КАТАСТРОФАЛНЕ ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ: У нападу 11. септембра 2001. погинуло је неколико стотина људи више него у нападу на Перл Харбур

ВЕЛИКИ напад на Светски трговински центар и Пентагон 11. септембра 2001. године био је најсмртоноснији напад на САД икада.

ОПУШТЕНОСT Администрација Џорџа Буша Млађег тероризам ниje сматралa приоритетом, Фото Digital Public Library of America.

Не само да је погинуло неколико стотина људи више него у нападу на Перл Харбур 1941,  него су нападнути симболи Америке, један финансијски,а други војни.

Ричард Бетс, професор Колумбија универзитета и бивши саветник директора ЦИА, одбија оптужбе да су обавештајне службе пропустиле да упозоре на непријатељски напад. Према његовим речима систем је био свестан напада, само није тачно знао где и када. Нико у систему није успео да препозна починиоце, планове и средства напада од „жамора“ о предстојећем удару. Нико није повезао тачке. Ни Клинтонова нити администрација Џорџа Буша Млађег тероризам нису сматрале неким приоритетом.

Саме обавештајне агенције приметиле су Ал Каиду тек после напада на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године. ФБИ је и раније знао за ту организацију, али није то сазнање поделио са ЦИА. Ипак, 2001. године су схватили ко је Осама бин Ладен. У првих осам месеци те године 40 чланака о њему доспело је у дневна обавештења за председника Буша. На председниково питање постоји ли претња за Сједињене Државе, ЦИА је 6. августа одговорила да је Бин Ладен одлучан да нападне САД. Пре 11. септембра НСА је пресрела 30 порука о предстојећем нападу које се нису оствариле. Бетс то назива „синдромом повике на вука“. То је из оне приче када је дечак стално викао „вук, вук“, а када се вук стварно појавио, нико му није веровао. ЦИА је од 1999. године покренула 55 операција против 38 мета широм света. Ништа се није десило. Поменуо сам обавештење о сумњивцима који у Аризони уче летење, познато као „Феникс меморандум“, као и проблеме с визама будућих нападача. Нису ни могли да повежу тачке јер је пажња обавештајне заједнице била сувише расута. Чак и када су нешто слутили, нису успевали да у то убеде одговорне људе. На пример, још 1995. су упозоравали да ће цивилни авиони бити мета, али компаније нису хтеле да улажу у скупе безбедносне мере. Показало се да претерано гомилање података може да буде штетно. Бирократе нису правиле разлику између битног и небитног.

У очају због пропуста у повезивању тачака пре 11. септембра, обавештајци су учинили нову, супротну грешку. Направили су везе између података о оружју за масовно уништење у Ираку, које у стварности нису постојале. Ова грешка је потпуно обрукала обавештајне службе, па су политичари и јавност превидели тачна предвиђања и податке. Плашећи се оружја за масовно уништење, доносиоци одлука су потпуно занемарили друге обавештајне политичке и културолошке увиде који су били тачни.

У СЕПТЕМБРУ 2002. ЦИА је поднела извештај насловљен „Савршена олуја: Планирање за негативне последице инвазије на Ирак“. Тај документ је тачно предвидео распад земље, нестабилност у арапским земљама, удаљавање САД и европских савезника, исламски тероризам широм света.

Показало се да је победити Ирак или талибане у Авганистану лако. Али било је немогуће одржати политичку стабилност и у те две земље и у Либији. Ирачка војска је побеђена за 21 дан. Амерички планери нису читали своје ауторе. Бернард Фол (Fall) је још 1961, поводом Вијетнама, писао да западне силе покушавају да технологијом победе идеологију. Ту заблуду су подржавали борбени генерали и менаџери војне индустрије, али искуство је показало да сјајно оружје не може да освоји људске душе.

Ипак, колосални промашаји САД у Ираку и Авганистану можда могу мало да оправдавају промашаје Агенције. Показало се да су сви делови америчке администрације доносили катастрофалне одлуке. ЦИА није била много гора од свих других установа, али ни боља. И наравно, промашила је свој основни циљ. Да правовремено и тачно информише. Нама је посебно познат информативни промашај с кинеском амбасадом у Београду. Тобоже је кинеска амбасада била велики обавештајни центар. По свој прилици је у питању обична глупост.Планери ЦИА у Заливу свиња имали су стару и нетачну мапу. Толике милијарде су потрошене на бомбардовање Србије,а ЦИА је користила непрецизну туристичку мапу.  

Прича се да је амбасада САД у Београду увек имала читав спрат за разне обавештајце. Нико од њих, као ни моћни сателити на небу нису видели нешто што је знао сваки београдски таксиста. Упркос великим средствима посвећеним обавештајном рату против Србије, ЦИА је опет оманула. Најважнији исход ове акције која је требало да буде рутински одабир циљева био је да Кина још више изгуби поверење у САД. НР Кина није заборавила овај ратни злочин, који се помиње и у њиховим школским уџбеницима. Хиљаде кинеских туриста свакодневно остављају цвеће на споменицима страдалим земљацима. Тим Вајнер иде толико далеко да указује на последицу бомбардовања гору од свих. Он каже да је ова погрешка засекла дубље него што ико зна. Проћи ће много времена док Бела кућа и Пентагон поврате поверење у ЦИА кад је реч о томе да се нешто стави испред крстића нишана за ракетно гађање, тврди Вајнер.  Да ли је и то допринело занемаривању извештаја ЦИА две године касније, пред 11. септембар?

ВЕРНИЦИ у мудрост обавештајних служби потегнуће аргумент о томе како је ЦИА предвидела распад Југославије. И дан-данас се као тачна пророчанства објављују анализе ЦИА о кризи Југославије после Титове смрти. Шта ће бити с Југославијом после Титове смрти је опсесивна брига САД од раних седамдесетих година. Никсон је још јуна 1971. издао директиву америчкој обавештајној заједници да детаљно истражи какав ће утицај на Југославију после Титове смрти имати спољни и унутрашњи фактори. ЦИА и остала америчка обавештајна заједница су се двадесетак година бавили одговором на то питање.

Као успешни исход тог обавештајног рада најчешће се помиње меморандум од 18. октобра 1990. године, који је вероватно намерно објављен у Њујорк тајмсу 28. новембра. У том документу се наводи како ће савезна држава престати да функционише 1991. године, а да ће се распасти 1992. Рат ће почети на Косову (погрешно), а у Босни и Херцеговини се крије посебни потенцијал за насиље (тачно).

Пре него што вас задиви пророчка моћ ЦИА, запитајте се следеће: шта од ових мрачних предвиђања већ није колало у јавности Југославије? Подсетићу вас на песму „Забрањеног пушења“ из 1989. године Кањон Дрине, у којој камионџија сасвим јасно предвиђа грађански рат у БиХ. Да ли су Неле Карајлић и другови срели неког камионџију који је био тајни сарадник ЦИА? Или су они били агенти? Иако смо пријатељи, мени је Неле Карајлић одувек био сумњив због својих необјашњивих увида у будућност. Да је 1949. година, био бих у искушењу да га пријавим. Осим песме Кањон Дрине, ту је скоро тачан датум Дејтонског споразума у једној епизоди Топ листе надреалиста. Погледајте Јутјуб (ТЛН, Вијести, 12. новембар 1995). Да ли је др Карајлић део тајног пројекта ЦИА да се унапред пуштају информације сакривене иза, тобоже, хумористичког програма? Или кроз њега проговарају космичке силе, што би рекао др Веља Абрамовић? Или су он и колеге изразили страховање које се увлачило међу људе, поготово оне који су памтили страшни братоубилачки рат 1941-1945? Неколико месеци пре израде меморандума ЦИА, ХДЗ је добила изборе у Хрватској, а Фрањо Туђман је постао председник. Шта су они желели са Југославијом, није била нека тајна. Мудри аналитичари ЦИА су препричали опште место новинских текстова, телевизијских емисија, забринутих кафанских и породичних разговора. Свака баба у Босни и Херцеговини је у костима осећала зебњу од понављања Другог светског рата.

Завршићу поглавље о ЦИА закључком да ова тобоже свезнајућа Агенција дугорочно је узроковала више штете него користи за сопствену државу од Латинске Америке до улице Трешњиног цвета.

АДМИРАЛ И АМБАСАДА

"БОМБАРДОВАЊЕ кинеске амбасаде у Београду било је за мене једно акутно непријатно искуство", изјавио је вицеадмирал Томас Р. Вилсон (Wilson). Он ће у јулу 1999. постати директор Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА). Вилсон је председнику показао објекте које треба бомбардовати, између осталих и кинеску амбасаду. ЦИА је ту зграду означила као Савезну дирекцију за промет робе посебне намене (СДПР). Ова дирекција јесте била у истој улици, али удаљена 350 метара од кинеске амбасаде. То је знао сваки човек који је прошетао Дунавским кејом или се провозао Булеваром Николе Тесле.

 СУТРА: КГБ И ПОЛИТИКА СТРАХА ОД ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПРВЕ ВЕЛИКЕ БРУКЕ АМЕРИЧКИХ АГЕНАТА: Први покушај ЦИА да обори неку страну владу, и то неуспешан, десио се 1949. године у Албанији

22. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

БЕРЛИН ПОДЕЉЕН ЗИДОМ ЕПИЦЕНТАР ХЛАДНОГ РАТА: ЦИА је у Сан Франциску имала јавну кућу где су проститутке доводиле муштерије и давале им дрогу

25. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ЦИА ПРИКАЗУЈЕ НЕУСПЕХЕ КАО СВОЈЕ ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ: ЦИА је једине резултате, у тајним операцијама, имала по слабим земљама Трећег света

24. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ЦИА НАМЕШТА НАЈПРЉАВИЈЕ ИЗБОРЕ У ИСТОРИЈИ ИТАЛИЈЕ: Рецепт с куповином избора и политичара, први пут је испробан у Италији

23. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације