ДРЖАВА БЕЗ ПРАВЕДНОСТИ ОБИЧАН СКУП РАЗБОЈНИКА: Систем којим САД назива „глобализацијом“ је једноставно финансијски облик колонијализма

ПРЕ САМО деценију сенатор Џон Мекејн и председник Барак Обама окарактерисали су Русију као бензинску пумпу са атомским бомбама.

ЕТИКА Амфилофије Радовић је као млад теолог превео Солжењицина , Фото Википедија

„То би се сада могло рећи и за Сједињене Државе, које своју светску економску моћ заснивају на контроли западне трговине нафтом, док су њени главни извозни вишкови пољопривредни усеви и оружје.

Комбинација финансијског дуга и приватизације учинила је Америку економијом високих трошкова, изгубивши своје некадашње индустријско лидерство, слично као што се то десило Британији. Сједињене Државе сада покушавају да живе углавном од финансијских добитака (камате, профит од страних инвестиција и креирање кредита цен ралне банке како би надували капиталне добитке) уместо да стварају богатство кроз сопствени рад и индустрију. Њени западни савезници настоје да чине исто“, констатује Мајкл Хадсон и подвлачи да иако „они овај систем којим доминирају САД називају ‘глобализацијом’, али то је једноставно финансијски облик колонијализма - подржан уо- бичајеном војном претњом силом и прикривеном ‘променом режима’ како би се спречило да се земље повуку из система.“

Живимо у времену кад Американци „оптужују Кину и све друге земље које желе да одрже своју економску независност и самопоуздање да су ‘аутократске’... Оно што они називају ‘аутократијом’ је влада која је довољно јака да спречи финансијску олигархију оријентисану ка Западу да задужи своје становништво - а затим одузме своју земљу и другу имовину у своје руке и руке својих америчких и других страних присталица“(Нидзоп, 2022).

То је од оних Орвелових проналазака о називању олигархија „демократијама”, само што је то пре мало више од пола века било књижевност а данас је реалност. Контролисање финасијских олиграхија очекује се на Истоку.

МАЈКЛ Хадсон описује: „Кинеска амбасада у Америци је то демонстрирала у одговору на Бајденов опис Кине као аутократије:

Држећи се хладноратовског менталитета и хегемонске логике, САД спроводе блоковску политику, смишљају наратив ‘демократија против ауторитаризма’... и јачају билатералне војне савезе, у јасном покушају да се супротставе Кини.

Вођена филозофијом усредсређеном на људе, од дана када је основана... Партија је неуморно радила за интересе народа и посветила се остваривању тежњи људи за бољим животом. Кина је унапредила народну демократију целог процеса, промовишући законску заштиту људских права и подржавајући друштвену једнакост и правду. Кинески народ сада ужива потпунија и обимнија и свеобухватнија демократска права.“

Пред новим светским поретком „велика предност Истока у односу на Запад је у томе што третира новац и кредит као јавну корист, коју треба да додељује влада уместо да дозволи приватним банкама да креирају кредите, при чему се дуг повећава без проширења производње ради подизања животног стандарда“. Источне државе настоје да држе здравство и образовање, транспорт и комуникације у јав- ним рукама као основна људска права.

Хадсон верује да је „кинеска социјалистичка политика на много начина повратак основним идејама отпорности које су карактерисале већину цивилизација пре класичне Грчке и Рима.

Створила је државу довољно јаку да се одупре настанку финансијске олигархије која преузима контролу над земљом и имовином која даје ренту. Насупрот томе, данашње западне економије понављају управо тај олигархијски нагон који је поларизовао и уништио економије класичне Грчке и Рима, при чему су Сједињене Државе служиле као модерни аналог за Рим“ (Нибзоп, 2022).

„БЛАЖЕНИ Августин је негдје написао: ‘Шта је држава без праведности? Скуп разбојника’.

Поражавајућа тачност ове мисли је да би је многи и данас, после петнаест вјекова, признали. Особиту пажњу скреће на себе став: етичко суђење о малој групи лица проширује се и преноси и на државу“, написаће Александар Солжењицин новембра 1973. у Паризу. (Превод који користимо је младог теолога Амфилохија Радовића и на ијекавици је.)
И пре него што је прогнан на Запад (1974), велики руски дисидент, схватао је да није све зло у атеистичком комунизму.

„Ми смо до такве мјере поткопали свијет, толико смо га довели близу самоуништења, да нам се под само грло примакло вријеме кајања: и то не више ради загробног живота, то сад изгледа смијешно, него ради земаљског, не би ли на земљи остали живи. Онај крај свијета, који су пророци много пута претсказивали а потом је одлаган, примакао нам се из предјела мистике као сасвим трезвена реалност, припремљена научно, технички и психолошки.

Више се не ради само о опасности од атомског рата - и сувише смо се уплашили од тога мора које нам је само до колена - него нам рачунање еколога објашњава да смо се нашли у безизлазној клопци: ако ли се не промијенимо ми заједно са нашим ненасито-истребљивачким прогресом, онда ће, при било којој варијанти развоја, човјечанство у XXI вијеку пропасти од исцрпљености, бесплодности и загађености планете.

Ако се томе дода још и накупљена међунационална и међурасна напетост, онда неће бити претјерано да се каже: без покајања нам је уопште немогуће спасити се... (Солжењицин, 1975).

У хришћанском свету човек доноси одлуке слободно: „Послије западног идеала неограничене слободе, после марксистичког појимања слободе као свјесно-неизбјежног јарма - ево истинске хришћанске дефиниције слободе: Слобода је - само- стјешњење! Самостјешњење - ради других“, закључује Солжењицин.

„Такво начело, једном схваћено и прихваћено премијешта нас - и као појединце а и све видове наших удруживања, друштва и нације - са спољашњег развоја ка унутрашњем, и тиме нас духовно продубљује.

Окретање ка унутрашњем развоју, превага унутрашњег над спољашњим, ако до исте дође, биће велики преокрет за човјечанство, који се може упоредити са преокретом од Средњег Вијека ка Препороду. Не само што ће тиме бити измијењен правац човјекових интереса и дјелатности, него и сам карактер људског бића (од духовне расејаности духовној саборности), а тим пре - карактер људског друштва...

Тај и такав препород, испољиће се и у области материјалног. Излаз за човјека није у жеђи за све већом и већом зарадом и освајањем, него у домаћинском, разборитом, цјелисходном трошењу онога што човјек има“ (Солжењицин, 1975: 90-91).

Фаусту у супрот. Антикапиталистички став. Са сазнањем да је „појам неограничене слободе поникао и у тијесној је вези, сад нам је то постало јасно, са појмом бесконачног прогреса“.

(...) Постоји безброј аспеката самоограничење. Нама, руским људима, потребно је да покажемо примјер широке душе, и - да покајање није неплодна ствар... Лијечење наших душа за нас је сада најважнија ствар“ (Солжењицин, 1975). 

НЕМА ВЕЛИКИХ И ВЕЧНИХ НАРОДА

ТРЕБАЛО би већ једном да схватимо да нема народа вјечно великих и вјечно благородних, то достојанство се с трудом заслужује а лако губи. Треба знати и то да величина једног народа није грмљавина труба, јер се физичка сила плаћа неисплативом духовном цијеном. И да се стварна величина народа налази у висини и степену његовог духовног развоја, у ширини душе, у ненаоружаној моралној чврстини...
 (Солжењицин, 1975).

 СУТРА: ОРГАНИЗОВАНИМ ХАОСОМ УПРАВЉА НЕВИДЉИВА ВЛАДА  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

АМЕРИЧКИ АНТИКОМУНИЗАМ ИЗЛЕЋЕ ИЗ ФЛАШЕ КОКА КОЛЕ: Партизана одавно нема, сви су постали четници и националисти, либерали или шта већ не

01. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СУДАР БЕСПРЕКОРНОГ РЕДА И МЛАДОГ МРАЧНОГ СВЕТА: Никад ниједан политичар не види ништа лоше у гомили, ако се није окупила против њега

30. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације