ЗАГРЕБАЧКИ СРБИ У МУЗИЦИ СЕ ОПРЕДЕЉУЈУ ЗА ХОРОВЕ: У музичком животу Срба у Загребу надмоћно је владало хорско певање

У КРУГУ српских музичара који су делом свога живота били везани за Загреб био је и др Јован Пачу, рођен 1847. године.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Лекар по струци, школовао се у Прагу код Беджиха Сметане. Бавио се музиком као композитор и као клавирски виртуоз. Први пут је наступио 1863. у Суботици, а потом и у Бечу, Пешти, Осијеку...

Запажене успехе постигао је 1885. у Кијеву, углавном због свесловенског садржаја свог програма. У тим делима покушао је да се инспирише савременим политичким догађајима, као и сентиментално-салонском лириком грађанског друштва. У своје време, стекао је име најзначајнијег српског композитора. Тој слави допринеле су његове парафразе народних мелодија за клавир, прилагођене салонском стилу сјајног виртуозитета.

Такве су му, на пример, композиције за клавир "Праг је око младог српства, Светозару Милетићу", "Црногорском војнику", "Без тебе драга", "Онамо-онамо", "Чуј" и "Бранково коло". У Матици је објавио чланак „Главни појмови музике”, у Даници „Преглед и раздељење музике” а у подлиску "Заставе" изнео је значајне рефлексије о музици. Умро је у Загребу 1902. године.

Српска вокална музика у Загребу обогаћена је 1904. године оснивањем српског академског певачког друштва „Балкан” . Друштво је у почетку имало хорску и оркестарску секцију, а хоровође су били Милчић, Перо Мушдек, Душан Ђермановић, Владислав Костић (1907), Светолик Пашћан-Којанов (1922) и други. Друштво је имало бројне концертне турнеје по Војводини, Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Прагу.

Године 1930. „Балкан” се спојио са академским музичким друштвом „Младост” у један хор. Ново друштво „Младост- Балкан” имало је, као и оба претходна, само мушки хор, а диригент им је био хрватски композитор Јаков Готовац. Године 1939. променили су име у „Југословенски академски хор”. У периоду од 1941. до 1945. године Друштво није радило, а 1947. спојили су се са радничким КУД „Владимир Назор”.

МУЗИКОЛОЗИ до данас нису извршили научну анализу хорског и концертног репертоара српских музичара у Загребу, из којег би се могло закључити нешто више о карактеру ових композиција и њиховим извођачима. Пионирски покушај учинио је Душан Ђерманов, објавивши га у Летопису Матице српске под насловом: „Поглед на данашње стање наше музике”.

Ту је изрекао и свој прекор што се „од толиких часописа наших ниједан није нашао, да води само просту евиденцију српских композиција, једном речју ко зна да на томе пољу нема ниједног извора из ког би се црпла овака радња, тај ће знати какву ће пресуду о овом делу изрећи и у том случају, кад би баш сасвим непотпуно било”. Уз овај чланак приложио је и оглед о библиографији српских музичких дела, који истраживачима историје српске музике, а посебно хорова, помаже при закључивању о стању музике код Срба у време романтизма. 

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

И на основу овог непотпуног прегледа може се видети да је у музичком животу Срба надмоћно владало хорско певање, најпре црквеног карактера, а потом и песме инспирисане народним песништвом или композиције за глас и клавир, које су се надовезивале на дела салонско-сентименталног типа. У то време код Срба још нема великих форми, опере и кантате, на пример. Тај недостатак решиће тек опера "На уранку" Станислава Биничког и "Вилин вео" Петра Коњовића. 

ОПРЕДЕЉЕЊЕ загребачких Срба за хорско певање, са најпотпунијим и најцеловитијим музичким доприносом, битно је утицало на српске композиторе, који углавном стварају и црквене и световне композиције намењене хорском певању. Од Корнелија Станковића до савремених српских композитора, нема ниједног који се није огледао у композицијама инспирисаним духовном музиком, народним фолклором или уметничким песништвом.

Развијеност хорског певања утицала је и на стварање „Певачке заједнице” 1868. године, уједини музичке снаге нашег народа”. Том циљу служиле су и бројне турнеје, које су на свој начин духовно повезивале српски народ. Пример за то су два српска певачка друштва из Загреба, чије су турнеје изазивале одушевљење и признања.Захваљујући њима, и српске Светосавске беседе у Загребу добиле су значај прворазредног друштвеног догађаја, а вишенационална публика која им је присуствовала била је сведочанство верске толеранције и политичке зрелости.

СУТРА: БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА

Препоручујемо

Друштво

0 1

НИСТЕ САМИ: Како су саборци Десимира Селимовића одржали завет дат пре 27 година

24. 04. 2026. у 20:47

Фељтон

0 0

Смењивање цензора у српској штампарији: Око цркве у Бечу и богослужења избили српско- -грчки сукоби, са несумњивом политичком позадином

24. 04. 2026. у 20:33

Друштво

0 0

Од сутра измена трасе линија јавног превоза: Друга фаза радова у Таковској улици

24. 04. 2026. у 17:35

Друштво

0 0

РТС именовао новог уредника Информативног програма уместо Ненада Љ. Стефановића

24. 04. 2026. у 17:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације