ЧЕСТЕ ПОГРЕШНЕ ПРОЦЕНЕ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ: Суштина постојања тајних служби, сакупљање информација, највише доприноси њиховим грешкама

ЉУДИ чезну за објашњењем и поретком. Често им је лакше да поверују да моћници, макар и злонамерни, утичу на светска дешавања.

ПРОПУСТ Диверзија на „близнакиње“ највећи обавештајни неуспех у историји САД , Фото АП

Како су написали Санстеин и Вермеи:

„Привлачност појединих теорија завере, према томе, лежи у приписивању на други начин необјашњивих догађаја некој интернационалној акцији, као и устезању да се прихвати могућност да значајне кобне последице могу бити производ механизма невидљиве руке (као код тржишних сила или еволутивних притисака) или једноставно ствар среће, а не да је то било чији план.“

Насим Николас Талеб у чувеној књизи Црни лабуд каже да су људи збуњени стварношћу у којој нико не зна шта се догађа. Онда праве три погрешне претпоставке: „Суочен са историјом, људски ум открива три своје слабости. Ја их називам трио непрозирности. То су:

а. Заблуда о разумевању или како сви мисле да знају шта се догађа у свету, који је сложенији (или неуређенији) него што схватају;

б. Ретроспективно изобличавање као у ретровизору (историја изгледа јасније и организованије у историјским књигама него у емпиријској стварности);

ц. Прецењивање проверених података и хендикеп ауторитативних и учених људи, посебно када категоризују, односно „платонизују“.

Велики догађаји у људској историји су потпуно непредвидљиви. Нико се није надао ширењу хришћанства, ислама, каже Талеб: „Ко је предвидео да ће гомила коњаника за само неколико година проширити своје царство и исламски закон од Јужне Азије до Шпаније?“
Мало ко је захвалнији јунак теорија завере од обавештајних служби. У истраживању које је објавио Сцрипс–Хоwард 2006, око 36 одсто испитаника означило је одговор да су „федерални службеници или учествовали у нападу на Светски трговински центар или нису ништа предузели да се он спречи.“

Многи Американци верују да је брзи продор крек кокаина у велике градове САД плод деловања ЦИА, која је пустила никарагванске дилере да увезу ту дрогу. ЦИА је добила новац, као и контрареволуционари у Никарагви, а црни Американци су додатно подјармљени помоћу крека.

У СТВАРНОСТИ, тајне службе ретко успевају да организују дуготрајне завере. Не само да не могу да управљају будућим догађајима већ често погрешно процењују и догађаје из прошлости и садашњости. Неке од тих заблуда су општеважеће за све људе. То је оно што је Талеб назвао „наративна заблуда“. То значи да смо склони сажетим и јасним причама. Чињенице сагледавамо као ланце узрочно-последичних догађаја. Један од директора ЦИА Вилијам Кејси (Цасеy) је 1985. године изјавио „Чињенице могу да збуне“. Што је више информација, то је више „шумова“ који се бркају с правим информацијама. Истраживач Словик је извео експеримент с кладионичарима. Показало се да кладионичари нису давали тачније процене када су добијали више података. Али су зато били уверени да више погађају. Дакле, оно што је сама суштина постојања тајних служби, сакупљање информација, највише доприноси њиховим грешкама. Зато, сматра Талеб, ЦИА постиже бедне резултате, посебно када се имају у виду уложена средства. С њим се слажу и истраживачи обавештајних служби Олдрич и Касуку.

Средства уложена у цивилне и војне обавештајне службе САД износила су 2011. године више од 80 милијарди долара.  Те године је, према сајту Светске банке, друштвени производ Србије био мањи од 50 милијарди, БиХ мањи од 20 милијарди. Исте године Авганистан, са око 30 милиона становника, имао је друштвени производ као БиХ. У то време огроман део ресурса америчке обавештајне заједнице трошен је на Авганистан. Ако знамо да су све плате и примања у некој земљи само део друштвеног производа, онда увиђамо да су Американци вероватно више трошили на обавештајни рад у Авганистану него што су зарађивали сви Авганистанци. На крају су људи у пиџамама и папучама протерали Американце из Авганистана. Толико о обавештености...Остаје питање да ли би било боље да су те милијарде уложене у школе, болнице, путеве и пруге уместо у шпијунирање? Поврх свега, на тај износ морамо додати милијарде долара вредно оружје и технику које су Американци издашно поделили својим авганистанским савезницима, а ови их проследили талибанима. Какви су то намуњени амерички шпијуни који не примете да стотине тенкова и хеликоптера завршавају на другој страни? Или, ако су приметили, какви су њихови заповедници који „занемаре“ ту ситницу?

И КОМИСИЈИ која је истраживала напад од 11. септембра закључила је да је до тог највећег обавештајног пропуста у историји САД дошло због неуспеха да се „повежу тачкице“. Како каже Елејн Камарк (Камарцк) у извештају за Брукингс институт, комадићи слагалице су били расути по америчкој администрацији, али нико није био кадар да их повеже, поготово не на време. Једна од аналитичарки ЦИА у АЛЕК станици, задуженој да прати Бин Ладена, казала је нешто слично у документарном филму о хватању овог америчког архинепријатеља. Рекла је да су врло ретки аналитичари који су у стању да повежу податке. Надзорник над ЦИА аналитичарима који је касније управљао целом Агенцијом Џон Маклафлин (МцЛаугхлин) упоредио је повезивање обавештајних података с мађионичарским триковима. И сам је користио те трикове за обуку својих агената. Невоља с таквим ставом је у чињеници да мађионичарски трикови подразумевају варање публике. У овом случају, у публици су Бела кућа, Конгрес, Стејт департмент и Пентагон.

Обавештајне агенције не само да нису сложиле слагалицу него нису успеле да повежу различите делове америчке администрације. Стејт департмент је био надлежан за визе, али није приметио да су визе и пасоши отмичара делимично фалсификовани. ЦИА јури „лоше момке“ у иностранству, ФБИ унутар САД. ЦИА је пратила двојицу отмичара, али није о томе обавестила ФБИ. Трећи је ухапшен због визног прекршаја. ФБИ је запазио да он учи да вози авион, али не и да слети. Овај податак није послат кроз ланац команде. Осим тога, америчка обавештајна заједница била је заостала у совјетском времену. Не само да је било врло мало преводилаца са арапског него су још увек очекивали борбу с монолитом као што је СССР, а не нову претњу асиметричног рата. Наводно су последњих двадесет година сви делови администрације усвојили политику „видиш нешто, пријави“.  

ЈЕДАН од покушаја да се систематизују разлози због којих обавештајци греше начињен је још пре више од четрдесет година. Ево неких од тих разлога: Врло је тешко рећи шта је успех, а шта пораз у тајном раду. Један ветеран Форин офиса који је радио пре и после оба светска рата рекао је како су му сваке године долазили песимисти и паничари да кажу како је рат неизбежан. Он је говорио да није. Погрешио је само два пута, 1914. и 1939. године.

Те две грешке су важније од четрдесетак исправних годишњих прогноза. Друго, успешна процена може да утиче на непријатеља да промени планове јер су проваљени.

Велики проблем је убедити доносиоце одлука да су обавештајни подаци тачни. Најпознатији такав пример је напад на СССР 1941. године. Стаљин је добио много најава за тај напад, од којих су неке садржале и тачан сат. У једном тренутку имао је више од 100 извештаја о нападу, од којих је десетак било врло детаљних. У мају 1941. Зорге је из Јапана јавио тачан број немачких дивизија у предстојећем нападу. У јуну су немачке дипломате повукле породице из Москве и почеле да спаљују документацију амбасаде. На пример, шеф спољне обавештајне службе НКВД Павел Фитин написао је 17. јуна 1941. извештај Стаљину да се напад може очекивати сваки час. Стаљин је руком на маргини извештаја написао да „извор“ који то тврди може да се носи у материну. Фитин није кажњен за ову лошу вест, али је Иван Проскуров, шеф војне обавештајне службе од 1939. до 1940. који је инсистирао да Стаљину увек говори истину, стрељан октобра 1941. Његов наследник Филип Голиков прилагођавао је извештаје Стаљиновим очекивањима.

ПОДИЛАЖЕЊЕ "ГОСПОДАРУ"

ЛАВРЕНТИЈЕ  Берија, шеф злогласне тајне полиције НКВД, је подилазио свом „господару“ другу Стаљину. Тачно дан пре напада обавестио је Стаљина: „Још једном инсистирам да се повуче и казни наш амбасадор у Берлину Деканосов, који ме засипа ‘извештајима’ о наводним Хитлеровим припремама за напад на СССР. Известио ме је да ће тај напад уследити сутра (…) Али ја и моји људи на уму непоколебљиво имамо ваш (Стаљинов) мудри закључак: Хитлер нас неће напасти током 1941.“

 СУТРА: ИРОНИЈА СУДБИНЕ: СТАЉИН ЈЕДИНО ВЕРОВАО ХИТЛЕРУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ТРИ РАЗЛИЧИТЕ ЛИЧНОСТИ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА У РАТУ: У нашој јавности овај командант краљеве гарде остао је познат као двоструки издајник

15. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ПРЕСУДА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ ПРЕПУНА НЕЛОГИЧНОСТИ: У хватању, суђењу и погубљењу генерала Михаиловића учествовали су искључиво српски комунисти

14. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ОБАВЕШТАЈНА САЗНАЊА ДОНОСЕ ПОСЕБНЕ МОЋИ: Цела прича о породицама Буш, Алијев и инокосном Путину има смисла у контексту тајних служби

17. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ГАЈЕЊЕ СТРАХОПОШТОВАЊА ПРЕМА ТАЈНИМ СЛУЖБАМА: Душан Попов је одиграо велику улогу у замршеним шпијунским играма Другог светског рата

16. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације