ОБРАЧУН УДБЕ СА РАТНИМ И ПАРТИЈСКИМ САБОРЦИМА: У филму америчког документаристе Томаса Коба Тито је приказан "као топло људско биће"

ЗБОГ сушe кoja је избила 1952. године, први пут у историји земљи је у мирнодопско време запретила глад.

ЗБУЊЕНОСТ Јосип Броз Тито говори на Петом конгресу КПЈ 1948. године, Фото Википедија

У помоћ су прискочиле САД и неке западноевропске земље (Велика Британија, Француска, Норвешка и Белгија). Први брод са америчком помоћи стиже већ новембра 1950. године.

Подсетимо се, то је у најдраматичнијем тренутку Корејског рата.

Требало је убедити Конгрес да услед пренапрегнуте поморске логистике хитно помогне Југославији. Амерички амбасадор Ален фотографише најугроженије крајеве и те драматичне снимке показује конгресменима да би што хитније одобрили помоћ. Један амерички документариста Томас Коб спремао је документарни филм за одабрану америчку публику у којем је Тито, приказан „као топло људско биће“, требало да на енглеском показује на мапи крајеве погођене сушом. Само у првих шест месеци америчка помоћ је покрила 20 одсто потреба у пшеници, 66 одсто у масноћама и 73 одсто потреба у шећеру.

Удео САД у исхрани Југославије био је исти или већи после суша 1952. и 1954. године.

Ален је дао опрезну изјаву: „Постављено ми је питање да ли су за ову храну постављени услови. Једини услов јесте да ваша земља остане слободна и независна, довољно снажна да управља својом судбином и да спречи да вам се постављају услови.“

Неких услова је било, али су дискретно постављани. Под притиском Конгреса амерички државни секретар је, реда ради, јануара 1951. године упутио ноту у којој се каже да давање хране не значи одобравање мера које југословенска влада предузима на ограничавању или уништавању верских, политичких или економских слобода. Када је од 1951. почело укидање обавезног откупа, по народу се ширила прича да је то учињено под америчким притиском.

У марту 1953. „реорганизоване“ су сељачке радне задруге. Напуштена је присилна колективизација, а „житари“ су пуштени с робије.  Ипак, југословенски комунисти су остали верни Титовим речима да кулаци треба само да „животаре“. Земљишни максимум је, осим у брдско-планинским крајевима, ограничен на 10 хектара, што није било довољно за заиста исплативу пољопривредну производњу. А што је још важније, тако одређени земљишни максимум је, уз друге мере, спречио стварање богатог сељака, те бољшевичке ноћне море.

Сељаци, како рече Борислав Пекић, „који се ионако ни у шта не броје“,  осим што су злостављани у стварности, занемарени су и у историјском сећању. Постоје многе књиге и уметничка дела о Голом отоку. Неки затвореници Голог отока су постали велики писци и интелектуалци. Сељачка робијашка армија није имала толико будућих интелектуалаца у својим редовима. А можда је обрачун с правим или најчешће набеђеним противницима режима на „Мермеру“ занимљивија тема. За разлику од злостављања градских буржуја или сеоских кулака, обрачун Удбе са дојучерашњим партијским и ратним саборцима је драматичан обрт, тако добар мотив у многим књигама и филмовима. За неколико месеци клицање Стаљину се од правог комунистичког става претворило у издају земље. Томе ћемо се окренути у наредном поглављу.

НА ПРВИ поглед, много се зна о Голом отоку иако је неколико деценија ова тема била недодирљива. Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића је напао сам Тито само због дискретног помињања Голог отока. После Титове смрти дошло је до наглог отварања ове теме. Већ 1982. појавили су се први романи о „Мермеру“. То су Трен 2 Антонија Исаковића и Левитан Витомила Зупана. Крајем те деценије појавиће се и Удри банду (1988) Мирослава Поповића. Голи оток делимично обрађује и Добрица Ћосић у роману Време власти (1996). Објављени су и многи други, мање познати романи.

Голи оток је био и честа тема у филмској и позоришној уметности. Прва изведба комада Мрешћење шарана Александра Поповића одржана је 1984. године. Следеће године је приказан у свету прослављени филм Емира Кустурице Отац на службеном путу.

Осамдесете године су време отварања ове теме и у публицистици. Драган Марковић и Саво Кржавац објавили су 1987. књигу Завера Информбироа. Ова књига је боља од свог политички тенденциозног наслова. Друга књига Драгана Марковића Истина о Голом отоку, објављена исте године, можда је и боља. Најобимније публицистичко дело о Голом отоку је петокњижје Драгослава Михаиловића Голи оток. Михаиловић је ову књигу писао преко 20 година, а засновао је на личном искуству, интервјуима са жртвама и литературом и документацијом која му је била доступна.

Међу онима који су претендовали на научност, прве књиге о Информбироу је написао Радован Радоњић још крајем седамдесетих година. Ова књига је углавном оправдавање партијске политике. Драгослав Михаиловић у својој вишетомној саги Голи оток потанко показује како Радоњић ублажава голооточке муке. Иво Банац је 1990. написао прву „постсоцијалистичку“ историографску књигу о информбировцима Са Стаљином против Тита. Срђан Цветковић је Голом отоку посветио више поглавља у својим књигама о комунистичкој репресији. Постоје и књиге докумената о информбировцима, од којих је неке издавао Момчило Митровић. Најбољу историографску синтезу о Голом отоку написао је хрватски историчар Мартин Превишић,  у књизи која је у Србији објављена под насловом „Голи оток – историја“.

КАДА је на Видовдан 1948. године објављена Резолуција ИБ-а, партијско чланство је било у потпуном шоку. Одговор ЦК КПЈ, објављен у Борби 30. јуна, писан езоповским партијским језиком, није дао одговор на питање које је мучило чланство на свим нивоима: зашто?

Пети конгрес, одржан месец дана после Резолуције, није развејао збуњеност. Сви говорници на том конгресу заклињали су се на верност Стаљину и Совјетском Савезу. Тито, Ранковић, Ђилас, Кардељ, завршили су своје говоре клицањем Стаљину. У неким изјавама је подробније објашњена верност југословенских комуниста великом вођи:

– Наша љубав и вјерност према Совјетском Савезу остаће каква је и била – снажна и неразрушива (Блажо Јовановић).

– Зар има још једне земље на свету, осим Југославије, која воли не само на речима него и на делу Совјетски Савез, бољшевичку партију, друга Стаљина као ми Југословени (Благоје Нешковић).

После оваквих хвалоспева Стаљину и Совјетима, обичним партијцима није било јасно када је клицање Стаљину постало злочин. Многи чланови су се преварили, па су озбиљно схватили прокламовани принцип слободне дискусије унутар партије. Веровали су да у Резолуцији ИБ-а има и добронамерне критике и да се треба одазвати позиву и отићи на састанак Информбироа, где би се, са другим комунистичким партијама, расправили ставови. Други су били огорчени лошим стандардом и грешкама КПЈ, посебно на селу.

Трећи су сматрали да су југословенски комунисти стварно издали светску револуцију, посебно од када је почела да стиже америчка помоћ и када је Југославија подржала Запад у Корејском рату. Четврти су били за ИБ из националних разлога. Међу њима су били неки од најугледнијих вођа Срба у Хрватској, разочарани занемаривањем устаничких крајева после рата. То су били Раде Жигић, Душан Бркић и Станко Опачић Ћаница. За ИБ су се изјаснили истарски Италијани, део косовских Албанаца и неки македонски функционери. Ђилас је у говору у Титограду, марта 1950, покушао да пружи теоретски одговор на питање ко су ибеовци. То су према његовим речима, људи који су каријеристи, који желе да уз совјетску помоћ за себе осигурају привилеговане положаје.

СТРАДАЊА ЗБОГ ВИЦЕВА

МНОГИ су ухапшени због разлога који данас звуче бесмислено. У страху од совјетске интервенције Удба је веровал да је слушање Радио Москве и осталих станица социјалистичког лагера – издаја земље. У томе су имали један преседан. За време окупације слушање Радио Лондона или Радио Москве могло је да отера људе у логор. У Дубровнику је један партијац постао сумњив јер се возио у таксију ибеовца. Исто као и за време рата, могло је да се страда због вицева. Сава Живанов, будући чувени политиколог, осим што је слушао вицеве, није пријавио да је његов пријатељ држао у соби слику брата ибеовца. Срећом, то га је коштало само избацивања из партије.

 СУТРА: КРИМИНАЛЦИ ЗЛОСТАЉАЈУ ПОЛИТИЧКЕ ЗАТВОРЕНИКЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

НОЋНИ ПРЕПАДИ УДБАША НА ПУНЕ ТОРОВЕ СВИЊА: Једна од мера државе је била забрана клања крава млађих од десет и оваца млађих од шест година

02. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ОБРАЧУН НОВОГ ДРУШТВА С ПРИВАТНОМ СВОЈИНОМ: Благоје Нешковић дошао у сукоб с Титом јер је сматрао да су откупни захтеви за Србију превисоки

01. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ОЗНА ОПРАШТА СВЕ ЗЛОЧИНЕ ЧУВЕНОЈ "ХАНЏАР" ДИВИЗИЈИ: Тито је у августу 1944. чврсто обећао Черчилу да неће увести комунизам у Југославији

31. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 8

ЛИКВИДАЦИЈЕ СВЕШТЕНИКА ТРГОВАЦА И ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: У Јабуци код Панчева стрељано је 72 краљевских пилота који нису сарађивали са окупатором

30. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације