ФЕЉТОН - ТАЈНЕ НЕМАЧКЕ ОФИЦИРСКЕ ШКОЛЕ У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ: Немци имали прецизне податке о стању, наоружању и расположењу у Црвеној армији

ПОЧЕТКОМ 1922. године, грађанин ,,Неиман“ ( Оскар фон Нидермајер) је поново допутовао у Москву. Овога пута са њим је био један од директора фирме Круп, Пол.

Оскар фон Нидермајер је конролисао програм производње оружја у Русији , Фото "Википедија"

У пратњи В. Л. Копа и представника ВСНТТ ( Највиши савет народне привреде ) обишао је московску фабрику Динамо и фабрику авиона у Филима, кратко боравио у Петрограду, на Путиловском и на бродоградилиштима, посетио Рибинску фабрику мотора и друге фабрике. Читава турнеја трајала је четири недеље.

По повратку су Нидермајер и Пол фон Секту поднели детаљан извештај који је овоме послужио као основа у преговорима са немачким индустријалцима.

Стална путовања су се и даље настављала. Кроз неколико месеци, заједно са официром генералштаба Чункеом (који се појављивао под псеудонимом Тајман) и стручњацима фирме Јункерс, он је поново у Совјетској Русији. Током контаката са начелником ВВС РККА (Војно-авијацијске снаге радничко-сељачке црвене армије)  Петром Барановим и сарадницима одговарајућих начелстава ВСНХ, решавана су практична питања развоја авио-индустрије. У време ове и следећих посета, ове „двоструке личности“, у Москви, био је постигнут и принципијелни договор о отварању немачких официрских школа у Совјетској Русији.

(Нидермајер, вероватно, чини омашку датирајући сусрет пред крај 1922. године, пошто је П. И. Баранов тек 1924. године био именован за заменика начелника војних авио-снага, а начелник је постао 1925. године. Крајем 1922. године, Нидермајер је могао да се сретне са Барановим као начелником Одбрамбених снага РККА и да са њим разматра проблеме јачања тенковксе индустрије.).

ОСКАР Нидермајер је убрзо именован за начелника службе генералштаба за руска питања.

Сфера његове делатности у оквирима совјетско-немачке војне сарадње се све више проширује. Мимо њега одсад не пролази практично ниједно више или мање озбиљно питање које се тиче СССР-а. По његовим речима, у задатак му је спадало да информише генерала Секта и начелника генералног штаба Хасеа о току радова на реализацији поменутог програма у Русији. Он је одржавао директан контакт са совјетским опуномоћеним представништвом у Берлину и два пута је путовао у СССР ради контаката са највишим руководиоцима Црвене армије, Наркомом иностраних  послова и ВСНХ.

Било је одлучено да се отвори неофицијелно војно представништво, које је и почело да функционише у Москви од 1924. године, под називом сталне комисије за контролу привредне делатности немачких концесијских предузећа на територији СССР-а. У тајним документима представништво се називало ,,Центар-Москва“ (,,Ц-МО“). У Немачкој је при генералштабу формирано специјално одељење ,,Центар-Берлин“ (,,Ц-Б“), коме је московски апарат тајног војног аташеа био директно подређен. Ц-МО је водио пуковник Лит-Томсен, али је фактички сав посао обављао његов заменик Оскар Нидермајер. (Лит-Томсен је био опозван 1927. године, а Нидермајер остаје на челу Ц-МО до 1931. године. ).

СУДЕЋИ по Нидермајеровим изјавама, генералштаб је пред Ц- МО поставио следеће задатке: контролу рада немачких војно-индустријских предузећа у СССР-у; оснивање школа за обуку немачких официра на совјетској територији; организацију експериментално-истраживачких послова везаних за конструисање новог наоружања; стално информисање генералштаба о актуелним војним питањима која се решавају у СССР-у.

И само набрајање наведених задатака већ показује да у својој делатности Ц-МО није могао а да се не сучели са совјетском контраобавештајном службом, која је штитила наше војне тајне без обзира на то ко је желео да их се домогне.

Треба рећи да до 1924. године ОГПУ није водио активну делатност по немачкој линији унутар земље. Ово би се могло објаснити наглим слабљењем војне обавештајне службе Немачке после њеног пораза у Првом светском рату, одсуством заинтересованих корисника информација и, отуд, и оскудним финансирањем. А најважније је што су Совјетска Русија и Немачка тежиле да развију политичку, економску и, како се види, војну сарадњу. Ипак, управо проширивање контаката по војној линији, при нескривеној намери немачког генералитета да обнови своју армију мимоилазећи Версајски уговор, логично је довело до јачања немачке обавештајне службе. Ево неких сећања која овим поводом износи начелник једног од одељења Хитлеровог Абвера (војне шпијунаже и контрашпијунаже), Ервин Штолце: „Руководство рајх-свера (генерал фон Сект) је, уз одобрење владе, сматрало неопходним да, упоредо са борбом против непријатељске шпијунаже, организује и војну обавештајну службу, како би било информисано о наоружању војних снага држава које могу постати потенцијалне противнице Немачке. Извршавање овог задатка било је препуштено бившем официру-обавештајцу... при штабу ‘Обер-Ост’ мајору Хемпу.“ Под његовим руководством стварао се нови обавештајни орган - Абвер. Занимљиво је да се у трећој секцији Абвера као заменик начелника појављује већ поменути мајор Чунке, који је касније заузео руководећи положај у Ц-ЕФУ.

НЕМАЧКА обавештајна служба почетком двадесетих година није имала потребе да врбује специјалне агенте у СССР-у, с обзиром на то да прикупљање потребних војних и економских информација у условима све развијеније сарадње није представљало никакав проблем.

Нема сумње да се са тим у везу може довести појава специјалног циркуларног писма ОГПУ из 1924. године (из године оснивања Ц -МО) које су потписали заменик председника Х. Јагода и начелник контраобавештајног одељења А. Артузов. Суштину писма одражава већ његов наслов - „О немачкој шпијунажи и борби против ње“. У њему се наглашава да је уочен огроман прилив немачких пословних људи - концесионара, индустријалаца, особа различитих делатности, који оснивају предузећа, друштва и представништва и са тих позиција обављају обавештајну делатност. „Примећено је - каже се у писму - да се кадровски састав ових предузећа регрутује претежно из редова бивших официра немачке армије, а посебно од официра бившег немачког генералштаба... На челу ових предузећа често се срећу лица која су раније живела у Русији и која су и пре револуције позивана на одговорност због сумње да се баве шпијунажом. Према постојећим подацима које смо добили из иностранства, штаб немачких фашистичких организација поседује прецизне информације о стању, наоружању, распореду и расположењу у нашој Црвеној армији.“

Производња наоружања

МНОГИ  детаљи тајних договара између Совјетске  Русије и Немачке у великој мери је превазилазило оквире Версајског уговора. Да би се избегло крајње непожељно разглашавање развоја војне сарадње, немачко војно министарство је образовало наводно независно индустријско удружење ГЕФУ, које је на себе требало да преузме финансирање и координацију активности за остваривање заједничког програма производње наоружања. Мајор немачког генералштаба Чунке формално је отпуштен из војне службе и постао је руководилац ГЕФУ.

 СУТРА: НЕВИДЉИВИ ДВОБОЈИ ИЗМЕЂУ НЕМАЧКОГ И РУСКОГ ШПИЈУНА 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - НЕВИДЉИВИ ФРОНТОВИ ФРAНЦУСКО-РУСКОГ РАТА: Тајни "војни агент" Александар Чернишев по Европи и формирао разгранату обавештајну мрежу

05. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ТАЈНИ ПАКТ НЕМАЧКЕ И СССР ПРОТИВ ВЕРСАЈСКОГ УГОВОРА: Заједничку производњу оружја Совјета са Немцима договарао је Лав Троцки

08. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИДОЛ ПЕТЕРБУРШКИХ САЛОНА ПРОДИРЕ У НАПОЛЕОНОВ ШТАБ: Чернишев је у руску престоницу послао масу тајних докумената изузетне важности

06. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ШЕЗДЕСЕТ НЕПОТКУПЉИВИХ ГЕНЕРАЛА ИЗ РУСКЕ АРМИЈЕ: Активност француске шпијунаже натерала је Русе да стваре спољнообавештајну службу

04. 06. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације