ЦИА ПРИКАЗУЈЕ НЕУСПЕХЕ КАО СВОЈЕ ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ: ЦИА је једине резултате, у тајним операцијама, имала по слабим земљама Трећег света

НA ДАН пропале мисије у Украјини Совјети су детонирали прву атомску бомбу. Једна авионска посада је у прелету преко Аљаске детектовала повећани ниво радиоактивности.

ОПРЕЗНОСТ Генерал Бедел Смит био је један од шефова ЦИА, Фото "Википедија"

Има разних мишљења колики је промашај то превиђање совјетске атомске бомбе. Џефриз-Џонс каже да су промашили „свега“ 16 месеци јер су прву совјетску атомску печурку предвидели за 1951. годину. Вајнер наводи анализу ЦИА од 20. септембра 1949. у којој се самоуверено тврди да Совјети неће имати бомбу још четири године. Три дана касније, Труман је обзнанио свету да Совјети имају бомбу.

Још горе грешке прављене су у Азији. Није највећи тамошњи пропуст ЦИА што није успела да убедљиво обавести председника о избијању Корејског рата. Тамо се ЦИА ослањала на јужнокорејске и Чанг Кај Шекове изворе, који су углавном лагали да би нешто зарадили.

Једини поуздан извор података био је изврсни систем за дешифровање порука између Москве и Далеког истока. Пред избијање рата совјетска кртица у редовима ЦИА успела је да се убаци у центар за дешифровање у Арлингтону, предграђу Вашингтона. То је био лингвиста Вилијам Волф Вајсбанд (Weisband). Нови шеф ЦИА генерал Бедел Смит схватио је да се нешто дешава са системом за дешифровање и обавестио Белу кућу. Након тога је основана Национална безбедносна агенција, највећа америчка владина обавештајна агенција.

Френк Визнер (Wisner), први амерички агент који је од септембра 1944. успоставио односе са совјетским официрима и обавештајцима, убацио је хиљаде агената у Кину и Северну Кореју с намером да подрже непостојећи или измишљени покрет отпора. Сви су нестали.

Највиши Визнерови руководиоци на терену, као шеф испоставе ЦИА у Сеулу, и сами су слали измишљене информације. У пролеће 1951. Визнер је окупио 1.200 севернокрејских избеглица на острву Јонг до (Yong do). Њихов командант је био Ханс Тофте, ОСС ветеран који је боље лагао своје претпостављене него непријатеља, каже Вајнер. Ови људи су имали три задатка: да прикупљају обавештења, да буду герилски борци и да спасавају оборене америчке ваздухопловце. Нико од њих није преживео, али је Тофте послао одличан извештај о свом успеху. Визнерови официри су у Северну Кореју убацили 1.500 агената који су редовно слали извештаје. Њима је руководио шеф ЦИА испоставе у Сеулу пуковник Хени (Haney), који није знао корејски, као ни 200 других Американаца из његове испоставе. Зависили су од локалних агената. Хенија је заменио Џон Лимонд Харт. За три месеца, до краја 1952. године, Харт је схватио да су сви корејски агенти или измишљали извештаје или радили за комунисте. Бедел-Смит, шеф ЦИА, рекао је Харту да не може да дозволи да друге гране америчке владе виде како ЦИА није способна да прикупи информације о Северној Кореји. Хартов извештај је забашурен, а ЦИА је своје упадање у заседу приказала као стратешки маневар. Следећи шеф ЦИА Алан Далес убеђивао је чланове Конгреса да ЦИА контролише значајне елементе покрета отпора у Северној Кореји.

Пуковник Келис, Визнеров шеф за парамилитарне операције, послао је узбуњивачко писмо Белој кући у којем је написао да не постоји покрет отпора под контролом ЦИА. На несрећу стотина палих агената, писмо је послато после рата.

Тако је ЦИА започела своју праксу приказивања неуспеха као победе. На непостојећу „фантомску војску“ потрошено је 152 милиона долара, нешто више од данашње милијарде.

Сакривена је чињеница да су скоро све информације о Корејском рату биле исфабриковане или измишљене.  На срећу ЦИА, постојале су слабе државе Трећег света, где је Агенција могла да се игра господара судбине.

ЦИА је једине успехе у тајним операцијама имала по слабим земљама Трећег света. Прва два таква „успеха“ су обарање легално изабраних демократских режима у Ирану и Гватемали. То су тужна сведочења грехова ЦИА и рани примери америчких предрасуда о Трећем свету.

Одбрана хришћанских вредности није била само мотив америчке политике у борби против исламског тероризма, почетком 21. века, већ и педесетих година. Тако је 1954. године у Заклетву застави додат део „под Богом“. Две године касније је фраза „У Бога верујемо“ постала мото САД и убачена је на амерички новац. […] Дипломата Ендру Килгор (Killgore), који је службовао у Ирану, овако је описао државни удар у Ирану. ЦИА се деценијама хвалила да је свргавање демократски изабране владе у Техерану 1953. године њен велики успех. Демократски изабрани ирански премијер Мосадек је желео да национализује иранску нафтну индустрију, коју су контролисали Британци. Мосадек је исто тако настојао да власт припада парламенту, Меџлису, а не шаховом двору. Британска Anglo-Iranian Oil Company(AIOC) је 1949. године са шахом постигла још повољнији уговор за себе. Исте године шах је покушао да лажира изборе. Започеле су демонстрације из којих је изникао Национални фронт. Мосадек се наметнуо као вођа те организације. Треба напоменути да комунистичка партија Тудех није била део Националног фронта. Мосадек је до 1951. постао премијер и потписао закон о национализацији нафтне индустрије.

Британци су одмах кренули на Мосадека. Њихова борба се одвијала на три колосека. На првом колосеку су покушавали да измене закон о национализацији путем међународне арбитраже. На другом колосеку су уводили економске санкције Ирану. Трећи колосек ће постати кобан за Иран. Британци су се спремали да збаце Мосадека са власти. То је требало постићи тајним акцијама. Једна од таквих акција била је подршка пробританским политичарима. Њихов кандидат за премијера чак и пре доласка Мосадека на власт био је Саид Зиа Табатабаи (Tabataba’i).

Американци су у почетку подржавали Мосадека и дипломатско решење кризе. Њихова главна брига била је комунистичка Тудех партија. Од 1948. године имали су тајни програм БЕДАМН. За разбијање Тудех митинга чак су ангажовали уличне банде. У оквиру „црне пропаганде“ настојали су да окрену Иранце против Тудеха. Агенти провокатори су се представљали као Тудех активисти и нападали џамије. ЦИА се временом окренула против Мосадека. У Националном фронту су потплатили неколико вођа да раскину с Мосадеком.

У новембру 1952. британске дипломате су напустиле Техеран. Американци су преузели иницијативу. Важну улогу је одиграо долазак Ајзенхауерове администрације почетком 1953. Републиканац Ајзенхауер је своју председничку кампању заснивао на обећањима да ће преокренути млаку политику демократе Трумана према комунистима. Три важна човека су се договорила око државног удара. То су били шеф ЦИА за тајне операције Френк Визнер, Балканцима познат одраније. Ту је био и будући шеф ЦИА Алан Далес. Као Визнеров човек за Средњи исток, организацију пуча је преузео Кермит Рузвелт, иначе рођак оба председника Рузвелта. Започела је операција „Ајакс“, свргавања Мосадека.

Страх највиших руководилаца ЦИА од иранских комуниста није био оправдан. Специјалисти на терену сматрали су да Тудех нема шансе да преузме власт. Последња демократски изабрана влада Ирана збачена је 19. августа 1953. због комунистичке опасности која није била стварна. ЦИА је и у припремама пуча наставила са црном пропагандом. У Техерану је организовала лажне комунистичке демонстрације да би изазвала страх. Занимљиво је да су за демонстрације против Мосадека регрутовани и дизачи тегова, што нас подсећа на нека наша искуства. Ален Далес је уживао у романтичној причи о тријумфу ЦИА, која се раширила по Вашингтону као шумски пожар. Американци су после пада Мосадека наставили да подржавају ауторитарни режим у Ирану. Дугорочна последица је била лоша за САД.

УГРОЖЕНИ ИНТЕРЕСИ

МНОГЕ вође сиромашних земаља желеле су бољи живот за свој народ, а не комунистичку револуцију. У многим земљама, поготово Латинске Америке, долазило је до национализације страних предузећа, рецимо нафтне индустрије у Ирану или аграрне реформе у Гватемали. Такви потези су погађали интересе британских и америчких корпорација, као и с њима повезаних локалних моћника. Американци су сумњали да су Совјети иза таквих акција.  Зато су одобравали тајне операције, често насилне. Моралност оваквих акција није много забрињавала руководиоце ЦИА јер су они веровали да су у некој врсти Божије мисије.

 СУТРА: БЕРЛИН ПОДЕЉЕН ЗИДОМ ЕПИЦЕНТАР ХЛАДНОГ РАТА  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПРВЕ ВЕЛИКЕ БРУКЕ АМЕРИЧКИХ АГЕНАТА: Први покушај ЦИА да обори неку страну владу, и то неуспешан, десио се 1949. године у Албанији

22. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОДНЕЛЕ НА ХИЉАДЕ ЖИВОТА: Годину након оснивања ОСС службе Американци су ангажовалу 42 дипломца са Јејл универзитета

21. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 20

БРИТАНСКА ТАЈНА СЛУЖБА ПРИСВОЈИЛА ПУЧ 27. МАРТА: Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима

20. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ЦИА НАМЕШТА НАЈПРЉАВИЈЕ ИЗБОРЕ У ИСТОРИЈИ ИТАЛИЈЕ: Рецепт с куповином избора и политичара, први пут је испробан у Италији

23. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације