ФЕЉТОН - КУТУЗОВ НАДМУДРИО СУЛТАНА ИСТЧЊАЧКОМ ПЕРФИДНОШЋУ: Русија, једна од првих земаља са којом је Турска разменила опуномоћене амбасадоре

Приредила и превела : Вера Хорват/Пише: Андреј Сахаров

02. 06. 2024. у 18:00

ДЕСИЛО се то 1793. године. Претрпевши дефинитивни пораз у рату са Русијом, највиши извршни орган у време султана Селима III - Висока Порта - одлучује да темељнo преиспита политичку ситуацију у удаљеним и суседним земљама, да би израдила нову „тактику понашања“ и отпочела корените промене у самој Турској. Турци су, да се изразимо савременим језиком, били започели својеврсну ,,перестројку“.

ФЕЉТОН - КУТУЗОВ НАДМУДРИО СУЛТАНА ИСТЧЊАЧКОМ ПЕРФИДНОШЋУ: Русија, једна од првих земаља са којом је Турска разменила опуномоћене амбасадоре

Генерал Кутузов се и дипломатији осећао као „риба у води“, Фото "Википедија“

Држава која је још јуче била затворена за Европљане, сада организује изванредна дипломатска представништва у престоницама западних земаља. Њихов главни задатак био је прикупљање најобимнијих међународних информација. ,,Да би се - како је писало у једној турској инструкцији - избегла једнострана оријентација и спречио мешање држава у преговоре Високе Порте са неком од њих.“

Русија је била једна од првих земаља са којом је Турска разменила изванредне и опуномоћене амбасадоре. Кутузов је био именован да представља Русију у Турској. Као турски амбасадор у Русију је упућен Селимов повереник, његов скутоноша, „кетхуда царствујушчег стремена“, Мустафа Расих-ефенди.

Њему је тада било 35, а Кутузову 48 година. Расиху је у обавезу спадало да на сваки начин посведочи о мирољубивом и пријатељском расположењу Отоманске империје прерма Русији, да постигне што је брже могуће ослобађање заробљеника, да поспеши обнављање трговинских односа, да сакупи максимум података о узајамним односима европских држава, а у вези са Француском револуцијом која је потресла Европу. Расих није имао дипломатског искуства, али је био начитан и жељан знања и, што је најважније, одан Селиму.

КАКО НАС обавештавају старе турске хронике, Селим је, пратећи свог доглавника у Русију, овако подучавао Расиха: ,,Од Руса смо изгубили два рата заредом. Чиме смо то разгневили Свевишњег, па сад шатор руских победа стоји на пољу наших пораза? Разабери се тамо, у држави Мужикистан... И још нешто. Како је могуће да храбрим војницима, који су победили синове ислама, управља жена? Каква је она, царица Катарина? У чему је њена снага? Распитај се.“

Поуке је добио и Кутузов. У инструкцијама за руског изванредног и опуномоћеног амбасадора у Отоманској империји, које су разрађене под личним Катарининим надзором, каже се: „Главни задатак његовог посланства је... да сачува мир и добре односе са Портом, који су нам неопходни да се одморимо... од напора и немира које је морала да поднесе наша империја“. Сем тога, Кутузов је добио још једно тајно наређење императорке, да „приклони турски Диван и кога год може од личности блиских султану да се уједине са европским дворовима против Француске. А такве особе тражити где год је то могуће.”

А да би овај одлазак за Кутузова представљао и нешто пријатно, да би лакше мислио и живахније радио, у његов легендарни портфељ од зеленог сафијана била је стављена још и ,,хартија“ која новопеченог дипломату извештава о томе да је добио две хиљаде сељана у Волинској губернији и дужности Казанског и Вјатског генерал-губернатора, са исплатом принадлежности које, разуме се, нису биле мале, у периоду његовог специјалног службеног пута у Стамбол.

СУЛТАН  Селим III  није био шкит; био је сиромашан. Свом изасланику је обећао да ће, ако мисију заврши успешно он, Расих, добити за жену једну од Селимових полусестара. То, наравно, није било безначајно, јер је бити султанов рођак значило и имати многе привилегије; Селиму, свакако, није било лако да превазиђе сопствену гордост.

Стамбол, у моменту када се у њему појавио Кутузов, ни издалека није био онако снено разнежен и тих како су путници-намерници из Европе обично приказивали источњачке градове. У турској престоници је у то време кључао политички живот.

Као прво, Селим није био баш такав задрти ,,Азијат“: читао је, иако о томе није много трубио пред дворанима, европске новине и подношљиво говорио француски. У тренутку Кутузовљевог доласка, око султана су се мотали политички и војни гласници револуционарне Француске (текла је она легендарна „903. година“), који су се на сваки начин трудили да султана привуку на своју страну, како би силом помогао да се развргне круг европских монархија које су се непријатељски односиле према револуцији.

Као друго, било је нерешених руско-турских питања: замрле су трговинске везе, у Турској је било руских заробљеника, неки од православних турских поданика, као што су Срби, Бугари и Грци, желели су да пређу под руску управу. А Турцима је још увек било свеже сећање на бол који им је нанео пораз од Русије.

КУТУЗОВ се прихватио да реши сву ту гомилу питања, и то је чинио као и увек крајње темељно; свако питање је седам пута мерио и решавао их врло обазриво, не либећи се да уступи тамо где је осећао да су уступци неопходни, и упињући се из петних жила тамо где према његовој оцени није смео да попусти ни за милиметар.

Све време је имао на уму (а то је завештао и својим потомцима) да свако питање треба да буде решено, ма како то тешко било, на обострано задовољство и обострану корист двеју држава.

И ова његова служба, као и претходна, била је живот на који је свикао и у коме се осећао као риба у води, јер - „колико год да је варљива. ипак, богами, није тако тешка као војна... ако је вршиш како ваља“ - писао је из Стамбола.

Имао је много успеха већ од првих корака, јер је службу посматрања и прикупљања информација организовао темељно и по свим правилима. Тако је, на пример, после ,,размене“ посланстава, почеиком јуна 1793. године под Дубосарима на Дњестру, Кутузов свој, у суштини кратак, пут од Дњестра до Стамбола растегао на три месеца, наредивши својим пратиоцима да добро гледају около и да све што је занимљиво запамте, а и сам се неуморно бавио истим послом.

Када је коначно стигао у вилу у којој ће одсести, руски изванредни опуномоћеник је само накратко предахнуо, да би већ после вечерњег намаза (вечерња молитва код муслимана)  примио „неидентификовано турско лице са којим је... водио разговор на њиховом, басурманском језику, удаљивши претхо дно све остале“. Информација коју је добио била је посебно значајна. Следећег дана је Кутузову предстојао сусрет са великим везиром, и „турско лице“ је Кутузова обавестило о навикама другог човека империје, не пропуштајући ни ,,ситнице“ као што су: Ахмет-паша помало зна француски, на шта је веома поносан; шербет не може да поднесе и не седи на меким душецима. Треба ли уопште и рећи да је сусрет који је одржан следећег дана прошао у атмосфери пуног разумевања и срдачности, и да је све запањио изузетним љубазностима које су саговомици разменили?

КАДА ЈЕ током прве официјелне аудијенције везир, па и сам султан Селим, напоменуо да се руско посланство према Стамболу кретало веома лагано, Кутузову се отео одглумљени уздах, а онда је, као разлог изненадне слабости навео управо ону тегобу која је мучила и самог, иначе много млађег султана: севање у леђима и жигање у десном куку. Разговор је, како је и уобичајено, вођен преко „толмача“. Али на овом месту Кутузов је наступио сам и, изразивши султану саосећајно разумевање на добром турском, штедро је са њим разменио рецепте за ублажавање бола. Турци и даље нису схватали да је ту прорадио читав систем информација које је Кутузов сакупио, као и „специјалитети домаће кухиње“ и, наравно, професионално добро искоришћене ситуације.

Песник и реформатор Селим III ! Требало је да зна да „Ларионич“  ( Кутузов) није кренуо на пут док у његов зелени портфељ од сафијана нису легли најдетаљније описани портрети свих дворана и „карактеме особине“ самог султана! Султан није знао ни то да је преко двадесет младих људи, који су касније чинили окосницу војно-топографског бироа, инструираних од изванредног опуномоћеника, темељно снимало - а све за време спорог кретања према Стамболу преко дунавских кнежевина и европског дела Турске - планове насеља, места могућих војних утврђења (за случај да затребају, јер је политика ствар превртљива!), и уз помоћ разних ,,успутних“ извора прецизирало распоред снага које су окруживале султана.

ПОРОВЕРЕ ПОДАТАКА

КАДА је Кутузов  био именован да представља Русију у Турској није журио у Стамбол, зато што је најпре лично морао да провери сакупљене податке и да у Петербург пошаље извештај о склоностима и намерама турског посланика који је путовао далеко убрзаније (журио је да стигне пре мразева). Између особа које су спроводиле амбасадора Расих-ефендију кроз Русију, а које су препоручиле кримске мурзе ( титула кримских феудалаца), налазио се човек Кутузову добро познат, који је говорио и руски и турски језик - али за то и постоји ова врста службе... .

 СУТРА: РУСКИ ЛУКАВИ ГЕНЕРАЛ УЛАЗИ У СУЛТАНОВ ХАРЕМ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: "Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро"

СУДБИНА некада уме да се поигра са нама и доведе нас пред невероватна искушења. Некада морамо да донесемо важне одлуке које могу да нам промене ток судбине.

28. 06. 2024. у 20:02

Коментари (0)

ОСТАВКА? АЈДЕ, СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ... Прва изјава Пиксија након слетања у Београд