ФЕЉТОН - ШЕЗДЕСЕТ НЕПОТКУПЉИВИХ ГЕНЕРАЛА ИЗ РУСКЕ АРМИЈЕ: Активност француске шпијунаже натерала је Русе да стваре спољнообавештајну службу

Приредила и превела : Вера Хорват/Пише: Андреј Сахаров

04. 06. 2024. у 18:00

ФИГУРА Александра Ивановича Чернишева (1735-1857) је још увек у руској историографији обавијена измаглицом тајанствености.

ФЕЉТОН - ШЕЗДЕСЕТ НЕПОТКУПЉИВИХ ГЕНЕРАЛА ИЗ РУСКЕ АРМИЈЕ: Активност француске шпијунаже натерала је Русе да стваре спољнообавештајну службу

Михаил Богданович Барклај де Толи, творац руске контрашпијунаже, Фото "Википедија“

О њему су углавном писали у вези са његовим активним учешћем у отаџбинском рату (портрет Чернишева који је израдио Д. Доу и данас виси у галерији хероја рата из 1812. године у Зимском дворцу), као и у вези са тужним сећањем на кримски рат, који га је затекао на положају председника Државног савета.

Блистава каријера будућег светлог кнеза отпочела је када је лепотану - ађутанту из свите Александра I било свега двадесет и пет година, а била је повезана са иностраном обавештајном службом, која тек што је била установљена у Русији.

"Оцем" ове службе треба сматрати Михаила Богдановича Барклај де Толија, чији споменик и данас стоји на Невском проспекту у колонади Храма Св. Петра.

Тадашњи император Александар I именовао је Барклаја за војног министра у јануару 1810. године. До тог времена постало је јасно да је франко-руски савез, закључен јуна-јула 1807. године у Тилзиту (нека врста претходнице пакта Рибентроп-Молотов из августа-септембра 1939. године), "потрошен" као фактор привременог предаха и да нови рат између Француске и Русије постаје неизбежан.

ОД ФЕБРУАРА до априла 1810. године Барклај де Толи је цару послао серију белешки о неизбежности новог рата и о мерама заштите "западних делова Русије". Као прилози овим белешкама фигурирале су копије достава које су Наполеону слали његове дипломате и војни изасланици, добијене преко агената у Паризу; у њима се од децембра 1808. године провлачила једна те иста упорна мисао о томе да савез Француске са Русијом више не одговара овој првој.

Посебно место међу тим агенцијским документима заузимала је копија тајног извештаја Наполеоновог министра иностраних послова Шампањија. Суштина се, у најкраћем, сводила на следеће: "Наш савез са Русијом, без обзира на личне квалитете императора Александра, треба сматрати непоузданим и окончаним". Штавише, тврдио је Шампањи, зближавање Енглеске и Русије на основи супротстављања континенталној Наполеоновој блокади ,,не може бити одложено на дуже време". (Заиста, одмах после уласка "велике Наполеонове восјке" у Русију, Лондон и Петербург су закључили војнополитички савез.)

Због тога је, сматра Шампањи, Француска дужна да, не губећи време, створи моћну антируску војну коалицију, позивајући у "крсташки поход" на Русију не само своје формалне савезнике (Аустрију и Прусију), већ и Шведску, Турску, па чак и Кину. Сав овај огроман дипломатски посао, подвлачи министар, треба обављати у тајности. На површини треба да остане утисак Наполеонове привидне наклоњености руском цару.

ЧИНИ СЕ да је, упознавши се са Шампањијевим извештајем, Александар I прихватио "правила игре" и непогрешиво их се придржавао од пролећа 1810. године, па све до уласка "велике армије" у Русију. У исто време се у војним и дипломатским круговима Русије отпочиње са појачаним разрађивањем планова одбијања неизбежне Наполеонове агресије.

Већ крајем 1810. године у војном министарству били су састављени планови дислокације руских снага, који су произилазили из три могућа правца главног удара Наполеонове војске - на Петербург (преко Риге), на Москву (преко Минска-Смољенска) и на Кијев. На војним школама почела је убрзана припрема будућих официра, у артиљерији - хитна организација коњичких батерија (ово искуство је позајмљено од Наполеона), у наоружању - отварање радионица за израду оружја у неким од домаћих центара (Тула, Урал) и куповина већих количина оружја из иностранства,

Дипломатија је своје основне напоре усмерила на неутрализацију стварних и потенцијалних Наполеонових сарадника; као допуна класичној дипломатској служби, по достави Барклај де Толија цару, новембра 1810. године први пут у руској историји била је организована војно-дипломатска служба (обавештајна служба у иностранству) у лику војних агената (данас - аташеа), под дипломатским , "кишобраном", који су били убачени у руска посланства и мисије за Западну Европу, Балкан и Блиски и Средњи исток.

Стварање руске спољнообавештајне службе подстакла је и активизација француске шпијунаже: Наполеон 1810. године формира два важна обавештајна центра - политички и војни, у релативној близини руског пограничног простора. Политички је установљен у Варшави - престоници марионетског варшавског херцога, која од 1806. године улази у орбиту Наполеонове империје. На челу овог центра налази се резидент опат Л. П. Бињон; он је био потчињен Министарству иностраних послова Француске и водио је шпијунажу у пограничним областима - Литви, Западној Белорусији и Западној Украјини. Основне методе рада овог центра биле су испитивања трговаца, отварање и читање писама, саслушања заробљеника и дезертера, слање шпијуна у места где се граде утврђења, путеви, војна складишта...

ЦЕНТАР војне шпијунаже смештен је у Хамбургу, у штабу који је истовремено био и стан маршала Давуа. Његови задаци су још студиознији - обрада и повезивање материјала о руској армији, о њеним стратешким резервама, о квалитету припрема официрског корпуса, анализирање војног устројства и разних докумената која прате свакодневни војнички живот. Рад Давуовог и Бињоновог центра координирало је специјално информативно-статистичко одељење, оформљено почетком 1811. године при француском Министарству иностраних послова. На његовом челу налазио се искусни обавештајац Лелоран д'Лдевил који је дуго време провео на служби у француским дипломатским мисијама у Прусији и Русији и који је одлично говорио и немачки и руски језик (што је у то време представљало реткост не само међу Наполеоновим дипломатама и обавештајцима).

Наполеон никада није жалио новац који је трошио на шпијунажу. Али почев од 1810. године, постао је посебно дарежљив: само за тајну ставку војног начелства "за подмићивање странаца" 1810. године је било одвојено три милиона, 1811. пет, а 1812. већ десет милиона франака.

У војно-историјском архиву Москве сачуван је "реферат" о шездесеторици генерала руске армије, који је управо тих дана написао француски амбасадор у Петербургу (а који су ухватили агенти руске контраобавештајне службе). На том списку су: М. И. Кутузов, М. Б. Барклај де Толи, М. А. Милорадович, Д. С. Дохтуров и други будући хероји "ужаса 1812. године". Врло је интересантна белешка која је стајала наспрам сваког од ових шездесет презимена: "непоткупљив".

За Наполеонову обавештајну службу радили су француски гувернери, фризери, гувернанте, издавачи модних часописа, кувари у ресторанима и други који су изобилно населили домове руске аристократије и престоничних дворјана. Они су представљали најниже "пипке" Наполеонове шпијунаже...

Кина одмах иза Урала

ДОСТАВЕ "агената" Наполеонове обавештајне службе неретко су подсећале на пикантерије из рубрике "Веровали или не": "шпијуни" су час бркали Јарослав са Костромом, час Волгу са Западном Двином. На "карти" коју је саставио један од таквих "помоћника" Наполеонове обавештајне службе, одмах иза Урала је почињала... Кина! У великим центрима Русије ови шпијуни нису могли да сакупе много чисто војних информација, а њихови изласци на "лице места" (у рејоне дислокације војске) неминовно би довели до раскринкавања, нарочито када су војна дејства већ била у току.

 СУТРА: НЕВИДЉИВИ ФРОНТОВИ ФРАНЦУСКО-РУСКОГ РАТА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

Коментари (0)

Да ли знате шта су приватни дани на послу и која компанија нуди овај бенефит?