ФЕЉТОН - ЛЕПЕЗА АНТИСРПсКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ЗЕМЉИ: Споразум Мачека и Ћана предвиђао је стварење персоналне уније Италије и Хрватске

НAJOПАСНИЈА терористичка антијугословенска и антисрпска организација био је усташки покрет, формално организован 1932. године у иностранству, под водством Анте Павелића који је напустио Југославију после шестојануарске диктатуре 1929. године.

Влатко Мачек је играо двоструку игру са Римом и Београдом, Фото "Википедија"

За усташе је Југославија била тамница народа, синоним српске хегемоније над хрватским народом, версајска творевина коју је требало срушити насилним путем. Као снаге екстремног национализма, усташе су долазиле у сукоб и са политиком Влатка Мачека, који се практично налазио на челу компактног, до стварање Бановине, хрватског националног покрета. Мачек се, за разлику од Стјепана Радића, ближио клерикалцима. Наглашавањем да је хрватски народ католички народ обезбеђивало се јединство готово целог хрватског народа у борби за добијање независности од Београда. Мачек је 1937. створио Блок народног споразума са србијанском опозицијом (демократи, земљорадници и Главни одбор радикала са др Мишом Трифуновићем), који се борио да режим принуди на преуређење државе на националним основама. Као и 1929, када је очекивао да постигне споразум са круном, Мачек је и 1939. оставио на цедилу Удружену опозицију, настојећи да постигне решење хрватског питања у споразуму са кнезом Павлом. Да би добио међународну подршку за свој програм решења хрватског питања, Мачек је слао емисаре на запад - у демократске и тоталитарне земље. Но, Милан Стојадиновић је развијањем добрих међународних односа са Немачком и Италијом, развијањем југословенско- италијанских и југословенско-немачких односа, блокирао подржавање хрватских захтева. На основу споразума са Римом, Стојадиновић је постигао повратак дела усташа у Југославију, са Милом Будаком на челу, рачунајући да ће их тако боље држати под својом контролом. У циљу постизања што бољег преговарачког положаја са кнезом, Мачек је преко својих људи, инг. Амадео Карнелутија и маркиза Бомбелеса, преговарао са грофом Ћаном.

РЕЗОЛУЦИЈА Хрватског народног заступства од 15. јануара 1939. већ је указивала на међународну страну хрватског питања. Италијани су покушавали да остваре свој утицај у Хрватској и спрече немачко мешање. Велика Британија је, пак, тежила да постигне снажењем Југославије тиме што би се она „изнутра ујединила". Мачек је користио и једну и другу страну да би извојевао што повољнију тактичку позицију за будуће преговоре са Београдом. Ова политика, колико год била схватљива, са политичке тачке гледишта, ипак је уносила фактор дефетизма и неповерења у српско-хрватске односе. Мачек је маја 1939. чак прешао дозвољену границу, преносећи преко Карнелутија Ћану да је Хрватска спремна да оствари своју слободу побуном против Београда. Сачињени текст споразума у Риму предвиђао је да ће Италија одредити Мачеку новчана средства за организацију унутрашње побуне. Без обзира што Мачек није потписао сачињени споразум, реч је о тражењу алтернативних решења ван постојеће државе која се не могу друкчије третирати него као велеиздаја. Но, Мачек је наставио разговоре са Београдом, који су довели до Споразума Цветковић - Мачек. Очигледно да и њему није одговарао Ћанов предлог да се после збацивања југословенских власти створи персонална унија са Италијом. Италијани су се, као што се види из сачињеног споразума од 26. маја 1939, обезбеђивали на тај начин што би влада под председништвом Мачека имала и једног италијанског намесника, док би министарства рата и спољних послова у прво време била заједничка са Италијом.

БУГАРСКА је тајно подржавала сепаратистичко-терористичку организацију Ивана Ванче Михајлова, односно врховизирани ВМРО (Унутрашња македонска револуционарна организација). Идеја слободне Македоније била је у „Јужној Србији" све распрострањенија. Аутономистичко-сепаратистички покрет узео је широк замах нарочито код омладине.

Званични фактори у Македонији бранили су официјелну тезу о „Јужној Србији" и самим тим олако поистовећивали отпор Македонаца посрбљивању са утицајем бугарске политике преко „македонствујушчих", који су га користили за разјаривање антисрпских страсти и потискивање сваке српске манифестације. Из извора се види да се у градовима Македоније све мање осећало да има Срба. Манифестације бугарске пропаганде огледале су се у јавном слушању Радио Софије. Македонци су напуштали стари српски обичај да славе славу и прелазили на прославу имендана. Певало се у славу „Германије" која треба да донесе слободу Македонији. Аутономистичко-сепаратистичке идеје продрле су и у македонско село. Очекивани су падобранци као ослободиоци од српског ропства. Ширена је психоза да ће приликом преврата који се очекивао сви Срби бити поубијани.  Владини повереници оптуживали су политичаре - изроде, који су се издавали за Србе, водећи антисрпску политику којом се издавала српска ствар у Јужној Србији, „Дедовини нашој, плаћеној стотинама хиљада српске најчистије крви". Они су оцењивани као егоисти, чак као злочинци према нашој Отаџбини, нарочито према нашој ужој Отаџбини - Моравско-вардарској целини. Освајањем македонског дијалекта све мање се говорило српски. Од владе се тражило да се уведе чврста и поштена рука, иначе ће бити касно. Овакво понашање подстицала је и бугарска пропаганда, која је тврдила да Македонија није изгубљена за бугарски народ и да у њој данас постоји здравији бугарски дух но што је икада био.

СИСТЕМАТСКО осиромашење Македоније изазивало је још већу мржњу према Србима. Српску политику заговарало је после 22 године само српско становништво, док је свуда надвлађивао аутономни дух. Војни обвезници отказивали су послушност или стављали до знања да ће се првом приликом предати. Војници - Македонци нису осећали ни трунку љубави према постојећој држави, очекујући жељно њен распад. Пораз који је претрпела Француска болно је одјекнуо код свих Срба у Македонији, за разлику од становништва јужно од Ристовца, који су иступали за противнике версајског диктата, то јест за Немачку, Италију и „Русију". Немачким победама радовали су се Бугари, Мађари и Македонци, а највише Македонци. Сваку немачку жртву осећали су као своју. Бивши министар грађевина радикал Милош Робић сматрао је да су Срби „мангупском политиком изгубили готово све на југу и чека се тренутак када ћемо дефинитивно изгубити све, створено крвљу толиких генерација српског народа".

Лепеза политичких и националних струјања показује да се све снажније испољавала македонска национална самосвест, коју су нарочито подстицали комунисти, као и лево крило ВМРО, полазећи од Македоније као посебног субјекта и самобитности македонског националног бића, истина у сазревању. Посебну струју чинили су „македонствујушчији" који су у Бугарској развијали пропаганду у прилог Македонаца као Бугара, подржавали ревизију границе и настојали да створе што јача упоришта за своје деловање у Македонији.

Аутономистичка струја је на бази неуспеха српске политике у Македонији и снажног пропагандног зрачења из Бугарске све више јачала у редовима омладине, грађана и постепено освајала и македонско село. На евентуални долазак Бугара гледало се као на национално ослобођење. Просрпска линија у Македонији је сасвим изгубила тло уочи Априлског рата, ослањајући се на званичну српску пропаганду и идеологију, на апарат власти, чиновништво српског порекла и српске политичке странке које су имале своје огранке на југу.

НЕМАЧКА АГЕНТУРА

АНТИЈУГОСЛОВЕНСКУ  и антисрпску политику, поред усташке организације Анта Павелића,  у Хрватској бановини, спроводила је Хрватска националсоцијалистичка странка др Стјепана Бућа, представљајући практично агентуру немачког конзулата у Загребу. Истицала се пропагандом немачког националсоцијализма и политике Трећег рајха, нападима на масоне, солунаше („солунџије"), „издајничке кретене" из редова хрватског народа који служе "робијашком загрљају Београда".

 СУТРА: БРИТАНЦИ ОРГАНИЗУЈУ ОТПОР СИЛАМА ОСОВИНЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРОБУЂЕНА РОМАНТИЧНА ПАНСЛАВИСТИЧКА ОСЕЋАЊА: Београђани су 6. јула 1940. поздравили долазак совјетског посланика Виктора Плотњикова

23. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СОВЈЕТСКИ САВЕЗ ПОЧИЊЕ ДА ПОДИЛИЗИ СЛОВЕНИМА: Успостављње дипломатских односа са СССР унело стрепњу међу руском емиграцијом

22. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАМЕСНИЧКИ РЕЖИМ МЕЊА ПОЛИТИКУ ПРЕМА МОСКВИ: Улога Русије у стицању независности била је дубоко урезана у свест српског народа

21. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧКИ И КОМИНТЕРНИНИ СТЕРЕОТИПИ О СРБИМА: Пројекат о "српској земљи", као аутономији који је влада израдила 1940. није остварен

20. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације