СРБИН ПРВИ УПРАВНИК ХРВАТСКЕ: Огњеслав Утјешеновић Острожински бавио се изградњом пруге преко Хрватске и Славоније

ЈЕДНА од значајних српских личности које су деловале у Хрватској у XIX веку био је Огњеслав Утјешеновић Острожински, рођен 21. августа 1817. године у Острожину, а умро је у Загребу 8. јуна 1890. године.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Његова значајна јавна делатност била је обележена политичким, књижевним и публицистичким радом. Остварио је и сјајну чиновничку каријеру, постао је дворски саветник, поджупан а затим и вараждински жупан. Ступио је у јавни живот приступањем илирском покрету Људевита Гаја, а у свом књижевном развоју пригрлио је идеје српске омладине. Дипломирао је на загребачкој Правној академији 1848. године.

У политичким круговима запажена је његова изузетна марљивост, на основу које је ушао у Јелачићев кабинет, као саветник у загребачком војном одсеку. Радио је и у Законодавном одбору Хрватског сабора, посебно на припреми Закона о устројству нове Хрватске народне војске и Закона о укидању Војне границе и њеном спајању са Хрватском. По Јелачићевој одлуци, после рата 1848. године постављен је за поджупана Вараждинске жупаније. На тој дужности испољио је многе врлине, због којих је назван „првим практичким управником Хрватске”.

У време Баховог апсолутизма постао је у Бечу 1856. године министарски секретар, а од 1862. до 1867. био је дворски саветник код Хрватске дворске канцеларије. Бавио се и изградњом пруге преко Хрватске и Славоније, тзв. Дунавско-јадранском железницом. У Бечу се запажено бавио и књижевним радом. Покренуо је иницијативу за објављивање Вукових сабраних дела. Посебно се истакао епом "Недељко", објављеним 1860. године. Било је то дело написано под утицајем руске религиозне мисли, о коме је речено да „само том руском утицају има се приписати да се у доба култа Милоша Обилића и Краљевића Марка могла код нас појавити оваква књига, у којој је еминентно религиозни карактер превладао световно-национални.

ПУБЛИЦИСТИЧКИ рад је започео у Загребу, где је 1848. године објавио Програм о конституирању Аустрије по начелима народне равноправности. „Веома храбро и видовито Утјешеновић је, за разлику од схватања које се искључиво ослањало на историзам и легитимитет, опстанак Аустрије видео једино у признању националних слобода и пуне једнакости дате свим народима Аустрије.”10 Тврдио је да је „револуцијом дефинитивно порушен историјски легитимитет и поредак царства, и да се на овим преживелим и застарелим реликвијама не може ништа градити.

Први је изнео „начело народног самоопредељења”; „осим федеративног начина решења, он није видео никакву могућност даље животне егзистенције Аустри- је и сматрао је сваки противан покушај васпостављања старог стања иза- зивањем на буну свих потлачених народа, које води расулу државе”.12 О конституисању аустријске државе писао је и на немачком језику, у окто- бру 1842. у Загребачком листу (Agramer Zeitung). Значајни су му радови "О Задругама Јужних Словена" (1858), "Природна богатства северне Хрватске" (1879), као и спис "Основа за утемељење народне војске у Троједној краљевини хрватско-славонској-далматинској, по начелу подпуне једнакости Крајине и Провинцијала", објављен у Загребу (1849).

У својој аутобиографији, коју је унео у своју Златну књигу породице Утјешеновића, сабрао је многа политичка искуства речима: „Дакле, једанпут за свагда имам да изречем освједочење моје, да Бечу није никада толико стало било до Хрвата и Србаља, као до Мађара. Та то је већ доказано било првијем актом нове владе тобоже на уставну: укинућем србске Војводовине и утјеловљењем Међумурја”, које је враћено Мађарској на основу Закључка Министарског савета од 24. јануара 1860. године а српско Војводство укинуто је 27. децембра исте године. 

ПОЛИТИЧКА сцена у Хрватској изнедрила је и Илију Гутешу, који је своју делатност усмерио на рад у добротворне сврхе, због чега се уврстио међу најзаслужније личности српског народа друге половине XIX века. Рођен је 1. августа 1825. у Брувну, у личкој Војној граници. Трговину је учио у Карловцу, а затим је радио у кући Николе Николића у Загребу. Самостално послује од 1852. године. Крајишници су га 1869. изабрали за свог посланика у Хрватском сабору. Заступао је унионистичку политику, као и прота Никола Беговић и барон Јован Живковић, чије је смернице одредио Светозар Милетић.

У два маха, 1874. и 1881, биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је 25. маја 1868. годи- не.15 Био је активан и за време устанка у Босни 1875-1878, када је постао председник Загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Годи- не 1878. постао је члан привремене босанске владе. Залагао се да се Босна ослободи и припоји Србији, а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих Јужних Словена. Огледао се и у писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу 1880. а односи се на слогу Срба, Хрвата, Словенаца и муслимана.

Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били Змај, Михаило Полит-Десанчић, Богдан Медаковић, барон Јован Живковић и прота Манојло Грбић, који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне на- родне странке познате као „обзора- ши”, 1890. године. Умро је у Загребу 11. септембра 1894. године.

СУТРА: ЈАЧАЊЕ ЕКОНОМСКЕ МОЋИ СРБА ИЗ ЗАГРЕБА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ НА ХРВАТСКОМ НЕБУ: Видан је допринос Срба у развоју Загреба и стварању грађанског поретка средњоевропског типа

22. 03. 2026. у 23:59

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

УДБА УПАДА У ПОГРЕШНЕ КУЋЕ СУМЊИВИХ ПИСАЦА: Ибеовце је Удба не само пратила него их и приморавала да уходе и пријављују своје сапатнике

11. 04. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације