ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ОРГАНИЗУЈУ ОТПОР СИЛАМА ОСОВИНЕ: На тлу Југославије сукобљавале су се и обавештајне службе једне и друге велике силе

Др Бранко Петрановић

25. 07. 2024. у 18:00

С НЕМАЧКИМ притиском на Краљевину Југославију да се приклони Тројном пакту, од касне јесени 1940. растао је отпор антифашистичких снага да се не прихвати капитулација.

ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ОРГАНИЗУЈУ  ОТПОР СИЛАМА ОСОВИНЕ: На тлу Југославије сукобљавале су се и обавештајне службе једне и друге велике силе

Драгиша Цветковић и кнез Павле, Фото "Википедија"

Потицао је од опозиционих снага које нису прихватале спољну и унутрашњу политику кнеза Павла, представљајући продужетак борбе из времена владе Милана Стојадиновића и закључења споразума о стварању Бановине Хрватске, Српске православне цркве са патријархом Гаврилом Дожићем на челу, војних кругова, Српског културног клуба, истакнутих јавних радника антифашистичке оријентације, комуниста. Отпор против приступања Осовини имао је своје упориште у Србији, Црној Гори и међу српским народом.

Отпор се све јаче изражавао са немачким стезањем Југославије. Притисак на Југославију Хитлер је комбиновао са знатним концесијама које није учинио ниједној од држава које су раније пришле Осовини. Из тог времена сачувана је једна немачка оцена да се Немачка према Југославији понашала као према „примадони". Хитлеру је био циљ да избегне балканску војну кампању, ако се изузме помоћ Италији (план „Марита") чија је армија заглибила у рату са Грчком, из два разлога: прво, да не би везивао себи руке новом војном акцијом против Југославије која је могла утицати на почетак остваривања плана „Барбароса", то јест напада на СССР, који је био донет децембра 1940, и друго, како би сачувао целовити привредни организам Југославије који је већ увелико постао укалкулисани део немачке ратне економије. До ког степена су ишли Хитлерови уступци најбоље се може видети из Хитлеровог прихватања понуде Драгише Цветковића новембра 1940. године да се Југославији уступи Солун, уколико га Грчка изгуби. Југословенско  одбацивање идеје да се поседне Солун док се Грчка налазила у рату против Италије, што би практично значило промену стране у текућем рату и напуштање неутралности, није међутим значило да се излазак на Егејско море није прижељкивао уколико Грчка подлегне. У суштини, радило се о немачком уступку Србима, под формом проширења територијалних оквира Краљевине Југославије, јер је излазак на Егејско море био стари историјски сан Срба. Југославија би се поседањем ове велике луке осигурала да она не дође у руке Италије, која би могла затворити и последњи пролаз Југославије према југу.

НЕМАЧКИ притисак на Југославију да прекине са неутралношћу и пређе на страну Осовине, имао је за узврат британске противмере да „последњи балкански неутралац" - Југославија заузме антиосовинску позицију. Приласком Југославије Тројном пакту олакшала би се немачка агресија на Грчку и задао ударац британском експедиционом корпусу, урачунавајући избацивање Британаца из Европе. Немачкој би тиме пошло за руком да угрози британске империјалне путеве на Средоземљу, посебно у источном басену Медитерана. Британци су оживели стару замисао о стварању балканског фронта од Дарданела до Трста. Као што су Немци формално Југославији а практично Србима нудили Солун, Британци су у јеку кризе стављали до знања да су спремни да после рата подрже ревизију северозападних граница Краљевине Југославије према Италији, задовољавајући Словенце и Хрвате којима су српске аспирације према југу, Егејском мору, биле далеке и стране. Једна и друга велика сила комбиновале су притисак и уступке, обећања и претње, правиле војне и политичке рачунице; стизале су једна за другом политичке и моралне опомене кнезу и влади; Велика Британија и САД, које су је подржавале у балканској кризи, драматично су тражиле да се вође Југославије уздигну изнад дневне опасности и мисле на будућност. Претње и притисак Хитлера стицале су се истовремено са порукама енглеског краља, Винстона Черчила и председника Франклина Рузвелта кнезу и Драгиши Цветковићу.

Британска политика ширења утицаја у југословенском простору сударала се са супротном немачком политиком. Сем политичко-пропагандног одмеравања, на тлу Југославије сукобљавале су се и моћне обавештајне службе једне и друге велике силе. Појачана је и активност совјетске војно-обавештајне и уопште обавештајне мреже, која је деловала ван КПЈ, али и преко појединих чланова КПЈ који су радили за НКВД, што се у оно време сматрало највећим степеном поверења и части у редовима југословенских комуниста. Уз финансијску помоћ Коминтерне (Дмитриј Мануилски), Јосип Броз је уз помоћ Јосипа Копинича (Вокшин, Ваздух - псеудоними под којима се водио), његове помоћнице - жене Стеле (комунисте родом из Кавале) и адвоката Владимира Велебита, основао загребачки радио-центар као обавештајни пункт за Југославију, друге балканске и средњоевропске земље. Јосип Броз остваривао је везу с Москвом и курирским путем.

БРИТАНСКА обавештајна служба радила је на освајању политичког простора у Југославији, користећи политичаре који су били на британском платном списку: Вјећеслава Вилдера из Самосталне демократске странке (СДС), познатог као „пан Вилдер", који је уочи приступања Југославије Протоколу Тројног пакта пребегао у Грчку; Милоша Тупањанина, вође Савеза земљорадника после одласка шефа ове странке Милана Гавриловића за посланика Краљевине Југославије у СССР, иначе од раније познатог франкофила и англофила; војводе Илије Трифуновића Бирчанина, председника „Народне одбране". Из до сада познатих извора знамо да је Савез земљорадника примао од Британаца од јула 1940. новчану субвенцију од 5.000 фунти месечно. Мање субвенције примали су и Народна одбрана Илије Трифуновића, Самостална демократска странка (СДС), лист „Нова ријеч" Вјећеслава Вилдера, првака самосталаца, те Сокићева „Правда". Преко Савеза земљорадника Британци су у Југославију увозили оружје из Грчке, које је било смештено у централи Савеза земљорадника у Балканској улици у Београду, као и радио-станице. Оствариване су и везе са низом других српских политичара антифашистичке оријентације, као и делом официра, нарочито из ваздухопловства, међу којима је Британцима био најблискији бригадни генерал Боривоје Мирковић, оперативни извршилац преврата у ноћи 26/27. марта 1941. године.

МЕЂУ  британским обавештајцима у Југославији налазили су се људи који су дуго радећи у Југославији познавали историју и обичаје земље, успоставили познанства са утицајним привредницима, политичарима, војницима. Међу њима су се истицали: Бил Бејли, који је од 1928. радио у Трепчи; Дуан Т. Бил Хадсон, јужноафрички инжињер, запослен у подрињским рудницима од 1936. године; обавештајци који су деловали као дописници британских листова (Теренс Атертон и други).  Британци су користећи своје и југословенске новинаре, повезане са њиховим посланством у Београду или обавештајном службом, организовали излажење новина са снажном антинацистичком оријентацијом.  Обавештајци Велике Британије у Југославији су изводили или припремали диверзије на словеначким железницама, бродовима у Далмацији, рушењу Ђердапа да би се прекинуо транспорт Немаца из балканских земаља, пре свега нафте из Румуније (Плоештија). Због ових активности у неутралној земљи, Југославија је отказала боравак Британцу Јулијусу Ханау.

Припремане су саботаже на мостовима у Београду и Марибору, на железничкој прузи и друмовима на правцу Ниш - Цариброд и у Вардарској долини. Британци су за своје људе обезбедили радио-станице у Сушаку, Љубљани, Београду, Сарајеву, Нишу и Скопљу.

На тлу Југославије радила је организација Интелиџенс сервиса и СОЕ или Управа за специјалне операције (Special Operations Executive), којој се уочи рата на челу нашао Томас Мастерсон. Истовремено са овим апаратом обавештајне службе, у Југославији је радио и разгранати апарат Посланства и конзуларних органа у Загребу, Љубљани и Скопљу, укључујући и испоставе у Сарајеву и Сплиту. Британци нису бирали средства да потпале рат на Балкану.

ЖРТВОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

НЕПОСРЕДНО уочи Априлског рата, Британци су из разлога војне целисходности и својих прагматичних интереса, практично одустајали од југословенске целине, препоручујући повлачење Југословенске војске из простора северно од Саве и Дунава и концентрације целокупних војних снага на Дунаву ради пријема главног немачког удара. Британска политика искључиво се руководила тежњом да се Немцима запречи пут на југ, при чему су били спремни без и најмање сентименталности да жртвују сваког ко је томе могао допринети.

 СУТРА: ПРЕУВЕЛИЧАНА УЛОГА БРИТАНАЦА 27. МАРТА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15

Коментари (0)

БИЛА ЈЕ ЗАТОЧЕНИЦА ЗЕМУНАЦА 9 МЕСЕЦИ: Ко је Љиљана Буха коју у серији Сабља игра прелепа глумица?