СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ ДОГАЂАЈ У ЗАГРЕБУ: Због неговања друштвености 1877. основано је Српско црквено певачко друштво

У ЗАГРЕБУ је 1827. године основано „Прво гласбено друштво” – Musik Verein, чији је оснивач био Србин, трговац Ђуро Поповић, а одборници, сем Александра пл. Мраовића, Хрвати.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Прве вести о музичком животу Срба у Загребу везују се за путујуће позоришне трупе, укључујући и Новосадско летеће позориште, које су у међучинове својих представа додавале музичке тачке. Мало података има и када је реч о гостовању српских уметника са стране, који су долазили у Загреб и давали концерте.

Тако је у Загребу гостовала и српска пијанисткиња Славка Анастасијевић, која је наступала од седамдесетих година XIX века. Долазила је и славна српска пијанисткиња Јованка Стојковић, свирајући Бетовенове сонате. Главни део музичког живота припадао је хоровима и хорском певању, па су током XIX века таква друштва носила музички живот код Срба.

Важно је поменути Српско пјевачко друштво „Јединство” из Котора, основано 1839. и пештанско Србско обшество, које је већ 1825. године имало вокални квартет који је уз ноте појао у цркви. У Магазину за художество и моду из 1838, истиче се да ови певачи могу „целу службу четворогласно (квартет) лепо отпојати”. Значајно је и панчевачко Српско црквено певачко друштво, основано 1838, чији је хоровођа био Никола Ђурковић, родом из Трста, из породице пореклом из Боке которске.

Загребачки Срби одлучили су да 1877. године оснују Српско црквено певачко друштво, у циљу неговања песме и друштвености. Име му је промењено 16. априла 1882. у Српско певачко друштво. Председник друштва постао је др Богдан Медаковић, а за хоровођу је изабран Јосиф Ајзенхут. Друштво је бројало седам чланова утемељача, 29 суделовача и 102 помагача. Оно је основало и своју школу за певаче. Новчани извори друштву били су камата на капитал, улози чланова помагача, годишња помоћ од тамошње православне општине од 240 форинти и сопствена привреда.

Према њиховом саопштењу у гласнику Корнелије, од сопствених композиција имали су у рукопису Корачницу српског певачког друштва у Загребу, мото „Само слога Србина спасава” и „Поздрав”, обе од хоровође Ајзенхута, рођеног у Загребу 26. марта 1844. године. 

СРПСКО певачко друштво имало је у својој библиотеци 66 светских музичких дела и 30 црквених. Од Ђуре Ајзенхута помињу се: „Марсељеза”, „Сети ме се”, „Слатки дане”. Од „Хорејшека Српске народне песме” и „Гусле”, збирка српских песама. Од Даворина Јенка: „Прво доба Србије”, „Словенска химна”, „Оштре су наше сабље”, „Моја ружа”, „Дунте ветри”, „Плови лађа”. Од Јосифа Ајзенхута: „Друштвена попутница”, „Само слога Србина спасава”, „Соколи, соколи”, „Поздрав, Многољествије”. Од Ивана Зајца: „Црногорска”, „Путник”, Вечер на Сави”, „Ловачки збор”, „Ластавицама”. Од Хавласа Српске песме, Сад је време, „Помоз Боже”. Од С. Лжичара „Бачки напеви”, „Приморски напеви”. Од Пачуа „Коло”.

Од Вашака „Ђе Милка ма”. Од Женеа Палијанска малата. Од Кашина Гуриљева. Од Балакирјева „Руске народне песме”. Од Ливадића „Мио ти је крај”. Од Лисинског „Ој таласи”. Од Ј. Маринковића „15. новембар 1879. године”, „Песма срцу”. Од А. Дозеле „Далматински сватови”, „Језерце”. Од В. Јуста: „Ружа спава”, „Српске разне песме”, „Бисернице Три квартета”. Од Трајеа „Под прозором”. Од П. Димића „Срећни стан”. Од црквених песама, од К. Станковића „Служба за мушки и мешовити збор”. Од Синика „Служба” и „Руска служба”, обе за мушки збор. За Духове: „Тропар”, „Кондак” и „Ирмос”, за Преображење: „Ирмос”. За Рождество Богородице и Вазнесење Ирмос, Јелици, Скажи ми Господи, Оче наш, за венчање и опело светосавску песму прерађену од Ђуре и Јосифа Ајзенхута. 

Набрајање нотног материјала из архива Друштва открива део њиховог концертног репертоара и може да послужи даљем проучавању историје српских певачких дружина.

У ЗАГРЕБУ су јавни наступи српских певача или беседе на прославама Св. Саве били прворазредни друштвени догађаји, па се вести о њима могу наћи и у новинским приказима. Приказ Светосавске беседе од 27. јануара 1898. године објављен је у „Аграмер цајтунгу”. Неки очевидац са иронијом примећује: „Ви сте нашу беседу сасвим кроатизирали, а у аудиторијумуне види се ништа друго сем фрака и балских хаљиница.”

Даље се каже да су на овој свечаности били присутни и градски карактер и захтеви модерне културе. Међу бројним званицама примећен је бан гроф Куен-Хедервари, корпскомандант у Загребу генерал Фрајхер Бехтолсхајм, председник земаљског Сабора Данило Станковић, председник Стола седморице др Ливије Радивојевић, др Стефан Спевец, пакрачки владика Мирон Николић, секцион-шеф у пензији барон Јован Живковић, бански саветник Ст. Штрбац, септемвир др Наполеон Шпун-Стрижић, потпредседник банског стола Л. Руварац, архимандрит Платон Телечки и Јанковић, потпредседник Сабора др Франц Спевец, пуковници Михалтцки и Живановић, пуковник Р. фон Гербић, градоначелник Мошински, саборски посланици Бела фон Адамовић, Стеван Поповић Вацки, Ђорђе фон Ђурковић и други.

СУТРА: МУЗИЧКУ КЛИМУ У ЗАГРЕБУ СТВАРАЈУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ

Препоручујемо

Друштво

0 5

ДАНАС ЈЕ ЛАЗАРЕВА СУБОТА: Празник у народу познат као Врбица, деци се око врата стављају звончићи, а од врбиних гранчица праве се венчићи

04. 04. 2026. у 07:17

Друштво

0 4

СТИЖЕ ПРОМЕНА! Ево шта нас чека: Временска прогноза за суботу, 4. април

04. 04. 2026. у 00:00

Фељтон

0 1

МУЗИЧКУ КЛИМУ СТВАРАЈУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Петар Коњовић је после Великог рата био директор Опере и интендант Хрватског народног казалишта

03. 04. 2026. у 22:15

Друштво

0 3

АКО БИЈЕТЕ, ИЛИ КАЖЊАВАТЕ ДЕТЕ, ПРЕТИ ВАМ И НАДЗОР: Шта доносе измене Породичног закона који није коригован од 2005. године

03. 04. 2026. у 19:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације