САВРЕМЕНО ШКОЛСТВО ОЧИШЋЕНО ОД ЖИВОТА: Протестантска етика претходила је настајању западног капиталистичког система, она чини његов дух

НЕМА тог вештог писца који би из наше школе више могао написати Магареће године.

МОДИФИКАЦИЈЕ Достојевски је инсистирао да су духовне промене увод у материјалне иновације, Фото Википедија

Не само зато што више нема тог друштва у нашим пределима какво је било почетком прошлог века, него школа више нема тај значај и ту улогу да би се деца (између десете и петнаесте године) у њој осећала важном и зрелом.

Све то Бранко Ћопић јесте описивао опуштено и подсмешљиво, али то није скривало улогу школе - у којој су деца одрастала за велике и важне улоге у друштву. За разлику од друге деце из своје околине за које је школа и даље била недостижна. Што због начина свакодневног живота у рурално- урбаном друштву, што због могућности друштва да успостави капацитете за све потенцијалне полазнике.

Школа је била високо уважена у том друштву, учитељи су били људи с важном улогом а друштво је очекивало свршене ђаке - да се Прогрес убрза.

И, у Магарећим годинама, једна група дечака осмелила се да у строгом реду школског интерната украду Црну књигу у коју је васпитач, кога су они тајно прозвали Смрдоња, записивао њихове грешке и у коју су стајале казне за недисциплину. То је била храброст каква је у овој деструираној школи - која је данас са распојасаним родитељским саветима и систематски угроженим ауторитетом учитеља (који се данас зову наставници или професори) - незамислива.

„Четири дана тако живјели смо без црне књиге, четири дана невиђених слобода и радости.

Пазитељ Смрдоња, дубоко огорчен, ћутао је на свом мјесту и ни на кога од нас није ни погледао. А ми - ми смо по неком прећутном договору били мирни као бубе и марљиво радили своје задатке. Ако би се неком и прохтио какав несташлук остали би га пријекорно погледали и он би се одмах примирио.

- Џабе им сад мирноћа, платиће они црну књигу! - грозио се Смрдоња. - Нова црна књига опет ће царевати.

Петог дана стиже префект с пута.

Одмах по свом доласку у интернат, префект упаде на наш поподневни час учења, стаде уврх собе и поче да нас мјери непријатељским погледом. Најзад проциједи кроз зубе:

- Тако, дакле, криминалци.

- Шта ли му је то криминалац, брате слатки? - шапну Хамид Рус, а један Мандић објасни му, такођер шапатом:

- Биће му то фини разбојник, нешто као господин разбојник.

- Откад то нас префект толико поштује? - зачуди се Баја.

А ПРЕФЕКТ скрену свој убојни поглед на нашу групу и злурадо загуди:

- Пошто је Дуле Дабић посигурно умијешан у све ово, он ће, колико тек за почетак, остати без доручка читаву сљедећу недјељу. Остало ћемо видјети кад се истрага заврши.

- Хвала на пажњи! - учтиво прогунђа Де-Де-Ха да то само ми чусмо.

- Оно што нас је нарочито изненадило у читавој овој жалосној историји јесте то што је у све уплетен и наш мали Бобо, до јуче златно и добро дијете - настављао је префект. - Питамо се само: ко је искварио овога честитог дејачака?

- Дуле Хајдук и Баја! - плачно завреча Бобо.

- Да није и Зора Кутић? - прогунђа Бајазит.

- Браћо слатка, зашто он ово назива ‘жалосна историја’? - чудио се Хамид. - Зар смо ми учинили неко историјско дјело?

- Биће да је тако - потврди Бранко Мандић. - Зато ћемо и проћи као људи из историје: изгинућемо јуначки“ (Ћопић, 1965).

Јуначки наступ тих ђака, од којих је, свако по себи мали и нејак, створио од њих групу која је покренула све у граду и последица је била смена префекта. Практична настава изван наставних програма, али у складу са улогом по којој је - школа била увод у живот. У озбиљан живот. Тако су ови Ћопићеви дечаци, по потреби времена у коме су живели, у трену постали и ратници - јер у њиховим животима се појавио најозбиљнији догађај. Рат!

Њихова улога и у рату је била важна. Ослобађали су земљу. Па и град где су постали - важни.

„Замукле су пушке по Бихаћу. Згарају се последњи пожари, а на пијаци, с друге стране Уне, већ тутњи ‘козарачко коло’. Крајишници славе победе.

Стојим са Бајом пред мрачним замрлим конвиктом. Оба смо замишљени, утонули у сјећање.

... С друге стране Уне чула се пјесма и трупкање кола, а ми смо сједили, ћутљиви и сјетно, на степе- ништу замрлог ђачког дома. Шта ћеш, нисмо више дјеца, изашли смо из вратоломних магарећих година, одрасли смо, ратујемо.

- Збогом, бихаћке дјевојчице, некадашње наше другарице из школских клупа! Чекајте стрпљиво под прастарим платанима, можда ће се неки од нас и вратити с далеких бојишта...“(Ћопић, 1965).

Школа је данас испражњена од сусрета са животом. Нападнута реформама, остављена дилерима да на јуриш деци понуде сому (како је говорио Хаксли у Врлом новом свету), растргнута друштвеним дилемама које нису питање мишљења него питања могућности опстанка.

Кад се томе дода двогодишње разарање школе које је донела корона - пандемија - кад се учило толико да се то у многим случајевима не може тако ни назвати - не само да нестају сви трагови васпитања младог човека што је било улога школе него се и - формално образовање доводи у питање.

КРИЗА  (грчки κρίση) је опис стања друштва пред „преломном тачком повезаном с потребом доношења  одлуке“. Стање у данашњем свету се описује том речју. Криза је „оргомних размера и глобалног значаја“, а иза спектакуларних чинова као што је онај слом берзе у Волстриту 2008, теку и процеси „углавном непримећени, попут рака“, али који могу бити, на дуже стазе, много штетнији као што је „светска криза образовања“ (Нусбаум, 2012).

Примедба Марте Нусбаум, истакнутог америчког филозофа са индијским искуством, је да се дешавају „радикалне промене у ономе у чему демократска друштва подучавају своје младе и ове промене нису биле добро промишљене. Жедне профита, нације и њихови системи образовања необазриво одбацују вештине које су неопходне да се демократије одрже у животу. Ако се овај тренд настави, нације широм света ће ускоро производити генерације корисних машина, а не комплетне грађане који мисле својом главом“ (Нусбаум, 2012).

Иако оваква најава свету „обложеном“ материјалистичким поједностављивањима делује као „помрачење Сунца“, није то ништа страшно. Макс Вебер је, као и Достојевски, инсистирао да су духовне промене увод у материјалне иновације. Протестантска етика, по Веберу, претходи настајању западног капиталистичког система, она чини његов дух. Та логика је старија од наших увида.

„Душа је живот тела, а живот душе је Дух Божји“, говорио је у четвртом веку Макарије Велики. Дух је утемељење по вертикали, а душа - хоризонтално распростирање. Миленијум раније Питагора је разумевао Човека као тројичног - тело, душа и дух а који се укалапа у свет који је такође тријада - природни свет, људски свет и божански свет.

Дакле, са Мартом Нусбаум, држимо се „значења мисли која излази из душе и повезује особу са светом на богат, суптилан и компликован начин; на значење приласка другој особи као души, а не као пуком корисном инструменту или препреци на сопственом путу“ Ово, наравно, не значи „да имамо приговоре на добро научно и техничко образовање“, али изнад свега - па и изнад профита - је „способност мисли и имагинације које нас чине људима и које наше односе чине богатим људским односима, а не односима пуког искоришћавања и манипулације“ (Нусбаум, 2012).

ЗАСТРАШУЈУЋЕ СИРОМАШТВО

НЕ МОЖЕ се, а још је важније - не би се смело образовање генерација, које ће бити носиоци будућности нација, у време кризе свести на потребе и „идеал“ мултинационалних корпорација. Не требају нам никаква специјална знања да би уочили да је основни приступ корпоративног капитала антихуманистички, антиинтелектуални. Да је он најсуровији генератор кризе. Последице доминације те логике су застрашујуће сиромаштво у свету и стварање разлика у друштву каквих никад у историји није било, производња ратова, уцењивање држава и народа, гушење права на слободно и критичко мишљење.

 СУТРА: ДАНАС ЈЕ ШКОЛА ИЗГУБИЛА СВОЈУ ДРУШТВЕНУ УЛОГУ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

МАС-МЕДИЈИ ДОПРИНОСЕ ИЗОПАЧЕЊУ ВРЕДНОСТИ: Светски економски форум из Давосе огласи Новом свету: "Нећете имати ништа и бићете срећни"

15. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: "Кока-кола" је и у време Другог светског рата с нацистичком Немачком живела у полутајној љубави

14. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КОРИШЋЕЊЕ МИКРОТАЛАСА ЗА СЛАЊЕ РЕЧИ У НЕЧИЈУ ГЛАВУ: Светски медији заобилазе тему о истраживањима даљинског управљања нервним системом

13. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације