ПРОГОН ПРОТИВНИКА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПАРТИЈЕ: Као и друге тајне полиције, Озна је бацила љагу на углед режима који је, тобоже, требало да брани

НИГДЕ однос тајне полиције према свом народу није толико личио на вожњу на ролеркостеру као у Југославији. Тајна служба се прво сурвала у понор најкрвавијег терора.

ИСТОРИЈА Први начелник Озне за Србију био је Слободан Пенезић Крцун , Фото "Википедија"

Онда се у свега неколико година уздигла до сразмерне трпељивости. Па се онда у тренуцима државне кризе опет сурвала до већег насиља иако далеко блажег него у другој половини четрдесетих година.

Као и друге тајне полиције, Озна је бацила љагу на углед режима који је, тобоже, требало да брани. Партизанска победа је била величанствена. Народноослободилачка војска Југославије је израсла у највећи покрет отпора у Европи, а други у свету, после кинеске народноослободилачке армије. Кинези су били бројнији од Југословена, а њихова НОА је 1945. године имала 1,2 милиона бораца, наспрам 800.000 југословенских партизана. Југословенски партизани су били и једини европски покрет отпора који је сâм ослободио целу своју земљу западно од Дрине и Босута.

После октобра 1944. Црвена армија је отишла ка Будимпешти, тако да је партизанска војска остала сама да се бори и избори. Додуше, Албанци тврде да су и њихови партизани сами ослободили Земљу Орлова, без икакве спољне помоћи. Разлика је у томе што се окупатор повукао из Албаније, док су борбе у Југославији све до маја 1945. године биле изузетно тешке...Озна је у том времену водила рат против сопственог становништва. Најистраженији период историје наше тајне/политичке полиције је онај непосредно након Другог светског рата. Неколико историчара је написало бар туце књига на ту тему. Коста Николић је написао књигу о почецима Озне, а Срђан Цветковић је посветио деценије свог живота проучавању терора Озне/Удбе над народом. Из тог рада произашле су бројне књиге које користим у овом тексту. Допринос проучавању односа нове власти и грађанства, које је сматрано главним непријатељем, дала је Наташа Милићевић. Драгомир Бонџић је проучио однос партије према Универзитету. Мартин Превишић је написао синтезу о Голом отоку.

Срђан Цветковић је продро даље од педесетих година, тако да се и за то време ослањам на његове књиге.

ПОПУЛАРНО се каже Удба, али је ова организација имала две своје претходнице, Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ) и Одељење за заштиту народа (ОЗНА). Тито је 13. маја 1944. године, за време боравка у Дрвару, издао наредбу о оснивању Одељења за заштиту народа. Ево како је објаснио оснивање Озне: „У садашње вријеме политичком обавјештајном службом на територији коју су окупирали Нијемци и њихови агенти, као и борбом против шпијуна, диверзаната, терориста и других антинародних елемената, у Народноослободилачком покрету бави се низ организација. Војна обавјештајна служба врши и политичку обавјештајну службу и контраобавјештајну службу. Поред ње, обавјештајну службу и борбу против непријатељских елемената воде: Одсјек за заштиту народа у Босни, посебни окружни обавјештајни центри у Хрватској, ВОС у Словенији и друге организације. У вези са очигледним развитком међународних веза НОП-а, јављају се нужност и могућност организације политичке обавјештајне службе и у иностранству. Јединствена структура и централизовано руководство омогућују обезбјеђење јединствене и тврде политичке линије у обавјештајној и контраобавјештајној служби и дају врховном команданту и руководству НОП-а моћно оружје за наношење једновремених удараца по фашистичким и другим непријатељским елементима по читавој земљи.“

Први начелник Озне за Србију био је Слободан Пенезић Крцун, а шефови четири одсека били су Миле Милатовић, Радован Грковић, Слободан Крстић Уча и Светолик Лазаревић.

Поред контраобавештајне и безбедносне функције, најважнија мисија Озне била је прогон политичких и класних противника револуције и комунистичке партије. Поред војне структуре (према спољном непријатељу), постојала је и безбедносна структура окренута према „народном непријатељу и  контрареволуцији.“ Већ у раној фази свог постојања, припадници Озне су се понашали самовољно и деловали су изван институција. Органи Озне су се често стављали изнад локалних цивилних власти, видевши себе као најважнију установу у држави која рачуне треба да полаже само врховној команди.

УДАРАЦ југословенске револуционарне војске на своје стварне и/или набеђене противнике 1944. и 1945. био је нешто без премца у читавој Европи. Тек ће левичарски герилци у Индокини седамдесетих година показати сличан степен суровости према унутрашњем непријатељу. И у Југославији и у Индокини комунисти су дошли на власт после рата који је имао две стране: рат против страних завојевача и грађански рат. Уз то у Југославији вођено више грађанских ратова у исто време.

Сви ови бројеви изгледају мало у поређењу са страшним терором Озне у Југославији. Према рачунању историчара Срђана Цветковића, у Југославији је, у односу на број становника, убијено најмање двадесет пута више људи него у Француској, која предњачи на Западу, а најмање два пута више него у Бугарској, која је вицешампион међу државама у којима су комунисти преузели власт.

У Југославији је крај рата само завршница крвавог вишеструког сукоба. Рат се водио и против окупатора, и између завађених народа и вера, и унутар сваког југословенског народа, осим Албанаца и Македонаца, код којих су жртве биле занемарљиве. Међу Србима су се одвијала три сукоба: рат четника и партизана, рат партизана и колаборациониста, и повремени сукоби четника с колаборационистима, посебно љотићевцима. При крају рата су се антикомунисти нашли у заједничком фронту.

Освета се испреплетала са уништавањем класног непријатеља, а у случају Немаца и Италијана – етничким чишћењем. Једина изричита Титова наредба, написмено, да се неко убије односила се на банатске Немце. Иначе, он је избегавао да потписује и обичне смртне казне него је као председник Републике потписивао помиловања.

НA ЗАПАДУ Југославије ликвидирано је најмање 5.000 Италијана, од којих су многи бачени у крашке јаме фоибе. За неколико дана колико су држали Трст, југословенски партизани су побили више хиљада људи. Страдање својих сународника у Словенији и Хрватској Италија обележава 10. фебруара као Национални дан сећања на изгнанство и фоибе. Нове југословенске власти су за Мађаре спремиле сличну судбину као за фолксдојчере, али је улазак Мађарске у совјетску сферу променио њихову политику. Косовски Албанци су, према истраживању Игора Вукадиновића, страдали четири пута мање у односу на њихов удео у становништву. Чак је и извикана Дреничка побуна однела релативно мали број жртава. То је парадокс своје врсте, будући да су косовски Албанци листом били непријатељи југословенске државе и знатно мање укључени у покрет отпора од, рецимо, Италијана.

Поступање новог режима с несловенским мањинама показало је комбинацију етничког и идеолошког критеријума. Мађари су били поштеђени због пролетерског интернационализма, а косовски Албанци у знак добре воље пред будуће уједињење са Албанијом.

Све до фебруара 1945. године људи су убијани без правих суђења. Победници у рату су, у неким случајевима, унапред одлучили које категорије становништва желе да побију, не само војвођанске Немце и Италијане у Истри и приморју. Ђилас сведочи: „Још пре нашег уласка у Београд установили смо критеријуме по којима ће следбеници Недића и Љотића бити убијани на лицу места. Ово је већ било објављено иако се већина следбеника Љотића и Недића повлачила с Немцима. Засигурно је међу убијенима било и оних које би и најгори и најнеправеднији суд поштедео.“ На истом месту Ђилас закључује да су судски процеси победницима грађанског рата „изгледали бесмислени, сем у спектакуларним случајевима, коловођама: не може суд изрицати стотине, хиљаде судских пресуда“. Благо речено. У стварности се радило о десетинама хиљада људи убијених без суда.

ТИТОВА НАРЕДБА

КЛАСНА борба је у теорији негирала национални реваншизам, али су Совјети већ почели са етничким чишћењем читавих народа, а за њима Југословени, Пољаци и Чеси. Ево како гласи Титова наредба издата 16. октобра 1944. године Пеки Дапчевићу, команданту Другог ударног корпуса НОВЈ: „Пошаљи ми хитно преко Беле Цркве за Вршац једну од најбољих јаких бригада, евентуално Крајишку. Потребно ми је да очистим Вршац од швапских становника.“

 СУТРА: ЛИКВИДАЦИЈЕ СВЕШТЕНИКА ТРГОВАЦА И ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

БЕРЛИН ПОДЕЉЕН ЗИДОМ ЕПИЦЕНТАР ХЛАДНОГ РАТА: ЦИА је у Сан Франциску имала јавну кућу где су проститутке доводиле муштерије и давале им дрогу

25. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ПЛАЋЕНИЦИ И ДОУШНИЦИ У САТЕЛИСКИМ ДРЖАВАМА: Милиони мртвих у колективизацији и гулазима претежно су дело чиновника, а не идеолошких фанатика

28. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КГБ И ПОЛИТИКА СТРАХА ОД ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ: Основна делатност тајне полиције у СССР-у према својим грађанима била је "превентивни рад"

27. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

КАТАСТРОФАЛНЕ ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ: У нападу 11. септембра 2001. погинуло је неколико стотина људи више него у нападу на Перл Харбур

26. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације