ФЕЉТОН - БЕЧКИ И КОМИНТЕРНИНИ СТЕРЕОТИПИ О СРБИМА: Пројекат о "српској земљи", као аутономији који је влада израдила 1940. није остварен

ТEЗА о тзв. великосрпском хегемонизму увелико је злоупотребљавана, преувеличавана, коришћена за подстицање што јачег отпора Београду, али и ради изазивања спољне интервенције у прилог решавању хрватског питања, у ствари за његову интернационализацију.

Владимир Ћоровић је стварање Бановине Хрватске оценио као трагедију "духа југословенства", Фото "Википедија"

Једном створена теза о „великосрпском хегемонизму" претварана је у трајну хипотеку, која траје до нашег времена. Механиком коришћења она је претворена у стереотип. Од ње се не одустаје, као да се полази од поставке да неистина сталном употребом постаје „истина", делотворна на свест, у смислу мобилизације хрватског национализма и свих антисрпских снага. Ако се има у виду аустроугарско порекло тезе о тзв. великосрпском хегемонизму, као виду борбе против Србије и ширења српског утицаја међу јужнословенским становништвом монархије пре, и нарочито после балканских ратова, онда не зачуђује да су њу прихватиле и после 1918. све антијугословенске и антисрпске снаге, како у земљи, тако и у иностранству. Нарочиту примену нашла је у политичко-пропагандном иступању ревизионистичких држава после закључења мировних уговора, реваншистичких снага у Немачкој и Коминтерне после њеног оснивања 1919. Коминтерна ће тезу о великосрпском хегемонизму развијати преко своје националне секције КПЈ, која је пуну деценију радила на разбијању Југославије (1925-1935) као версајске творевине, тамнице народа, државе српске буржоазије, у којој угњетачка српска буржоазија тлачи остале несрпске народе.

Могло се, међутим, говорити тек о србизирању Македонаца и бесправности албанске националне мањине која је посебно била експлоатисана од стране своје феудалне, земљишне аристократије са барјактарима на челу, који су улазили у компромисе са владајућим српским снагама, руковођени својим интересом, политичким и економско-социјалним.

РЕШЕЊЕ Споразума Цветковић-Мачек била су привремена, парцијална, недовршена, половична и закаснела. Нису задовољавала интересе основних сукобљених снага, а запостављала су остали замршени национални комплекс односа. Колико су била недовршена јасно се види из односа према територијалном разграничењу, питању компетенција и војске, па и поступка о даљем преуређењу Југославије. Бановина је створена десет година после завођења диктатуре, која се и поред обнављања политичког живота настављала у деформисаним политичким облицима. Споразум је био дело кнеза Павиа, који је радио под утицајем Британаца, руковођених својим мотивима. Мачек је против себе имао усташе који су притискали на издвајање из Југославије, а кнез након 1939. опструкцију целе српске опозиције која се стварањем Бановине Хрватске нашла ван политичке игре Мачековом оријентацијом да нађе решење у директном односу са представником круне. Споразум је довео до практичног раздвајања државе, духовне и фактичке поделе, чак и у спорту. Разарао је идеју народног јединства, будући да је био тешко прихватан од оних који су тешко доживљавали распад концепције о јединственој држави и нацији. Владимир Ћоровић гледа на Споразум као на трагедију „духа југословенства", које ће се наредних година обновити у виду „партизанског југословенства".

Хрвати су остварили одлучивање у Бановини, задржавајући утицај у осталом делу Југославије учешћем у влади. Разграничење није решило питање сабирања Срба у будућој јединици, нити Хрвата у Бановини Хрватској. У Бановини је остало 800.000 Срба, а у потенцијалној „српској земљи" око 600.000 Хрвата.

ПРОЈЕКАТ  о „српској земљи", који је влада израдила 1940, са задржавањем бановина ван хрватске и словеначке, као аутономијама, није остварен. Није формално створена ни Бановина Словенија (Дравска бановина). Тек септембра 1939. у Београду је образована комисија за израду Нацрта уредбе о Бановини Словенији, у коју су ушли Михаило Констатиновић, М. Крек и С. Мајцен. Демократи су сматрали да се српска национална територија треба омеђити пре избора. Такво мишљење изражавао је и проф. Правног факултета у Београду Михаило Илић. Комисија у саставу Михаило Константиновић, Ђорђе Тасић и Михаило Илић задужена је да сачини предлог Уредбе о „Српској земљи". У Српској јединици требало је да се нађу све територије ван Бановине Хрватске и Бановине Словеније, с центром у Скопљу. Седишта самоуправних области предвиђена су у Нишу, Новом Саду, Сарајеву и на Цетињу, са посебним органима власти у областима - обласном скупштином и обласним одбором. Аутономни органи „Српске земље" су Сабор и Земаљски савет, а политички представник земаљске владе у области „Велики жупан".

На крају је оправдано питање: да ли је Споразум био корак ка победи будућег екстремизма?

ХСС је после 1939. био изложен продору десничарских снага. Делимична решења Споразума, при констелацији нових односа међународних сила, могла су само појачати крајње захтеве усташких ултранационалиста. Клерофашистичка компонента освајала је све више од конкордатске кризе 1937, као особена појава, само донекле слична земљама тзв. медитеранског фашизма (Франковој Шпанији и Салазаровој Португалији), јер се радило о национално и верски хомогеним земљама, те Словачкој жупника Јозефа Тисе. Споразум је постигнут мимо усташа, али је објективно ишао наруку ултранационалистичким снагама, иако су га оне одбацивале као издају, очекујући агресију фашистичких земаља. Могућности федерализације Југославије завршиле су се у новој међународној ситуацији сломом државе, стварањем НДХ и других вазалних режима 1941.

МЕЂУНАРОДНИ положај Краљевине Југославије увелико је био отежан и пре почетка Другог светског рата у Европи, 1. септембра 1939, нападом Немачке на Пољску. После присаједињења Аустрије Немачкој, марта 1938, Југославија је за суседа на Караванкама добила Немачку. Априла 1939. Италија је окупирала Албанију. Ћелом дужином граница, од Охрида до Бојане, Југославија се тада граничила са фашистичком Италијом, која није престајала да ради на уништењу Југославије од њеног оснивања. Прокламована неутралност Краљевине Југославије у рату који је текао постајала је фикција једне мале државе, изнутра изроване, слабо наоружане, стешњене са свих страна силама њој супротних и непомирљивих интереса. Положај Краљевине изузетно се погоршао у пролеће 1940. године. После брзог пораза Пољске још теже је доживљен катастрофални пораз Француске. У рату против Немачке налазила се само Велика Британија, ишчекујући инвазију Острва. Британија очигледно није била спремна за рат, али њене вође нису ни помишљале да капитулирају. Политика Винстона Церчила била је спремна да у тој фази рата жртвује сваку владу и државу која би макар за тренутак успела да успори немачку агресију.

Приближавањем рата Балкану, британска политика све више је усредсређивала пажњу на активирање одбрамбених снага балканских држава да би се успешније одупрле Хитлеровој најезди. Са својим значајним геостратешким положајем у средишту Балкана и на ивицама средње Европе, Југославија је требало да постане бедем немачком продору. Обновљене су идеје о балканском савезу Југославије, Грчке, Бугарске и Турске. Но, заокруживање Југославије наставило се уласком првих немачких јединица у Румунију, августа 1940. године. Тиме су пред свршен чин стављене и Бугарска и Мађарска. Југословенска политика неутралности имала је све мање изгледа. Лавирање Југославије, с ограни- ченим пољем маневрисања, све више се сужавало, захваљујући промени ратне динамике, измењеном односу снага великих сила у корист Осовине, приступању Румуније, Мађарске и касније Бугарске Тројном пакту. Нападом Италије на Грчку, октобра 1940, рат се већ пренео на Балкан.

СЛАБЉЕЊЕ СРБИЈЕ

БРИТАНЦИ су подстицали преуређивање Југославије слабљењем српске превласти, у тежњи да се нађе равнотежа која би обезбедила чврстину државе изнутра, због предстојећег рата. Уместо стабилизације, дошло је до још веће дезорганизације, дефетизма, слабљења отпорне моћи државе и њених одбрамбених могућности. Велика Британија је у Југославији преузимала дотадашњу улогу Француске.

 СУТРА: НАМЕСНИЧКИ РЕЖИМ МЕЊА ОДНОС ПРЕМА СОВЈЕТИМА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "КНЕЖЕВ КУРИР" И ШАКА НАЈАМНИКА УЗИМАЈУ ВЛАСТ: Захваљујући "географском дисконтинуитету" око три милиона Срба живело је ван Србије

18. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УСТАШЕ И КЛЕРИКАЛЦИ У ЗАЈЕДНИЧКОМ СТРОЈУ: Сменом Стојадиновића 1939. кнеза Павле отвора нову фазу у српско-хрватским односима

17. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ ХРВАТА ПОД КОНТРОЛОМ ВАТИКАНА: На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену 1928. је донета одлука о разбијању Југославије

16. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације