други српски војник (45,5%) положио је свој живот. За слободу своје мајке Србије амерички Срби су жртвовали још више - 55% остало је да лежи у земљи коју су ослобађали.
Они који нису отишли да ратују наставили су да помажу. Жене су се окупљале и деловале у Црвеном крсту. 

Занимљиво је да је тада било мало жена на конвенцијама. На слици са југословенског конгреса у Чикагу 1915. године не видим ни једну једину.

Али су се зато Српкиње у Србији бориле са пушком у руци на фронтовима. Америчке новине из Портланда донеле су 3. августа 1914. ексклузивне слике тих Српкиња, сељанки и интелектуалки, које су се придружиле својим мужевима и својој браћи у заједничкој, општенародној борби за спас своје земље. Погледајте и њихову слику у америчким новинама.

Америчких Српкиња у то време нема много ни на банкетима, сличном овом нашем вечерас. На овом банкету српског савеза Слобода за столом видим само једну жену. Али су оне у позадини, на бини, заједно са децом, у народним ношњама.

Ваши преци су певали и играли, као што ћемо и ми вечерас. И ми знамо, као што су они знали, да је Србе кроз векове песма одржала. Али ни на тим банкетима, у часовима одмора и весеља, они нису заборављали своје мученике преко океана. И на тим банкетима скупљали су помоћ за свој настрадали народ. Наши претходници на слици са конвенцијског банкета из 1918. године обучени су друкчије, мушкарци су бркатији од вас, али поглед им открива исту душу у исто тако тешком часу. Србија се и онда борила и крварила, српски народ је и онда бранио своју веру, част и слободу.

А Америка? А Американци? Америка је онда боље разумевала Србију него данас. Америка је не само славила српског војника, а и српске жене са пушком, као што смо видели, него је и боље познавала српску историју.

И ове новине на америчкој пацифичкој обали, опет у Портланду, славе српску војску, од краља Петра 1. Карађорђевића, генерала Јанковића и његове Треће армије, до једне жене у опанцима и униформи, Софије Јовановић и једног брадатог и бркатог четника, седамдесетогодишњака, кога називају “величанственим”. Видите великим словима исписану и српску реч - Косово (Коббоуо). Они греше у спеловању, стављајући два слова “с”. Али они греше на друкчији начин него што америчке новине греше у спеловању те речи данас. Када данас америчке новине пишу “Косова” уместо “Косово”, оне Косово отимају Србима и дају га Албанцима. Тада је Америка знала да је Косово српско. Амерички Срби нису морали у оно време америчким политичарима да доказују да је Косово Србија, као што ми морамо данас. Зато је наш задатак унеколико и тежи мада не идемо да се боримо за Србију и српски народ са пушком у руци.

СУТРА:  МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ ЗА СРБИЈУ  ОД ЧЕТРДЕСЕТ МИЛИОНА ДОЛАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН” ПОРАЗИО БИЛА КЛИНТОНА: Из ничега, српски прости, радни народ, стварао је себи своје културне споменике

28. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРВИ СРБИ СУ ОПСТАЈАЛИ У АМЕРИЦИ УЗ НАРОДНЕ ПЕСМЕ: Одмах по оснивању лист "Србобран" је ушао у многе српске породице у САД

27. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПОВРАТАК КНЕЗА СРПСКИХ ПЕСНИКА У ХЕРЦЕГОВИНУ: На дочеку Дучића народ је сатима стајао у реду како би се поклонио великом песнику

26. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - КРИК О РАТНОЈ ТРАГЕДИЈИ СРБА: Због антијугославизма Јован Дучић у сукобу са Лондоном и Вашингтоном, САД хтеле да га протерају

25. 04. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације