СКУЛПТУРА ОД МЕРМЕРА И МОНУМЕНТАЛНИ ХРАМ: Жбунови дивљих ружа од трагача са благом крили су гроб цара Душана

Борис Субашић

09. 09. 2020. у 21:52 >> 21:52

ЦАР Душан је изабрао необично место за подизање главне задужбине и гробнице, мали троугласти комад тла под стрмом литицом у кривини клисуре Бистрице.

СКУЛПТУРА ОД МЕРМЕРА И МОНУМЕНТАЛНИ ХРАМ: Жбунови дивљих ружа од трагача са благом крили су гроб цара Душана

Фото - документација "Борбе"

Ту се већ налазила древна црквица у чију је исцелитељску моћ веровао. Ту су га, каже предање, као младог владара на самрти донели његови гардисти, а моћ светог места га је вратила из мртвих.

- Душан је још као краљ, после једне врло тешке и једва преболеле болести у мају 1343. године дошао у Призрен да одреди место на коме ће подићи своју задужбину са гробницом - открио је Грујић. - За то место изабрао је стару чудотворну црквицу Светих арханђела у клисури Бистрице под кастелом Вишеградом.

На светом тлу где се налазила стара црква Светих арханђела Душан гради велелепан храм "војводама небеских сила" и "чудотворцима". У хрисовуљи-даровници он захваљује арханђелу Михаилу који је "силом моћи своје цркву учинио извором лекарства" и арханђелу Гаврилу "веснику радости".

ЗАДУЖБИНА са главном црквом Светих арханђела, капелом светог Николе, трпезаријом, ћелијама, болницом и другим просторијама била је по Грујићевим прорачунима довршена 1352. године.

- Летописи и родослови из прве половине 15. века цареву задужбину називају "Великом црквом". У карловачком и загребачком родослову очувана је забелешка једног очевица који се толико одушевио њоме да је назива преславном и држи да јој "нема ничега равног под сунцем" - записује истраживач.

СТРАДАО ЗБОГ АРХАНЂЕЛА  

ДУШАНОВА задужбина је после ископавања проф. Грујића била заборављена све до 1961. године. Тада др Слободан Ненадовић наставља истраживање и прави студију у којој детаљно реконструише изглед Светих арханђела. Ово капитално дело требало је да буде његова улазница за САНУ, али десило се супротно. Због те књиге и рада на истраживању и обнављању делова комплекса Светих арханђела никад није примљен у академију!

Грујић је уместо царске задужбине на терену затекао пространу хумку покривену жбуновима дивљих ружа између којих је штрчало камење и вребале многобројне рупе које су за собом оставили трагачи за благом.

- ЛЕГЕНДЕ о сакривеном благу гониле су многе руке током векова да откапају и прекапају поједина места и да начине многа удубљења по затрпаним развалинама и још више иситне заостале одломке богате пластичне орнаментике у мрамору и делове изломљених фресака - описује Грујић. - Задњи који су то чинили били су Бугари за време окупације 1915-1918. У таквом стању затекао сам рушевине Светих арханђела на Бистрици код Призрена, кад сам 28. маја 1927. године изашао до њих да почнем припреме за систематско откопавање те велике и сјајне задужбине првога српског цара.

Ископавања започињу 6. јуна 1927. и на одушевљење научника убрзо из земље израњају бројни делови архитектуре и скулптура од мермера, а затим и монументална подножја зидова централног храма.

У УНУТРАШЊОСТИ цркве нађено је много изломљених делова чувеног мозаичког пода, за који су и западни путописци наводили да му нема равног на свету. Испод гомиле шута изронио је и поклопац саркофага.

- Гробница цара Душана нађена је у југозападном делу цркве, израђена је од лепо обрађених плоча модрикастога и вишњикастога мрамора - узбуђено је бележио Грујић. - На зиду гробнице сачувани су остаци конзола и под њима основе стубића од декоративне конструкције над гробом.

На дну гробнице затрпане искиданим и поломљеним грађевинским и декоративним материјалом налазила се друга мраморна плоча.

- Под њом је пажљиво прибрана хрпа костију, нарочито пршљенова од кичме и ребара, потпуно белих, као да су на сунцу сушени. То су несумњиво остаци тела великога цара Душана, које је, после разорења и пљачкања манастира Светих арханђела и цареве гробнице нека побожна рука сакупила и склонила под плочу у гробницу - записује Грујић. - Све друго разнела је сујеверица и побожност на разне стране.

НЕДАЛЕКО од скривених моштију пронађен је још један део гробнице, који се разликовао од свих до тада виђених српских владарских саркофага.

- Поклопац од беличастог мрамора био је са извајаним високим рељефом цара Душана, по западном обичају, коме у средњовековној Србији нема другог примера - записује Грујић у дневнику. - Од тог рељефа откопана су само три фрагмента. Један приказује горњи део десне руке и груди до појаса, други десно стопало и трећи десну шаку која је лежала на грудима.

У прочељу гробнице, на западном зиду, где се обично налазио портрет ктитора уочено је необично удубљење.

- Како је између осталог откопано и неколико доста добро очуваних фрагмената једне цареве мараморне статуе, то је врло вероватно да је још за Душанова живота приликом градње постављена и учвршћена била царева мраморна статуа у природној величини - чудио се Грујић. - Она је приказивала цара Душана као ктитора са скиптром у десници и даровном повељом у левици. То је такође нова и осамљена појава код нас.

ДУШАНОВА задужбина задржала је свој велелепни изглед тек нешто више од века, од 1352. до 1455. године.

Турска стихија у јуну 1455. прво је срушила одбрану Новог Брда, водеће европске рударске-металуршке метрополе, а за њом пада и Призрен с кастелом Вишеградом који је штитио Свете арханђеле.

- Манастир је са својим доњим и горњим градом разорен и опљачкан тако да је потпуно опустео - описује Грујић. - Он је био на главном путу којим је турска војска од Новог Брда, Качаника и Средске пролазила за Призрен и даље за Метохију и Бихор. Турци су опљачкали и однели не само све драгоцености које су нашли по цркви и манастиру, него су разбили и гроб цара Душана, опљачкали га и расули кости цареве. Разлупан је и раскидан мозаик-патос у цркви да се под њим тражи скривница са "царским благом".

ОТКОПАВАЊЕ рушевина је показало да се манастир ипак није угасио после похаре.

- Срби су упркос опасности грубо оправили зидове у које су уградили делове прекрасне, али дивљачки поломљене камене пластике и мраморног иконостаса - бележи Грујић.

Злогласни Синан-паша, познат по томе што је спалио мошти Светог Саве, срушио је до темеља Душанову задужбину у 16. веку. Од материјала разрушене цркве подигао је џамију у Призрену. На њој се и данас јасно виде огромни монолитни стубови и кубета са цркве, као и камени украси какви у исламској архитектури не постоје.

ГРУЈИЋЕВА истраживања изазвала су огромну пажњу пљачкаша и сујеверних људи који су почели да опседају Свете арханђеле.Крали су чак и велике комаде украса са зидова и чувеног мермерног пода чији су уметнички изрезани жлебови били испуњени прелепим мозаицима.

- Са великом муком и за време ископавања чувани су ти објекти од развлачења. - Један виши државни функционер, на пример, однео је три објекта и послао их у Београд. И како ми он сам доцније рече дао их је као амајлију зазидати у темеље своје куће коју је тада градио.

Грујић је одустао од прављења музеја на налазишту и пренео око 1.300 камених украса у Музеј Јужне Србије у Скопљу, у згради Куршумли хана.

После Другог светског рата власти СР Македоније су укинуле Музеј јужне Србије и данас се не зна где су украси Светих арханђела које је Грујић спасавао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију

РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију

РОДИТЕЉИ који су у пожару изгубили своју децу у дискотеци "Пулс" у Кочанима не дозвољавају да се тела настрадалих однесу на додатну обдукцију у Скопље, тражећи да им се одмах предају како би припремили сахране, јавља Плусинфо.

16. 03. 2025. у 19:40

МАРШАЛОВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА Унук Јошка открио: Тито би живео још најмање ПЕТ година да није донео једну одлуку

МАРШАЛОВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА Унук Јошка открио: Тито би живео још најмање ПЕТ година да није донео једну одлуку

ДОЖИВОТНИ председник СФРЈ Јосип Броз Тито живео би још најмање неколико година да је пристао да му словеначки доктори одсеку ногу коју је већ захватила гангрена.

18. 03. 2025. у 08:56

Коментари (0)

СВЕТСКИ ДАН РЕЦИКЛАЖЕ 2025: Отпад није смеће, већ вредан ресурс