ФЕЉТОН - КУТУЗОВ, КОМАНДАНТ НА НЕВИДЉИВОМ ФРОНТУ: Сви Кутузови су од вајкада били војници који непријатељу никада нису показивали леђа...

НАЛИК океану који обујмљује све што постоји, и руска историја живи по законима океана - у непрестаном кретању видљивих и подводних токова, у смени плима и осека, у гибању водених маса и бонаци.

Фелдмаршал Михаил Кутузов који је спасио Русију , Фото "Википедија"

С времена на време узбуркавају је олује, подижући разорне таласе смутних. времена. Тада се руше стари идоли, а. на њихово место, често вољом слепог случаја, долазе други...

Хвала Богу, ове напасти су заобишле Михаила Иларионовича Кутузова. Њему је опроштена чак и одлука која је дуги низ година сматрана погубном и због које је, кажу, оседео преко ноћи - јер је управо у ту ноћ сам ставио на карту и част и судбину Русије. Историја је признала да је решење које је тада изабрао било једино исправно.

Био је отворен, колико је то могао били човек његовог карактера и положаја. Та је отвореност, међутим, варљива и често схватана као простота у најгорем смислу речи, била и остала до данас нерасветљена тајна његове личности. Са друге стране, може се речи да тајне и нема. Једноставно, оно што је он учинио треба мерити мером која одговара величини овог човека. Војна служба је за њега био природан начин живота као дисање.

КУТУЗЕВЉЕВ далеки предак по очевој линији дошао је у Русију 1252. године и ступио у службу великог кнеза Александра Невског. Његов праунук већ се чврсто утемељио у руској историји под именом Фјодор Кутуз. Од њега и води презиме Кутузов...Сви Кутузови мушког пола су од најдавнијих веремена били војници. У биткама непријатељу никада нису показивали леђа... И по женској линији имали су чиме да се подиче: прабаба будућег Напоелоновог победника била је удата за кнеза М. Ф. Пожарског, оца Димилрија Михајловича, спасиоца Москве 1612, који  је овековечен на споменику који стоји на Црвеном тргу, на неколико корака од цркве Василија Блаженог.

Михаило Кутузов отпочиње своју војну каријеру као четрнаестогодишњи каплар.  У шеснаестој години добија свој први официрски чин...Чини се да му је све унапред било зацртано: изволи, ступај по све вишој лествици! И Михаило је већ ађутант у свити петербуршког и естландског ( у Естонији) генерал-губематора.

Није се дуго задржао у служби из које је могао изблиза да проматра дворску атмосферу, иначе тако страну његовој природи.. Пошто је августа 1762. постао капетан, седамнаестогодишњи Кутузов је упућен у Нову Ладогу, као корнандир чете у Астраханском пешадијском пуку. Обревши се коначно у правој војној служби, млади командир се представља тек именованом команданту пука. Његово име  је Александар Васиљевич Суворов. Уистину Бог зна коме помаже. То што је млади Кутузов тек откривао Суворову је већ било добро познато. Војници и официри представљају породицу. Армија је дом...Млади корнандант је, чини се, не без подршке Суворова, настојао да оваквом животу на сваки начин дорасте.

По образовању је артиљерац, тобџија. Бојеве пешадије изучава под надзором њеног великог зналца, Суворова. Потом, осам година командује пуковима лаке коњице и три године јегерским корпусом. Крајем своје педесетогодишње војне каријере постигао је све што се уопште може замислити, био је обасут пажњом дворова три императора...Осам и више година Кутузов је провео у служби као капетан. Пет година био је потпуковник.

Генерал-мајор је постао тек у четрдесетој години живота...Његова генијалност огледала се у вишеструким војним талентима. А генијалност Суворова је у томе што је тај таленат уочио и помогао му да се развије.

Уочивши Кутузовљеву склоност ка учењу језика (Кутузов је сваки слободан тренутак посвећивао њиховом изучавању; знао је француски, немачки, енглески, пољски, шведски, турски и латински), управо је Суворов био тај који је у њему открио рођеног обавештајца.

Обавештавање - то је познавање света. Кутузов се изврсно разабирао у читавом спектру војних и војно-инжењеријских наука, одлично је познавао историју, међународне односе и дипломатију.

Командант пука са талентом обавештајца и дипломате је јединствена појава, и то не само у Русији. Живот је Кутузову убрзо пружио могучност да покаже шта све може да учини и као командант и као војник невидљивог фронта.

Године 1768. почео је први од два руско-турска (,,Катаринина“) рата за превласт над Кримом и излаз на Цмо море. Отпочеле су битке на реци Прут. Турци су надирали, како је приметио један очевидац, као олуја. Котузевљеве јединице пресреле су Турке са запањујућим спокојством. Његова војска, како су потом писали војни историчари, „није се уплашила од силне непријатељске ватре...Кутузов је све време остао миран. Он је знао оно што други још нису, Дан пре боја преко Прута су прелазили „поуздани људи“ које је послао Кутузов. Није му било тешко да их нађе међу локалним становништвом. Знање језика укључује и познавање карактера, обичаја, навика и многих других особина до јуче непознатих народа...„Поуздани људи“ су по повратку јавили да је Кутузовљев противник Абди-паша, „војсковођа пре храбар неголи промишљен“, форсирајући Прут, утрошио готово све залихе муниције. Оно што је паши остало, једва да ће бити довољно за један плотун.
Кутузов је, излазећи пред војску јоја је била запањена његовом самоувереношћу, рекао: момци, не бојте се; већ после друге паљбе спласнуће Абди-паша, а даље дејствујте онако како сте учили! И све је било како је рекао. Међу војницима је почело да се прича о Кутузову као о видовњаку.

У борбама око реке Ларге Кутузов је, промишљајући све варијанте неопходних дејстава, лично испитивао заробљенике (касније су их у руском духу прозвали ,,језицима“).  Испитивање и није било право, више је личило на пријатељски разговор, испрекидан изненадним прецизним питањима о овоме или ономе: о животу, о служби, о породицама, о богатству и сиромаштву; на крају је у рукама имао врло прецизан распоред турског војног логора са свим ,,тајнама“ и заседама на брду које је изгледало неприступачно. Батаљонски гренадир, предвођен лично Кутузовим, попео се на брдо тајном богазом коју су Кутузову открили његови обавештајци, наносећи противнику, како бележи реферат, ,,најосетљивији“ губитак. Отели су им све барјаке сломили сваку вољу за отпором, а оружја, како су се изразили, одузеше небројено много.

Од тог времена обавештајни штаб свуда прати Кутузова. Штаб се састојао од неколико његових војника, изузетно талентованих за овај тежак посао, и, већим делом, од бивших мештана који су све стазе и богазе у околини знали унакрст.

Управо ова група помагала је Кутузову да се ухвати у коштац са тврђавом Исакчи: обавештајци су се распитали када лађе са залихама муниције и појачањем треба да стигну до тврђаве у опсади. Прецизна ватра беспрекорно распоређене Кутузовљеве батерије лишава тврђаву очекиваног ,,сикурса“. Војни трофеј Кутузова овога пута износи 1500 заробљеника и 20 артиљеријских оруђа.

За шест година, проведених у непрекидним биткама, добио је чин мајора и орден светог Георгија. Потпуковничке еполете припале су му за битку која се одиграла у августу 1774. године и тешке ране под Алуштом. Рањен је у „леву слепоочницу метком који је излетео у близини десног ока... на другој страни лица“.

ОСУЈЕТИТИ ПРОТИВНИКА

„МЛАДАЛАЧКО доба“ руске армије одлазило је у романтичну прошлост. Прошло је време чеоних удара и богатирских бојева на чистом пољу. Војна доктрина све више је постајала разграната и вишесмерна наука. Александар Васиљевич Суворов и Михаило Иларионович Кутузов су први установили неопходност постојања обавештајне службе не више као помоћне, него основне ударне снаге која одређује исход битака, и контрашпијунаже као основног инструмента уз чију помоћ се могу осујетити замисли противника далеко пре него што он почне да у битку увођи своје регуларне јединице. На тај начин могуће је спасити животе хиљада и хиљађа Ијуди.

 СУТРА: ШАРМ ГЕНЕРАЛА КУТУЗОВА ОБАВЕШТАЈЦА И ДИПЛОМАТЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН- -СИГУРНОСТ РУСКИХ ЗЕМАЉА УЗ ПОМОЋ ТАЈНИХ СЛУЖБИ: У поход на Византију кнез Игор кренуо кад је њена војска кренула у рат а Арапима

27. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације