ЦИА НАМЕШТА НАЈПРЉАВИЈЕ ИЗБОРЕ У ИСТОРИЈИ ИТАЛИЈЕ: Рецепт с куповином избора и политичара, први пут је испробан у Италији

СКЛОНОСТ ЦИА ка тајним и насилним операцијама донекле је произилазио из структуре те агенције. Говорило се да је у првим данима пола ЦИА дошло са елитних факултета (звали су их „кампус“).

ХЛАДАН РАТ Алан Далес, шеф ЦИА од 1953. до 1961, регрутовао је нацисте за своју службу ,

Џефри Џонс је тачно израчунао колико. До шездесетих година 28 одсто руководства ЦИА студирало је на три најбоља америчка факултета (Харвард, Јејл, Принстон). То је знатно више него у врху савезне администрације САД, где је тај проценат износио „само“ 19 одсто. Међутим, док су у „кампусу“ били колеџ-типови с лулом међу зубима, половина других агената су, према књизи Ф.С. Сондерс Who Paid the Piper?,  били полицајци и/или разбојници који нису схватили да се рат завршио. Њихов начин размишљања био је близак „јастребовима“, посебно генералима жељним ратне славе. Алан Далес, шеф ЦИА који је био иза неких од најтежих злочина, као што је Гватемала, не само да је потекао са универзитета из Лиге бршљана него је био председник америчког ПЕН центра, додуше као припадник ОСС. Пре њега то је био и нобеловац Џон Голсворти, и Салман Ружди, велики писци Артур Милер, Сузан Зонтаг. И из светских, а и из наших ратова знамо да интелектуалци често не заостају у злочинима.

Видели смо ране, пропале покушаје збацивања влада на Балкану. Сада ћемо видети изборну муљажу у демократској држави, савезници САД. За разлику од Румуније и Албаније, тајне радње ЦИА у Француској, Италији и касније Гватемали спровођене су у демократским режимима. У Европи је петљање ЦИА у политички живот оправдавано тезом да предстоји напад СССР на Западну Европу. Комунистички пуч у Чехословачкој фебруара 1948. изазвао је озбиљан страх од рата на Западу. Конгрес је брже-боље изгласао Маршалов план помоћи обнове Западне Европе у априлу 1948. године. Убрзано је спајање три зоне западних савезника у Немачкој у будућу Савезну Републику Немачку.

На југу Европе букнуло је „црвено пролеће“ (primavera rossa), јачање левих, посебно комунистичких снага. Многи у САД су се забринули да би Совјети могли да преко италијанских комуниста превуку Италију у своју сферу. Магазин Tajm је 22. марта 1948, месец дана пред италијанске изборе заказане за 18. април, објавио чланак под насловом Италија: Судбоносни дан. У том чланку пише да ће вероватна победа левице на тим изборима бити „ивица катастрофе.“ Три главне снаге бориле су се на изборима. Де Гаспери и његови демохришћани (DC), Палмиро Тољати на челу Народног демократског фронта (FDP), углавном комунисти, и Иван Матео и његова Партија социјалистичког јединства (SU). Италијански историчар Вентреска је написао да је кампања 1948. била „најострашћенија, најважнија, најдужа, најпрљавија и најнеизвеснија изборна кампања у италијанској историји“. Пред саме изборе остали су само демохришћани и комунисти.

Демохришћанска пропаганда је тврдила да „у комунистичким земљама деца шаљу родитеље у затворе, а родитељи једу своју децу“, пренео је Тајм 19. априла.

Демохришћани су и обилато користили цркву за своје изборне поруке.

Американци су се те 1948. године први пут су се умешали у неке европске изборе.

Италијани су у САД подстицани да у свој завичај пишу милионе писама у којима су позивали рођаке да гласају за демохришћане. Према сведочењу функционера ЦИА Марка Вајата (Wyатт), поделили су џакове пара демохришћанским политичарима. Вајат је процењивао да су и Совјети давали комунистима осам до десет милиона долара месечно. Ипак, Американци су имали више новца.

ЦИА је успела да за себе измузе пет одсто новца од Маршаловог плана намењеног обнови Западне Европе. Рецепт с куповином избора и политичара први пут је испробан у Италији, али је коришћен и у неколико наредних деценија. Почетком седамдесетих година део новца ЦИА је одлазио неофашистима. После неуспешног покушаја неофашиста да изведу државни удар 1970. године, ЦИА је престала са уливањем готовине у италијанску десницу.

Убрзо је ЦИА отишла корак даље од ових ненасилних метода. Крајем 1947. гушила је генерални штрајк у Марсеју уз помоћ корзиканске мафије. У Италији је отишла још даље.

Тамо су почели оружани улични сукоби левичара и десничара. Укључила се и мафија. На Сицилији је створен круг вендете после масакра над комунистима у месту Портела дела Ђинестра, где су мафијаши напали првомајску поворку 1947. и убили 11 људи. Бивши партизани су започели осветничких акција против мафијаша.

Италијанске безбедносне службе су претпоставиле да је првомајски напад предводио млади дон Салваторе Ђулијано, који је сарађивао са Американцима приликом искрцавања на Сицилију 1943. године. До Ђулијанове сарадње са америчком војском, пре свега морнарицом, дошло је посредством главног боса њујоршке мафије Лакија Лучијана.

Лучијано је као бајаги протеран у Италију. Ђулијана је убио бивши партизански командант пуковник Уго Лука, лични пријатељ вође комуниста Луиђија Лонга. А Салваторе Ђулијано, захваљујући италијанским филмовима, постао је  познат у Италији и у свету.

Питање је да ли је било користи од ових мрачних послова ЦИА на италијанским изборима 1948. године. Џефри Џонс тврди да би демохришћани вероватно победили и без тајних операција. Верници у Италији су ионако били антикомунисти. Други део италијанске јавности био је намамљен шаргарепом Маршаловог плана. Џон Л. Гедис цитира Рејмона Арона, једног од најдовитљивијих противника комунизма. „Ја сам потпуно уверен“, говорио је Арон, „да за једног антистаљинисту нема другог прибежишта осим прихватања америчког вођства.“

Сицилијанска мафија је Американцима узела данак у крви две деценије касније када је експлодирала трговина дрогама. Ни то неће проћи без ЦИА.

СКОРО да је било немогуће продрети иза „гвоздене завесе“. Френк Визнер није имао стрпљења за шпијунажу и процену обавештајних података. Њему се чинило да је лакше поткупити неког локалног политичара или организовати државни удар. Визнер је нагомилао војну опрему вредну четврт тадашњих милијарди долара, спремљену за тајне операције и побуњеничке армије. Данас је то нешто више од две милијарде. У свакој од 47 ЦИА испостава широм света један шеф је радио на шпијунажи, други на тајним операцијама. То двојство послова водило је у сукобе око моћи, отимање агената и узајамне преваре.

Требало је пронаћи вође антикомунистичких легија у земљама совјетског табора. С комунистичким режимима то није ишло лако.

Још пре Албаније, ЦИА је покушавала да убаци наоружане групе у СССР, тј. Украјину. Нико не зна шта је био циљ ове акције. У Албанији су се надали да ће оборити режим Енвера Хоџе. Јесу ли заиста били толико потопљени у своје илузије да нису видели да је бацање група падобранаца у СССР као сипање шаке соли у море? У Украјини су нашли неког Миколаја Лебеда, који је у рату водио батаљон „Славуј“ на нацистичкој страни. Тај Миколај или Микола је још пре рата убио пољског министра унутрашњих послова. Америчко министарство правде је Лебеда сматрало ратним злочинцем јер је убијао Украјинце, Пољаке, а нарочито Јевреје. Алан Далес, будући шеф Агенције, молио је имиграционе власти да не протерају Миколаја јер је „од непроцењиве важности за Агенцију“. Још је гори био нацистички генерал Рајнхард Гелен (Gehlen), шеф Вермахтове обавештајне службе на Источном фронту. Он ће касније бити дуговечни председник Савезне обавештајне службе (BND) Западне Немачке. Подразумева се да је окупио своје ратне камараде.

Још се не зна колико је фантомских војника ЦИА страдало у Украјини. У јесен 1949. посада пребеглог мађарског цивилног авиона превезла је у Украјину прву групу диверзаната.

Американац српског порекла учио их је како да скоче падобраном и под пуном ратном опремом на непријатељску територију, као што је он то радио у рату. Може бити да је то био Џорџ Мусулин. Одмах су похватани. Совјети су их терали да шаљу лажне вести како је све у реду и да траже још оружја, новца и људи. После су их побили. Након пет година овај програм је обустављен.

МАНИПУЛИСАЊЕ У ИМЕ ИМПЕРИЈЕ

У СВОЈОЈ књизи Ф.С. Сондерс Who Paid the Piper?  тешко оптужује интелектуалце са Харварда, Јејла, и Принстона који су били ангажовани у ЦИА: "Исти они људи који су читали Дантеа и  који су били научени грађанским вредностима регрутовали су нацисте, манипулисали резултатима демократских избора, давали ЛСД несвесним субјектима, отварали пошту хиљадама Американаца, збацивали владе, подржавали диктатуре, правили завере за убиства, осмислили Залив свиња". У име чега?, питао се и критичар Даг Хенвуд (Henwood). "Не у име грађанских вредности већ у име империје", закључује он.

 СУТРА: ЦИА ПРИКАЗУЈЕ НЕУСПЕХЕ КАО СВОЈЕ ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОДНЕЛЕ НА ХИЉАДЕ ЖИВОТА: Годину након оснивања ОСС службе Американци су ангажовалу 42 дипломца са Јејл универзитета

21. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 20

БРИТАНСКА ТАЈНА СЛУЖБА ПРИСВОЈИЛА ПУЧ 27. МАРТА: Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима

20. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ЗАПАДНА СРБИЈА НАЈВЕЋА ОСЛОБОЂЕНА ТЕРИТОРИЈА: Хајнрих Химлер још 1942. у Михаиловићу препознао највећег балканског непријатеља сила Осовине

13. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 24

СРПСКИ КВИНСЛИЗИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: У Краљевини Југославији осим Срба и Словенаца, остали народи били су пронемачки настројени

09. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације