ФЕЉТОН - НЕВИДЉИВИ ФРОНТОВИ ФРAНЦУСКО-РУСКОГ РАТА: Тајни "војни агент" Александар Чернишев по Европи и формирао разгранату обавештајну мрежу

Приредила и превела : Вера Хорват/Пише: Андреј Сахаров

05. 06. 2024. у 18:00

ЈЕДАН од савремених историчара Наполеонове обавештајне службе, Зан Саван, у својој књизи "Наполеонови шпијуни" тачно запажа: један од главних разлога пропасти похода на Русију је тај што Наполеон није имао довољно добру шпијунску мрежу, која би омогућила француском генералштабу да објективно процени војно-стратешки потенцијал противника.

ФЕЉТОН - НЕВИДЉИВИ ФРОНТОВИ ФРAНЦУСКО-РУСКОГ РАТА: Тајни војни агент Александар Чернишев по Европи и формирао разгранату обавештајну мрежу

Фото: Слика Пјера-Пола Придона у Метрополитен галерији)

Истини за вољу, треба ипак признати да је међу "агентима--аматерима" било и талентованих људи. Један од њих је био познати француски археолог Жан Лајар. Он је од 1708. године руководио археолошким истраживањима у Персији. Наполеон је позвао археолога и, обећавши му знатну суму за наставак ископавања, замолио да се у Француску не врати обичним "европским" путем, него преко Каспија, па Волгом, са свраћањима у Москву, Петроград, Ригу и Варшаву.

Добивши сагласност, Наполеон је Лајару дао "упитник" - о пријемима регрута, о систему управљања руском армијом, о стању путева и мостова, о специфичностима руске климе и сличним стварима. У децембру 1810. године Лајар је Наполеону изручио захтеване одговоре, који су, заправо, обухватали неколико томова најдрагоценијих обавештајних информација. Када се упознао са њиховим садржајем, Наполеон је Лајара не само наградио орденом Легије части (разуме се, за "успехе у археологији"), већ му је и платио сва археолошка истраживања у Персији десет година унапред. Треба рећи да су управо Лајарови подаци о пролећним излоканим путевима задржали поход "велике армије" на Русију све до краја јуна 1812. године.

Најдрагоценије обавештајне податке Наполеон је добио од
познатог археолога Жана Лајара
 

ТАКВА је отприлике била ситуација на фронтовима тајног франко-руског рата, када је 5. октобра 1810. Барклај де Толи лично уручио пуковнику Александру Ивановичу Чернишеву тајну инструкцију првог "војног агента" у Западној Европи. Официјелно "покриће" његове мисије било је вођење "савезничке преписке" између Наполеона и Александра I, а фактички је Чернишев био обавезан да сакупља податке о припремама Француске и њених савезника за рат.

У суштини, то је била обавештајна служба аналогна оној коју је вршио Лајар у Русији, с том разликом што је за француског археолога то представљало једнократан посао, примерен индивидуалним могућностима археолога, а Чернишев је неуморно путовао по Француској и Европи од октобра 1810. до фебруара 1812. године, бавећи се оформљивањем широко разгранате и на дуге стазе планиране агенцијске мреже. Чернишев је успео да сјајно обави свој задатак, о чему, делимично, сведочи и судски процес над високим чиновником војне управе, Мишелом, у априлу 1812. године: Французи су са запањеношћу примили вест да је руски пуковник "возао" Мишела целе две године. Срећом, А. И. Чернишев се у то време налазио далеко од Париза. Да је био у њему, не би могао да избегне хапшење и најсуровију казну.

Фото: Википедија и Скриншот Јутјуб

Наполеон Бонапарта

КОНКРЕТНА анализа делатности Чернишева, агента и човека талентованог за врбовање, још чека свог истраживача, а ми ћемо само подсетити на двојицу "помоћника" првог обавештајца Русије - на не баш непознатог Таљерана и Наполеоновог маршала, од 1810. године. "в. д." краља Шведске Бемадоа, бившег револуционара, који је на својим грудима у својству "особеног знака" носио тетоважу "Смрт краљевима и тиранима!"

Фигуру Шарла-Мориса Таљерана-Перигора, тајног извештача Александра I, још је 1939. године детаљно описао академик Ј. В. Тарле у својој познатој књизи Таљеран. Ипак, кратко ћемо поменути неке од детаља из живота Таљерана, министра спољних послова и једног од аутора знамените Декларације о правима човека и грађанина 1789. године. Још у Тилзиту, припремајући текст франко-руског савеза 1807. године Таљеран је, тајно се сусрећући са руским царем, дао до знања како нипошто не саветује руским савезницима да верују "савезничким обавезама" његовог патрона. При другом сусрету Наполеона и Александра I 1808. године у Ерфурту, Таљеран је још отвореније изражавао свој скептицизам у погледу савезничких планова француског императора.

Тајне путују у Петербург

ШАРЛ-Морис Таљеран-Перигора је дефинитивно постао тајни агент Александра I у марту 1810. године, када је у Париз стигао тада још скромни чиновник руског изасланства за финансијске послове Карл Василијевич Неселроде - будући руски министар иностраних послова. Управо је тада у Петербург отишла копија тајног извештаја Наполеоновог министра иностраних послова Шампањија, која је имала назнаку "строго пов." и у којој се каже да савез са Русијом треба сматрати "непоузданим и окончаним". Копију је доставио пуковник Чернишев, који је од пролећа 1810. године клизио између две престонице као чунак на разбоју.

...Фебруара 1809. године у Париз долази министар иностраних послова и трговине Русије Н. П. Румјанцев. Таљеран тражи могућност сусрета са њиме и поверљиво му саопштава неке од тајни Наполеонове дипломатије. Маја исте године Таљеран упућује Румјанцеву у Петербург писмо, у коме саветује да се услови Тилзитског мира не поштују исувише строго у погледу континенталне Наполеонове блокаде против Енглеске. Академик Тарле налази само једно објашњење за издају "хромог ђавола": грамзивост, жудњу за богаћењем.

НЕГИРАТИ овај васељенски порок нема смисла, тим пре што је Наполеон јурњаву за "златним телетом" такорећи официјелно озаконио: у његовој армији је фактички већ од 1779. године постојао такозвани уговорни принцип. Сви видови војне делатности били су скрупулозно изражени у францима - колико, на пример, војнику припада за заробљавање непријатељског официра или знамења. Све је било "обрачунато": плата за лакше рањавање и теже губитке. Своју цену - у виду исплате компензације породици - имала је и смрт. Гарантована је социјална заштита у случају инвалидности; пензија се, кад смо већ код тога, исплаћивала и официрима и редовима.

Фото: Слика Пјера-Пола Придона у Метрополитен галерији)

Шарл-Морис Таљеран

Очигледно је да је постојала психолошка атмосфера за трговање не само војничком чашћу, него и дипломатским тајнама. Није случајно што неки савремени француски историчари главни разлог пораза "велике армије" на пољима Русије виде не само у снази руских бајонета, "генералу Мразу" или партизанском покрету, колико у товарима: напуштајући Москву, Наполеон је дозволио не само официрима, него и војницима да са собом понесу онолико "трофеја" колико свако од њих може понети. То је одмах уништило бојеву способност страшне армије: војници се више и нису толико борили, колико су се бавили заштитом напљачкане робе.

ИПАК, сматрати Таљерана невиђеном алом (мада су му за одате тајне добро платили; Таљеранове признанице на троцифрене суме у францима и фунтама стерлинга и данас је могуће видети у личном архиву Румјанцева у Централном државном архиву старих аката у Москви) било би очигледно упрошћавање. Таљеран, један од најбогатијих људи Француске, не би само ради новаца рескирао живу главу.

За одате тајне, које су допринеле неминовном поразу Француза,
Руси су добро платили

Биће да је исправнија друга претпоставка: Таљеран је, ако се тако може рећи, постао шпијун Александра I "из идејних побуда". Он је већ схватио да је Наполеон на почетку свог завојевачког похода, "закувавши" истовремено континенталну блокаду Енглеске, рат у Шпанији и припрему рата са Русијом, посегнуо за недостижним. Неминовни пораз човека невероватног частохлепља био је потпуно јасан политичару какав је био Таљеран.

У исто време, он није видео снаге унутар Наполеонове империје које би биле способне да свргну "Корзиканца" - лева (републиканска) и десна (монархистичка) опозиција биле су давно уништене, а у империји је владала најжешћа политичка репресија, и свргавање Наполеона, који се од националног миљеника број један претворио у непријатеља број један, могло је да дође само споља, као резултат војног пораза. Такав ударац је могла да нанесе само Русија; одатле, по свему судећи, и проистиче Таљеранова "помоћ" Александру I. А ако за такву "помоћ" још добро и плаћају - зашто се одрећи? Уз то, према свим европским законима, сваки рад треба да буде адекватно награђен...

СУТРА: ИДОЛ ПЕТЕРБУРШКИХ САЛОНА ПРОДИРЕ У НАПОЛЕОНОВ ШТАБ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: "Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро"

СУДБИНА некада уме да се поигра са нама и доведе нас пред невероватна искушења. Некада морамо да донесемо важне одлуке које могу да нам промене ток судбине.

28. 06. 2024. у 20:02

Коментари (0)

ОСТАВКА? АЈДЕ, СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ... Прва изјава Пиксија након слетања у Београд