ОВЛАШЋЕНЕ СИЛЕЏИЈЕ ИЗМИШЉАЈУ ШПИЈУНЕ: На челу највећих извозних и увозних предузећа после рата у Југославији често су бивали удбаши

ДA СЕ време променило, видело се најбоље у случају који је уздрмао најрепресивнију републику СФРЈ Босну и Херцеговину.

ПРОГОН Ненад Кецмановић је био жртва "високе школе сарајевског марифетлука", Фото документација "Новости"

Власти те републике су, уз помоћ републичке СДБ, Ненада Кецмановића, младог професора ФПН, оптужиле да је западни шпијун. Он је повукао кандидатуру за члана Председништва СФРЈ иако је био изабран с највише гласова.

Интелектуалци целе Југославије су стали уз Кецмановића, тврдећи да су босанско-херцеговачки политичари љути на њега јер је указао на корупцију у политици те републике.

Припадници босанско-херцеговачке службе су се, са огорчењем праведника, бранили од оптужби. Службе су већ у априлу почеле да организују зборове запослених. Њихове примедбе личе на ону чувену реченицу из „Балканског шпијуна„: „Он (Ђура) ће ти опростити што те је тукао.“ Радници СДБ у Сарајеву су увређено поручили: „Нисмо овлашћене силеџије.“ Они у Тузли су спремни да се омогући увид у Кецмановићев случај, али не „прихватају укључивање ‘независних интелектуалаца’ у рад комисије која ће то радити“. Из Мостара поручују: „Неће нас одвојити од народа“. Сасвим изненађујуће, Стане Доланц, мрачни господар југословенске тајне полиције, оградио се од поступака босанске службе. Он је у интервјуу за „Новости 8“ изјавио да ни Савезни савет за заштиту уставног поретка нити Председништво СФРЈ нису примили информације о Кецмановићу. Доланц је рекао да се Југославија налази пред дилемом да ли ће развијати политичку полицију или високо способну обавештајну и контраобавештајну службу: „Ту политичку дилему морамо рашчистити у најскорије време јер уверен сам да нама није потребна политичка полиција.

Мада њено постојање на неки начин одговара и припадницима те службе у политици.“ И чланови Председништва СР БиХ и руководиоци босанске СДБ били су озлојеђени. Наравно, у републичком Председништву се нико није усудио да лично одговори Доланцу већ је Служба за информисање дала саопштење са датумима и деловодним бројевима, из којих се види да су писали савезним властима. Шеф службе у Сарајеву је био кочопернији. Он је рекао како оптужбе на рачун СДБ „стварају изванредне шансе страним обавештајним службама и због тога неко мора одговарати“. Можда је мислио на Станета Доланца. На крају је републички секретар унутрашњих послова рекао да појединци греше, али да зато не треба нападати службу. Декан Факултета политичких наука Гајо Секулић оценио је читаву ову аферу као знак да је „процес формирања демократске јавности донекле напредовао у Босни“.  Сувише касно. И за Босну и за Југославију. Како ли су се осећали Срби припадници службе, који су већином учествовали у нападу на Кецмановића, када је његова замена Богић Богићевић одиграо своју историјску улогу?

ОД ПОЧЕТКА у Удби је било школованих кадрова. Макс Баће, један од првих руководилаца Озне, био је светски и образован човек. Прво стручно усавршавање официра Озне организовано је одласком 29 официра на школовање у Совјетски Савез. Из Србије су била тројица: Коча Јончић, Миша Лукић и Владан Бојанић. По повратку су током 1945. године организовали курсеве од две до три недеље, кроз које је прошло 15-20 одсто официра Озне. Мит о најбољим кадровима дошао је делимично и због спољне трговине. Највећа извозна и увозна предузећа често су водили удбаши. Ту морамо имати две задршке. Прво, често је уз генералног директора посао водио и грађански стручњак, као што је био Тома Гранфил. Друго, како проценити успех фирме која има потпуни монопол, као што су имале велике спољнотрговинске куће? Осим тога, добивши прилику да се крећу по белом свету, многи ознаши, а касније удбаши постали су врхунски у својим областима. Будимир Лончар, један од највећих југословенских дипломата, а сигурно највећи хрватски дипломата, потекао је из Озне мада није имао формално образовање.

ЈЕДАН од људи који је добио мистични ореол великог менаџера био је Ратко Дражевић, директор највећег филмског предузећа у земљи „Авала филма“. Миломир Марић је забележио исповест Ратка Дражевића осамдесетих година. Раткова визиткарта је према Марићу била: „Ја сам човек који је убио две хиљаде људи и спавао са две хиљаде жена.“

Онда почиње прича о шпијунажи, о томе како је крао возове с робом заједно са будућим првим директором „Генекса“. У Марићевом стилу помиње се неко злато из Ужичке републике. Наводно је Ратко послужио као узор за лик Кузмана из Селенићевог „Убиства с предумишљајем“. У стварности је Дражевић био позадински илегалац, као и многи други партизани после пада Ужичке републике. Као такав, није могао да убије много људи у борби. Био је начелник окружне Озне у Краљеву од априла 1945. године, када су већ прошла масовна стрељања. Знамо да је убио свог газду код кога је био шегрт Стевана Савића, угледног грађанина Рашке, где је стрељао још четворицу људи. Зашто су после рата овог несвршеног студента ветерине поставили на чело највећег погона филмске индустрије у Југославији, није сасвим јасно. До шездесетих година, он баш и није много видљив. У књизи Ко је ко у Југославији из 1957. године су му погрешили име. Ту има нешто већи простор од Живојина Дрчара, председника Радничког савета Бродоградилишта „Тито“ у Београду. И за њега важи исто што и за његове колеге у спољној трговини. У ситуацији потпуне државне подршке, у сарадњи са стручним људима (његов први сарадник је био Слободан Селенић), тешко је одредити колико је успех заслуга тог привилегованог руководиоца, а колико повољних околности.

ЗА РАЗЛИКУ од ЈНА код службе је изгледа долазило до друштвене саморепродукције. Док су ретки синови официра који облаче униформу, код СДБ је тај проценат изгледа знатно већи. То вероватно показује привилеговани положај тајне полиције у односу на војску, а можда и у односу на друга занимања. Поузданих статистика нема. Оно што знамо је да су деца неких јунака ове књиге јунака и сама ступала у службу. Тако је син Аце Џована после дуго година рада за СДБ и РДБ постао писац бројних књига о подвизима службе. Син Обрена Ђорђевића био је високи полицијски функционер у досовским владама.

То су само два примера која можда и нису парадигматична. Запошљавање детета не мора да буде нарочита привилегија, а и та појава је код нас раширена од лекара до професора универзитета. Тек треба изучити да ли су праксе деведесетих година, у којима је улога службе била велика, као што је, рецимо, неформална трговина под санкцијама, створиле нова породична богатства. Надам се да Србија није Азербејџан.

Да ли сам у овом штиву био неправедан према служби? Толики се људи код нас диве овој организацији и верују у њену моћ. Јесам ли промашио тему?

УГЛЕД СЛУЖБЕ

УГЛЕД службе у појединим срединама зависио је од угледа државе. Изгледа да је у Хрватској и Словенији служба у том смислу поделила судбину ЈНА. У Хрватској је средином осамдесетих година, образовни ниво био прилично висок. У СДС је радило 55,36 одсто људи с високом или вишом стручном спремом. Радници службе ишли су и на специјализиране течајеве, који су трајали по седам месеци. Број Хрвата је пао у односу на претходну, 1984. годину, са 55,6 на 53,1 одсто, као и број Срба, који је са 31,9 пао на 31,5 одсто. Југословена је било 15,39 одсто. У хрватској служби је било два и по пута више Срба него у становништву Хрватске и скоро два пута више Југословена.

  Крај  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

УДБА УПАДА У ПОГРЕШНЕ КУЋЕ СУМЊИВИХ ПИСАЦА: Ибеовце је Удба не само пратила него их и приморавала да уходе и пријављују своје сапатнике

11. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ВОЈНА И ЦИВИЛНА СЛУЖБА ПРОГАЊАЈУ ЈОВАНКУ БРОЗ: Југославија је имала до једанаест пута више администрације од других земаља те величине

10. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

РЕЖИМ РЕПРЕСИЈУ УБЛАЖАВА НИСКИМ ЦЕНАМА У КАФАНАМА: Наша тајна полиција је својим бесмисленим акцијама показала потпуни недостатак принципа

09. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СУКОБ СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА СА ВЛАСНИКОМ РЕВОЛУЦИЈЕ: Српски либерали нашли су се у сендвичу између старих догмата и интелектуалне опозиције

08. 04. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације